Delfi Kutak je pročitao „Slon na Karlovom mostu“: Kad Kameni prozbori
9. jul. Danas mi je rođendan! I Zeldi je. Ona puni 92 godine. Rođeni smo na isti dan, ali ja nešto preko petsto godina pre nje.
Eh, čega sam se ja sve nagledao za svojih šeststo i više godina. I ratova, i gladi, i bolesti, i slavlja, i radosti. I mržnje i ljubavi. Pa čak i dvoboja žena nagih do pojasa. A čega sam se tek naslušao. Razgovora naučnika, filozofa, čuvara, umetnika, probisveta. Zalutali (jer ljudi uglavnom pojma nemaju gde pripadaju, pa bauljaju kao zalutali) kažu „kad bi zidovi mogli da govore, šta bi sve mogli da kažu“. Šta bih tek ja mogao da vam ispričam!
O likovima u srednjim (najboljim?) godinama, svako na životnoj prekretnici. Jer to su godine kada se prolazi tačka posle koje nema povratka kada je u pitanju potomstvo, karijera, brak, ljubav...
O igračici koja razgovara sa davno preminulom Anom Pavlovom. Šta je ona njoj? Podsvest u koju sama Šarka nema hrabrosti da zaviri pa u nju šalje Anu „jedinu koja može da je razume“. Da li je prestanak igre ravan smrti? Onda i odgovornost za odluku neće biti na igračici, nego na fiktivnoj Ani.
O Marti i Vaši i njihovoj odluci da li da imaju dete ili ne. Marta je uspešan psiholog, a Vaša „samo čuvar zoološkog vrta“. Stidi li se Marta Vašinog zanimanja? Smatra ga manje vrednim?
O crnoj cipeli-salonki postavljenoj uspravno na ivici mosta. Čija je? Zašto je tu? Gde je vlasnica?
O Mersi, ženi blagih očiju, alkoholičarki u fazi oporavka.
O Anastasiji, medicinskoj sestri pred razvodom jer joj muž, filmadžija, stalno izneverava petogodišnju ćerkicu koja ne može da razume zašto tata ne zove da joj čestita rođendan.
O Josefu, neplivaču, klovnu koji uveseljava ljude.
O dirigentu koji tvrdi da jednako može da voli dve žene.
O telohranitelju koji je postupio pravedno, ali nije našao smirenje.
Zajednička nit koja ih povezuje je – slon. Da, posle svega što sam video, nedostajao je samo slon!
„Ako dovoljno dugo čekamo, na kraju će se neki slon uvek pojaviti.“
U ovoj noći, kada je hamsin doneo miris Reke, slonica Hala je pošla da se vrati na Početno mesto. Da li ste nekada posmatrali lava kako satima šeta po krugu u zabranu sa lavovima? To je najtužniji prizor koji se može videti. Hala više neće da šeta po zabranu za slonove. Vratiće se na Početno mesto. Njeno slonče znaće šta je Reka. „Reka nije mesto. Ona je nešto što slon vidi – ona je način postojanja.“
Pitate se šta je bilo sa svim tim zalutalima i Halom? Pa ne mogu vam ja to reći. Ja sam samo Most i na meni je samo da vas bezbedno prevedem s jedne obale na drugu.
Kameni (sada Karlov, ime kojim Vašina baba nije nikada htela da me zove) most…
Tako bi pričao Kameni da smo sada u Pragu. Ja još dodajem najiskreniju i najtopliju preporuku za ovu divnu knjigu o slobodi, usamljenosti, životnim prekretnicama, ljubavi, čovečnosti. O životu.
„Nije predviđeno da ljudi kroz život putuju savršenog, neoštećenog srca."
Autor: Tanja Kisa
Izvor: Delfi Kutak
Eh, čega sam se ja sve nagledao za svojih šeststo i više godina. I ratova, i gladi, i bolesti, i slavlja, i radosti. I mržnje i ljubavi. Pa čak i dvoboja žena nagih do pojasa. A čega sam se tek naslušao. Razgovora naučnika, filozofa, čuvara, umetnika, probisveta. Zalutali (jer ljudi uglavnom pojma nemaju gde pripadaju, pa bauljaju kao zalutali) kažu „kad bi zidovi mogli da govore, šta bi sve mogli da kažu“. Šta bih tek ja mogao da vam ispričam!
O likovima u srednjim (najboljim?) godinama, svako na životnoj prekretnici. Jer to su godine kada se prolazi tačka posle koje nema povratka kada je u pitanju potomstvo, karijera, brak, ljubav...
O igračici koja razgovara sa davno preminulom Anom Pavlovom. Šta je ona njoj? Podsvest u koju sama Šarka nema hrabrosti da zaviri pa u nju šalje Anu „jedinu koja može da je razume“. Da li je prestanak igre ravan smrti? Onda i odgovornost za odluku neće biti na igračici, nego na fiktivnoj Ani.
O Marti i Vaši i njihovoj odluci da li da imaju dete ili ne. Marta je uspešan psiholog, a Vaša „samo čuvar zoološkog vrta“. Stidi li se Marta Vašinog zanimanja? Smatra ga manje vrednim?
O crnoj cipeli-salonki postavljenoj uspravno na ivici mosta. Čija je? Zašto je tu? Gde je vlasnica?
O Mersi, ženi blagih očiju, alkoholičarki u fazi oporavka.
O Anastasiji, medicinskoj sestri pred razvodom jer joj muž, filmadžija, stalno izneverava petogodišnju ćerkicu koja ne može da razume zašto tata ne zove da joj čestita rođendan.
O Josefu, neplivaču, klovnu koji uveseljava ljude.
O dirigentu koji tvrdi da jednako može da voli dve žene.
O telohranitelju koji je postupio pravedno, ali nije našao smirenje.
Zajednička nit koja ih povezuje je – slon. Da, posle svega što sam video, nedostajao je samo slon!
„Ako dovoljno dugo čekamo, na kraju će se neki slon uvek pojaviti.“
U ovoj noći, kada je hamsin doneo miris Reke, slonica Hala je pošla da se vrati na Početno mesto. Da li ste nekada posmatrali lava kako satima šeta po krugu u zabranu sa lavovima? To je najtužniji prizor koji se može videti. Hala više neće da šeta po zabranu za slonove. Vratiće se na Početno mesto. Njeno slonče znaće šta je Reka. „Reka nije mesto. Ona je nešto što slon vidi – ona je način postojanja.“
Pitate se šta je bilo sa svim tim zalutalima i Halom? Pa ne mogu vam ja to reći. Ja sam samo Most i na meni je samo da vas bezbedno prevedem s jedne obale na drugu.
Kameni (sada Karlov, ime kojim Vašina baba nije nikada htela da me zove) most…
Tako bi pričao Kameni da smo sada u Pragu. Ja još dodajem najiskreniju i najtopliju preporuku za ovu divnu knjigu o slobodi, usamljenosti, životnim prekretnicama, ljubavi, čovečnosti. O životu.
„Nije predviđeno da ljudi kroz život putuju savršenog, neoštećenog srca."
Autor: Tanja Kisa
Izvor: Delfi Kutak
