Autor Kevin Kvan upoređuje „Suludo bogate Azijce“ nekad i sad
Ko može biti mudriji posmatrač razvoja azijskog društva do Kevina Kvana, autora svetskog satiričnog bestselera „Suludo bogati Azijci“, i njegovih nastavaka „Bogatstvo na kineski način“ i „Rich People Problems“? Dok dešavanja kod kuće i širom sveta nastavljaju da se menjaju brzinom svetlosti, čak je i autor, koji je na pitanja iz ovog intervjua odgovarao iz svog doma u Los Anđelesu, bio iznenađen rezultatima.
Može li se ponašanje današnjih kineskih bogataša uporediti sa onim iz apsurdnih scena opisanih u vašoj knjizi „Suludo bogati Azijci“, objavljenoj 2013. godine, i šta mislite, u kom pravcu se društvo razvija?
To je teško pitanje i ponekad poželim da imam kristalnu kuglu za proricanje budućnosti. Otkad pamtim za sebe, Azija je regija u kojoj se neprestano dešavaju velike promene. Odrastao sam u Singapuru, ali sam kao dete posećivao Hong Kong, Tajland, kao i ostatak Azije. Zatim sam se odselio kada sam imao deset godina, i vratio sam se kad sam imao otprilike četrnaest. Vraćao sam se svake dve ili tri godine, i svaki put uviđao velike promene, posebno u Hong Kongu. Svaki put kada bih došao u posetu, imao sam utisak da se grad iz temelja promenio, i imam utisak da je i danas tako. Svi smo svesni onoga što se trenutno dešava – to je grad koji je ponovo u samom centru promena, ali nemam pojma u kom pravcu će se menjati.
Kada ste prvi put počeli da pišete ovaj serijal, da li ste pretpostavili da će vaša priča tako odjeknuti, jer su ljudi počeli da gledaju zemlje Azije iz drugačije perspektive?
Nadao sam se tome. Ovu knjigu sam pisao za čitaoce na Zapadu, jer ništa od onoga što sam video u Aziji – ta ogromna promena i način na koji se gradovi menjaju u periodu od dvadeset godina – nije bilo poznato, niti je bilo posmatrano sa sociološkog stanovišta. Naravno, postojalo je dosta članaka u magazinima kao što su Fortune, Forbes, The Wall Street Journal, ali je mene više zanimalo to kako su se porodice menjale u tom periodu, kada dolazi do velikih promena kada se jedna generacija naglo obogati. Kada radnici i ljudi koji su živeli na farmama postanu milijarderi, kakve mislite da će posledice to imati na njihove porodice i na mlađe generacije?
Vaša priča odjekuje među ljudima se prepoznaju u njoj, nezavisno od toga koje su rase i nacije. Ali ne znam kako „bogati Azijci“ o kojima pričate mogu da se uporede sa savremenim svetom. Šta mislite kako bi se vaša knjiga zvala da ste pisali o ljudima koji danas žive u Hong Kongu i Singapuru?
Ne znam! Možda „Subverzivni, bogati Azijci“? Naslov knjige je postao fenomen, tako da je on priča za sebe, što nisam uopšte očekivao. Da sam znao da će knjiga biti objavljena, možda i ne bih koristio taj naslov, jer je postao stereotip. Čak i ljudi iz visokog društva u Aziji ove druge zovu „Suludo bogatim Azijcima“, a u Singapuru možete da čujete kako ih zovu SBA, pošto mnogo vole skraćenice. Nikada mi nije bila namera da naslov postane deo svakodnevog govora. To me pomalo i plaši, jer sam samo hteo da dočaram sofisticirani svet, pun ukusa i elegancije, u kojem dolazi do sukoba starih i novih bogataša. Sve te razne klase se mešaju, što kreira dosta zanimljivih i satiričnih momenata, ali i pokazuje da među bogatašima postoje klasne razlike. Pokušao sam da dočaram višeslojnost društva Azije iz jedne perspektive.
Da li ste primetili da Azijci i Azijski Amerikanci postaju popularniji u industriji zabave, otkako su vaše knjige i film postali popularni?
Desile su se velike promene. Vidite kako se Azijci polako uključuju u pop kulturu Zapada, vidite ih svuda u medijima, što je neverovatno, iako je to trebalo da se desi odavno, kao što je to slučaj sa filmom „The Farewell“ zbog kojeg je Akvafina postala prva Azijska Amerikanka koja je osvojila Zlatni globus za najbolju glumicu. Prošle nedelje sam bio na doručku sa poznatom azijskom glumicom koja mi je rekla da je zovu na audicije za uloge koje nisu tipične za ljude azijskog porekla, a ne kao pre, kada su joj nudili uloge „sudije Azijke broj 1“ ili „doktorke Azijke“.
Nedavno sam bio u Parizu, na reviji visoke mode Kristijana Diora, na setu koji je, moja draga prijateljica Džudi Čikago, dizajnirala kao spomenik feminizmu, i primetio sam da je u publici bilo Azijaca više nego pre. U publici nisu bili obični ljudi sa ulice, već elita, azijske modne ikone i uticajne osobe koje su došle sa svojim pratnjama, stilistima, asistentima i TV ekipama. Grupice Azijaca ispunjavale su ovu prelepu dvoranu, a to se nije viđalo na revijama prethodnih godina.
Šta to lično znači za vas?
