Aron Blejbi: O „Lošim momcima“ i lošim životnim trenucima
Pošto nije mogao da izdržava svoju porodicu pišući knjige za decu, Aron Blejbi je bio na granici da odustane. A onda je osmislio koncept koji će munjevito postati bestseler, ali i dugometražni crtać .
Australijski autor i ilustrator Aron Blejbi je 2014. godine postavio sebi ultimatum. Tada četrdestogodišnji otac dvoje dece iza sebe je imao niz nezadovoljavajućih poslova – od glume do oglašavanja – i premda su njegove knjige za decu „toplo primljene“ (kako sam kaže), zarada od njih nije bila dovoljna da izdržava porodicu. Zato je odlučio da će ukoliko ne postigne uspeh, i to ubrzo, morati da umesto toga potraži stalan posao ili, kako je u jednom intervjuu rekao, započne „život pun napuštenih snova, niskokvalitetne korporativne kreativnosti i kompromisa koje realnost zahteva“.
Međutim, desilo se to da u jednom danu osmisli koncept koji će ubrzo postati bestseler – serijal Loši momci.
Za manje od 10 godina, prodao je više od 30 miliona knjiga. Iako je autor i drugih serijala, Loši momci su mu doneli najveći uspeh. Reč je o serijalu stripova za decu koji je pretočen i u dugometražni animirani film u kom junacima glasove pozajmljuju Sem Rokvel, Mark Meron, Akvafina i Zazi Bic.
U središtu serijala nalazi se šarmantna banda „loših momaka“ – Gosn Vuk, Gosn Ajkula, Gosn Zmija i Gosn Pirana – koji na urnebesne načine pokušavaju da postanu heroji, ali im to nikako ne uspeva.
„Ja sam, pretpostavljam, oličenje nekoga ko je ‘kasno u životu sazreo’“, kaže slavni autor. Pre nego što se uspeh serijala vinuo u nebesa „imao sam tačno 40 godina NIKAKVOG iskustva komercijalnim uspehom“.
U ovom razgovoru podelio je sa nama šta mu je bio cilj dok je osmišljavo koncept o svojim lošim momcima i kako se u to uklapa Kventin Tarantino. Prenosimo vam deo razgovora.
Ko su Loši momci i kada se ideja o njima prvi put začela u vašoj mašti?
Loši momci su grupa životinja sumnjivog morala i rđave reputacije. U mojim knjigama, a delom i u crtanom filmu, odlučuju da čine dobra dela, bez obzira na sve.
Napunio sam 40 godina i imao dvoje male dece – bilo mi je potrebno da postignem nekakav uspeh u pisanju i ilustrovanju knjiga za decu, pre nego što sve batali – kada su mi Loši momci pali na pamet. Oni su zbir svega onoga za čime sam celog svog života tragao. Želeo sam da stvorim knjigu za decu koja bi bila uzbudljiva kao igrice koje se igraju na X-boxu ili gledanje nekog filma.
Razmišljao sam o tome šta moja deca, koja su tada imala 6 i 8 godina, vole u tom uzrastu, i šta ja sada kao odrastao volim, gde je uplivao taj tarantinovski uticaj. Gledao sam kako da sve to uklopim, a da bude primereno deci.
I šta se potom dogodilo?
Sve te ideje su se 2014. godine stopile u jednu tokom šetnje po prirodi, a kada sam sve to stavio na papir, uključujući i imena junaka, poslao sam poruku prijateljici za mišljenje o toj ideji, a ona mi je odgovorila: „Zvuči kao film koji bi Drimvorks snimio.“ Oboje smo se smejali tome, i o toj prepisci nisam razmišljao sve dok nisam stigao do holivudskih studija i započeo saradnju sa Drimvorksom.
Australijski autor i ilustrator Aron Blejbi je 2014. godine postavio sebi ultimatum. Tada četrdestogodišnji otac dvoje dece iza sebe je imao niz nezadovoljavajućih poslova – od glume do oglašavanja – i premda su njegove knjige za decu „toplo primljene“ (kako sam kaže), zarada od njih nije bila dovoljna da izdržava porodicu. Zato je odlučio da će ukoliko ne postigne uspeh, i to ubrzo, morati da umesto toga potraži stalan posao ili, kako je u jednom intervjuu rekao, započne „život pun napuštenih snova, niskokvalitetne korporativne kreativnosti i kompromisa koje realnost zahteva“.
Međutim, desilo se to da u jednom danu osmisli koncept koji će ubrzo postati bestseler – serijal Loši momci.
