Povodom izlaska njenog novog romana „Serafina Krin i Srce sveta“, Aleksandra Filipović bila je gošća emisije za decu „Zujalica“ na kanalu RTS 2. U nastavku pročitajte transkript intervjua.

Šta je to satira? Šta su to aforizmi?

Satira je književni oblik kojim pisac na kritički i duhovit način ukazuje na stvari koje nisu dobre i koje bi trebalo menjati. A aforizam je jezgrovita, mudra i duhovita poruka koja u nekoliko reči ili rečenica pogađa pravo u metu.

Satiru i aforizme pišem za odrasle čitaoce, ali ne mogu da pobegnem od njih ni u knjigama za decu, pa se tako u mojim romanima može pročitati i poneki aforizam:

„Lako je leteti. Nezgodno je kada se zemlja približi.“
„Ponekad je ono što smatramo nedostatkom naša najveća prednost.“

Zašto ste se opredelili za ovu vrstu knjižene forme?

Jednom kada sam počela da pišem satiru, aforizme i knjige za decu, više nisam mogla da prestanem. To se, ponajviše, odnosi na pisanje knjiga za decu. Sjajno se zabavljam dok sa svojim junacima idem u pustolovine. Zajedno lutamo kroz lavirinte, srećemo vile, idemo u okršaj sa čarobnjacima, spasavamo svet, a sve to dok jedemo gumene bombone u obliku guštera. Ima li boljeg načina da provedem život?

Vaša knjiga „Serafina Krin i Srce sveta“ je komična fantastika… da li je baš samo to ili je još nešto dublje?

Trudim se da kroz maštovitu pustolovinu koja obiluje humorom govorim o bitnim temama, kao što su lepota različitosti, vršnjačko nasilje, moć ljubavi i prijateljstva. Prvi sloj knjige predstavljaju fantastična pustolovina i humor, a kada se samo malo zagrebe ispod površine, dolazi se do važnih poruka.

Vi počinjete knjigu jednom teškom mišlju… Iz mraka nastajemo, bez svetlosti nestajemo… zašto? Da li sam u pravu što mislim da je knjiga dublja i teža?

Ta rečenica je geslo stanovnika Magovije, fantastičnog sveta u kome živi Serafina Krin. Na kraju romana razotkriva se tajna te rečenice. Reći ću samo da ima veze sa Srcem sveta koje stoji u samom naslovu romana. Knjiga nije teška, štaviše, želela sam da bude zabavna i duhovita, ali da nosi mudre poruke o životu i sazrevanju.

Da li je istina da su najbolji satiričari i najtužniji ljudi, ili samo dublje razmišljaju i shvataju težinu ovog sveta?

Da bismo mogli istinski da se radujemo i od srca smejemo, moramo upoznati i prihvatiti i tu drugu stranu medalje, težinu života. Neko se lakše nosi sa tamom, a neko teže.

Branko Ćopić, jedan od naših najboljih satiričara i pisaca za decu, u jednom je intervjuu dao zaključak koji veoma volim, rekavši da su mnogi satiričari i humoristi pisali istovremeno divne stvari za decu. On je rekao da humoristi i deca vole život bez granica i ograda. Njihovi se pogledi na svet podudaraju u najboljem smislu. Njima se čini da je sve moguće.