Kako primate status „novi enfant terrible“ srpske književnosti, koji vam je namenila kritika?

Ne uzbuđujem se zbog književne kritike. Čak i kad je pozitivna.

„PR“ je najavljen kao roman koji istražuje granice ljubavi i beskonačnost interneta. Nije li bilo obratno pre globalne mreže? Nije li ljubav bila beskonačna a komunikacija ograničena? I koja je kombinacija bolja?

Pre interneta svet je bio veći, sa internetom je beskonačniji. Veći, jer je sve bilo nedostupnije i beskonačniji jer je postao nepregledan u svojoj punoj dostupnosti. Predstava ljubavi kao nečeg beskonačnog čini mi se kao nepotrebna idealizacija. Internet nije promenio ljubav. Ljubav je uglavnom smrtna, ljudi se odljubljuju, raskidaju i razvode, ponovo zaljubljuju... Digitalnost i internet su kako konstututivni element savremenog sveta tako i njegovo proširenje u komunikacijskom sektoru. Svet u kojem danas živimo razlikuje se od svog prethodnika, ne u trivijalnom smislu koji se može detektovati na pukom proticanju vremena. Promena je suštinska. Kao što smo nekad iz kamenog prešli u bronzano doba tako i sada ulazimo u novu epohu – digitalno doba. Svet je proširen, veći je za Internet. Glavna odlika tog novog područja je komunikacija. Zato sam se u romanu bavio PR-om, kao veštinom koja je najbolje ovladala tim novim govornim područjem. Pored toga, komunikacija je uslov jednog od bazičnih osećanja – ljubavi – a pojavom interneta i društvenih mreža stvoren je čitav niz novih tunela kako za razmenu emocija i ljubavne (ne)uspehe tako i za izgradnju raznih emotivnih i ljubavnih formacija. Kada sam ta dva aspekta komunikacije ukrstio dobio sam zaplet: ljubavni trougao u PR agenciji.

Mudro ste povezali najkarakterističnije oznake modernog vremena – PR kao osnovni modus vivendi i  internet kao način življenja. Dobivši sve to – šta smo izgubili?

Internet je promenio način na koji komuniciramo ali ne i ono što osećamo. Stvorio je novo područje za dijalog a samim tim i za ljubav. Nekad smo za upoznavanje, održavanje veza i razmene nežnosti koristili telegrame, pisma, fiksne telefone, čestitke... Danas nam za to služe mejlovi, Facebook ili Viber. Lajkovi, menšni, šerovi i tvitovi jesu put do inboksa, inboks do izlaska a izlazak do ljubavi. Izlazak često izostane. Kad nekom nešto lajkujete time ste tu osobu učinili srećnijom – lajkovi su dopaminske injekcije. Tu činjenicu ljudi današnjice često koriste za udvaranje: umesto ruža poklanjaju lajkove. Verovatno da se jednim šerom gotovo mogu kompenzovati trošak i efekat čitavog buketa. A i nema bojazni da romantika sklizne u patetiku. Nastojao sam da prikažem ljude koji bez nostalgije za oflajn običajima potpuno uživaju u savremenim vidovima komunikacije. Oni su ljudi novog doba. Ne raduju se samo lajku već pomoću interneta pronalaze i ljubav.

Autor: Jasna Frangovska
Izvor: Tea Moderna, Makedonija