Za manje od 10 godina, prodao je više od 30 miliona knjiga. Iako je autor i drugih serijala, Loši momci su mu doneli najveći uspeh. Reč je o serijalu stripova za decu koji je pretočen i u dugometražni animirani film u kom junacima glasove pozajmljuju Sem Rokvel, Mark Meron, Akvafina i Zazi Bic.
U središtu serijala nalazi se šarmantna banda „loših momaka“ – Gosn Vuk, Gosn Ajkula, Gosn Zmija i Gosn Pirana – koji na urnebesne načine pokušavaju da postanu heroji, ali im to nikako ne uspeva.
„Ja sam, pretpostavljam, oličenje nekoga ko je ‘kasno u životu sazreo’“, kaže slavni autor. Pre nego što se uspeh serijala vinuo u nebesa „imao sam tačno 40 godina NIKAKVOG iskustva komercijalnim uspehom“.
U ovom razgovoru podelio je sa nama šta mu je bio cilj dok je osmišljavo koncept o svojim lošim momcima i kako se u to uklapa Kventin Tarantino. Prenosimo vam deo razgovora.
Ko su Loši momci i kada se ideja o njima prvi put začela u vašoj mašti?
Loši momci su grupa životinja sumnjivog morala i rđave reputacije. U mojim knjigama, a delom i u crtanom filmu, odlučuju da čine dobra dela, bez obzira na sve.
Napunio sam 40 godina i imao dvoje male dece – bilo mi je potrebno da postignem nekakav uspeh u pisanju i ilustrovanju knjiga za decu, pre nego što sve batali – kada su mi Loši momci pali na pamet. Oni su zbir svega onoga za čime sam celog svog života tragao. Želeo sam da stvorim knjigu za decu koja bi bila uzbudljiva kao igrice koje se igraju na X-boxu ili gledanje nekog filma.
Razmišljao sam o tome šta moja deca, koja su tada imala 6 i 8 godina, vole u tom uzrastu, i šta ja sada kao odrastao volim, gde je uplivao taj tarantinovski uticaj. Gledao sam kako da sve to uklopim, a da bude primereno deci.
I šta se potom dogodilo?
Sve te ideje su se 2014. godine stopile u jednu tokom šetnje po prirodi, a kada sam sve to stavio na papir, uključujući i imena junaka, poslao sam poruku prijateljici za mišljenje o toj ideji, a ona mi je odgovorila: „Zvuči kao film koji bi Drimvorks snimio.“ Oboje smo se smejali tome, i o toj prepisci nisam razmišljao sve dok nisam stigao do holivudskih studija i započeo saradnju sa Drimvorksom.
Da li je film zasnovan na radnji iz knjiga ili je posredi potpuno nov zaplet s kojim čitaoci nisu još upoznati?
Pomalo i jedno i drugo. Film je donekle zasnovan na prve četiri knjige serijala Loši momci, čijem zapletu su scenaristi dodali i scenu pljačke. Ulazeći u projekat, bio sam veoma zaštitnički nastrojen prema svom delu. Puno filmskih studija je bilo zainteresovano za adaptaciju, nekolicina je veoma agresivno stavila do znanja da žele da dobiju projekat ali, kada sam stigao do Drimvorksa, sve se uklopilo jer su mi ulili poverenje da će zadržati integritet mojih knjiga.
Kada sam u to bio potpuno siguran, bio sam spreman da preispitamo o čemu će zapravo animirana verzija da bude. Bio sam oduševljen sa koliko scena iz mojih knjiga je crtani prošaran. Klinci će u crtaću zapaziti sve ono što su u mojim knjigama voleli, prepoznati sve junake, ali i uživati u novoj priči i avanturi.
Loši momci su inspirisani jednim od vaših najomiljenijih režisera, Kventinom Tarantinom, zar ne?
Apsolutno! Serijal otpočinje scenom koja je nedvosmisleno omaž sceni za večerom iz „Petparačkih priča“. Ideja s kojom se u knjigama poigravam jeste da su svima privlačne one stvari kojih ne možemo da se dokopamo. Želeo sam da legendarne scene i momente iz filmova, koje za cilj imaju da nas uplaše ili koje su nepristojne, pretočim u nešto što je prilagođeno deci.
Da li vaši obožavaoci kontaktiraju sa vama? Da li vam pišu ko im je omiljeni junak?
