Ana, započeo bih ovaj razgovor pitanjem: kada i kako se rodila Vaša ljubav prema pisanju?

Od ranog detinjstva. Tata me je naučio da čitam kada sam imala samo tri godine, svojom metodom bez sricanja. On me je učio i lepom pisanju. Prvu nagradu za tekst sam dobila u osnovnoj školi.

Gde pronalazite inspiraciju tokom pisanja – u knjigama drugih autora, okolini ili na nekim drugim mestima?

Trudim se da ne pronalazim inspiraciju u knjigama drugih autora, zato više i ne čitam beletristiku. Želim da budem autentična. Čitam istoriografiju. Inspiraciju bih pre nazvala potrebom. Imam potrebu da informaciju koja mi dođe iz duhovnih sfera produbim i dokažem, i onda tragam za podacima. Njima dodajem emocije.

Verujem da će ovo biti najteže pitanje, ali usudiću se ga postavim – da li se među Vašim knjigama izdvaja neka koja ima posebno mesto u Vašem srcu?

Ne. Zaista svaka ima svoje mesto.

Početkom godine je drugi tiraž vašeg romana „Moja ljubav Nikola Tesla“ otišao u štampu. Nije mala stvar da domaći autor rasproda tiraž i to zaslužuje veliko poštovanje. Jasno nam je da je konkurencija velika i da se kupci prilikom kupovine često opredele za bestseler nekog stranog autora, a Vi ste ipak uspeli da skrenete pažnju na sebe. Koja je formula Vašeg uspeha? Šta savetujete mlađim kolegama koji su možda malo nestrpljiivi što se tiče prodaje ili se dvoume da objave roman plašeći se ignorisanja publike?

Moj glavni moto života je – samo voli. Radi mnogo ali voli to što radiš. Ukoliko se trudiš da uspeš samo zbog uspeha, a ne zato što imaš potrebu nekome nešto da daš, ni kada uspeš nećeš biti srećan. Drugo, potrebno je ozbiljno sesti i pitati samog sebe – zašto ja želim da pišem? Koji su porivi i namere? Ako je bilo šta osim „moranja“ da se piše, ukoliko ima bilo kakvih naznaka da se tako „bilduje“ ego ili da je samo zbog tiraža ili novca – to nije dobar put.

Godinama se bavite novinarstvom i pisali ste za neke poznate časopise kao što su ELLE i Lepota&Zdravlje. Da li Vam je to iskustvo pomoglo da lakše spoznate potrebe čitalaca, ili novinarstvo i književnost posmatrate odvojeno?

Novinarstvo mi nije pomoglo kod spoznaje iskustva čitalaca, ali mi je svakako značilo mnogo na ličnom planu jer je to moja druga ljubav. Odvojeni su, mada imaju sličnosti – prenose se informacije, ponekad i emocije. U obe discipline se može menjati svet.

Da li imate književnog uzora koji je uticao na Vas dok ste se gradili kao književnica?

Nemam direktne uzore ali sam nesvesno mnogo naučila iz dela Dobrice Ćosića, su mi mnogi pisci engleske književnosti, koju sam studirala; Vasko Popa je u mojoj mladosti „pocepao“ moje percepcije i hvala mu na tome. Tada mi se činilo da se u našoj poeziji ne može dalje od Pope, ali onda se pojavio Dragan Jovanović Danilov.

Koji je Vaš životni moto?

Samo voli. Tako se zove i moj sajt. Samo voli čime god da se baviš – od svakodnevnih stvari, šetanja ulicom do delatnosti. I bavi se onim što voliš. Nema sreće ako se radi posao koji se ne voli. Delatnost je osnova čoveka, od nje proizilazi zdrav čovek u ljubavnim, porodičnim i prijateljskim odnosima.

Šta je ono što voli da čita Ana Atanasković u slobodno vreme?

Već godinama je to istoriografija, građa za moje naredne romane. Oduvek volim istoriju. Takođe, volim da čitam i biografije i autobiografije, da vidim ne šta je neko mislio, misli su prolazne i promenljive, već kako je život koji mu je dat preživeo, šta je osećao i kako se snalazio.

Da li radite na nekom novom projektu?

Jedan roman je već završen i čeka mišljenje urednice. Radim na sledećem, a „u glavi“ imam i još jedan.

Autor: Marko Veljković
Izvor: Report.rs