Obožavaoci stupaju u kontakt sa mnom. Gosn Pirana je definitivno najomiljeniji junak među mojim čitaocima verovatno zato što je najkomičniji u celoj bandi. Moj lični favorit je oduvek bio Gosn Zmija jer je najkomplikovaniji od cele družine, i onaj koji se najviše od svih muči. On kao da je lečeni alkoholičar koji se trudi da ostane na dobrom putu uz svoje ortake, ali stalno posrće a oni pokušavaju da mu pomognu. Sve što mu se dešava uvek je komplikovano.
Mislim da glavni odnos između Gosn Vuka, koji je optimista uprkos situaciji u kojoj je, i Gosn Zmije, koji je pesimista, stvara tenziju koji deca razumeju, što sam primetio i kod svoje dece jer su im se njih dvojica odmah svideli, pa sam shvatio da će se dopasti i drugoj deci. Odnos između njih dvojice je buran i komplikovan, kao i kod svih ljudi, što nije česta tema u knjigama koje su namenjene deci uzrasta od 6 do 12 godina. A upravo je to što se mojoj deci najviše svidelo. Nije bilo ničeg „bebećeg“. Osećali su se kao da im se knjiga obraća kao odrasilma koji razumeju šta se dešava. Kada su porasli, Gosn Pirana im je postao omiljeni lik jer je urnebesan.
Autor: Kejt Vuds
Izvor: nytimes.com
Prevod: Aleksandra Branković
Foto: Alex Welsh
Pomalo i jedno i drugo. Film je donekle zasnovan na prve četiri knjige serijala Loši momci, čijem zapletu su scenaristi dodali i scenu pljačke. Ulazeći u projekat, bio sam veoma zaštitnički nastrojen prema svom delu. Puno filmskih studija je bilo zainteresovano za adaptaciju, nekolicina je veoma agresivno stavila do znanja da žele da dobiju projekat ali, kada sam stigao do Drimvorksa, sve se uklopilo jer su mi ulili poverenje da će zadržati integritet mojih knjiga.
Kada sam u to bio potpuno siguran, bio sam spreman da preispitamo o čemu će zapravo animirana verzija da bude. Bio sam oduševljen sa koliko scena iz mojih knjiga je crtani prošaran. Klinci će u crtaću zapaziti sve ono što su u mojim knjigama voleli, prepoznati sve junake, ali i uživati u novoj priči i avanturi.
Loši momci su inspirisani jednim od vaših najomiljenijih režisera, Kventinom Tarantinom, zar ne?
Apsolutno! Serijal otpočinje scenom koja je nedvosmisleno omaž sceni za večerom iz „Petparačkih priča“. Ideja s kojom se u knjigama poigravam jeste da su svima privlačne one stvari kojih ne možemo da se dokopamo. Želeo sam da legendarne scene i momente iz filmova, koje za cilj imaju da nas uplaše ili koje su nepristojne, pretočim u nešto što je prilagođeno deci.
Da li vaši obožavaoci kontaktiraju sa vama? Da li vam pišu ko im je omiljeni junak?
Obožavaoci stupaju u kontakt sa mnom. Gosn Pirana je definitivno najomiljeniji junak među mojim čitaocima verovatno zato što je najkomičniji u celoj bandi. Moj lični favorit je oduvek bio Gosn Zmija jer je najkomplikovaniji od cele družine, i onaj koji se najviše od svih muči. On kao da je lečeni alkoholičar koji se trudi da ostane na dobrom putu uz svoje ortake, ali stalno posrće a oni pokušavaju da mu pomognu. Sve što mu se dešava uvek je komplikovano.
Mislim da glavni odnos između Gosn Vuka, koji je optimista uprkos situaciji u kojoj je, i Gosn Zmije, koji je pesimista, stvara tenziju koji deca razumeju, što sam primetio i kod svoje dece jer su im se njih dvojica odmah svideli, pa sam shvatio da će se dopasti i drugoj deci. Odnos između njih dvojice je buran i komplikovan, kao i kod svih ljudi, što nije česta tema u knjigama koje su namenjene deci uzrasta od 6 do 12 godina. A upravo je to što se mojoj deci najviše svidelo. Nije bilo ničeg „bebećeg“. Osećali su se kao da im se knjiga obraća kao odrasilma koji razumeju šta se dešava. Kada su porasli, Gosn Pirana im je postao omiljeni lik jer je urnebesan.
Autor: Kejt Vuds
Izvor: nytimes.com
Prevod: Aleksandra Branković
Foto: Alex Welsh
Autor: Aron Blejbi