Imam osećaj da živim čudan, nerealan san, u kojem se svaki dan budim i radim na raznim kreativnim projektima, upoznajem najneverovatnije saradnike i dobijam prilike za koje sam mislio da su nemoguće. Takođe me ljudi više prepoznaju i to na raznim mestima, ali pored svega ovoga, moj život je prilično normalan. Trenutno radim na jednočasovnoj drami za kompaniju STX, koja govori o moćnoj azijskoj porodici, a čija se radnja odvija svuda po svetu, kao i na dokumentarnoj seriji za kanal NBC Universal.
Autor: Magazin Tatler – izdanje za Aziju
Izvor: sg.asiatatler.com
Prevod: Lidija Janjić
To je teško pitanje i ponekad poželim da imam kristalnu kuglu za proricanje budućnosti. Otkad pamtim za sebe, Azija je regija u kojoj se neprestano dešavaju velike promene. Odrastao sam u Singapuru, ali sam kao dete posećivao Hong Kong, Tajland, kao i ostatak Azije. Zatim sam se odselio kada sam imao deset godina, i vratio sam se kad sam imao otprilike četrnaest. Vraćao sam se svake dve ili tri godine, i svaki put uviđao velike promene, posebno u Hong Kongu. Svaki put kada bih došao u posetu, imao sam utisak da se grad iz temelja promenio, i imam utisak da je i danas tako. Svi smo svesni onoga što se trenutno dešava – to je grad koji je ponovo u samom centru promena, ali nemam pojma u kom pravcu će se menjati.
Kada ste prvi put počeli da pišete ovaj serijal, da li ste pretpostavili da će vaša priča tako odjeknuti, jer su ljudi počeli da gledaju zemlje Azije iz drugačije perspektive?
Nadao sam se tome. Ovu knjigu sam pisao za čitaoce na Zapadu, jer ništa od onoga što sam video u Aziji – ta ogromna promena i način na koji se gradovi menjaju u periodu od dvadeset godina – nije bilo poznato, niti je bilo posmatrano sa sociološkog stanovišta. Naravno, postojalo je dosta članaka u magazinima kao što su Fortune, Forbes, The Wall Street Journal, ali je mene više zanimalo to kako su se porodice menjale u tom periodu, kada dolazi do velikih promena kada se jedna generacija naglo obogati. Kada radnici i ljudi koji su živeli na farmama postanu milijarderi, kakve mislite da će posledice to imati na njihove porodice i na mlađe generacije?
Vaša priča odjekuje među ljudima se prepoznaju u njoj, nezavisno od toga koje su rase i nacije. Ali ne znam kako „bogati Azijci“ o kojima pričate mogu da se uporede sa savremenim svetom. Šta mislite kako bi se vaša knjiga zvala da ste pisali o ljudima koji danas žive u Hong Kongu i Singapuru?
Ne znam! Možda „Subverzivni, bogati Azijci“? Naslov knjige je postao fenomen, tako da je on priča za sebe, što nisam uopšte očekivao. Da sam znao da će knjiga biti objavljena, možda i ne bih koristio taj naslov, jer je postao stereotip. Čak i ljudi iz visokog društva u Aziji ove druge zovu „Suludo bogatim Azijcima“, a u Singapuru možete da čujete kako ih zovu SBA, pošto mnogo vole skraćenice. Nikada mi nije bila namera da naslov postane deo svakodnevog govora. To me pomalo i plaši, jer sam samo hteo da dočaram sofisticirani svet, pun ukusa i elegancije, u kojem dolazi do sukoba starih i novih bogataša. Sve te razne klase se mešaju, što kreira dosta zanimljivih i satiričnih momenata, ali i pokazuje da među bogatašima postoje klasne razlike. Pokušao sam da dočaram višeslojnost društva Azije iz jedne perspektive.
Da li ste primetili da Azijci i Azijski Amerikanci postaju popularniji u industriji zabave, otkako su vaše knjige i film postali popularni?
Desile su se velike promene. Vidite kako se Azijci polako uključuju u pop kulturu Zapada, vidite ih svuda u medijima, što je neverovatno, iako je to trebalo da se desi odavno, kao što je to slučaj sa filmom „The Farewell“ zbog kojeg je Akvafina postala prva Azijska Amerikanka koja je osvojila Zlatni globus za najbolju glumicu. Prošle nedelje sam bio na doručku sa poznatom azijskom glumicom koja mi je rekla da je zovu na audicije za uloge koje nisu tipične za ljude azijskog porekla, a ne kao pre, kada su joj nudili uloge „sudije Azijke broj 1“ ili „doktorke Azijke“.
Nedavno sam bio u Parizu, na reviji visoke mode Kristijana Diora, na setu koji je, moja draga prijateljica Džudi Čikago, dizajnirala kao spomenik feminizmu, i primetio sam da je u publici bilo Azijaca više nego pre. U publici nisu bili obični ljudi sa ulice, već elita, azijske modne ikone i uticajne osobe koje su došle sa svojim pratnjama, stilistima, asistentima i TV ekipama. Grupice Azijaca ispunjavale su ovu prelepu dvoranu, a to se nije viđalo na revijama prethodnih godina.
Šta to lično znači za vas?
Imam osećaj da živim čudan, nerealan san, u kojem se svaki dan budim i radim na raznim kreativnim projektima, upoznajem najneverovatnije saradnike i dobijam prilike za koje sam mislio da su nemoguće. Takođe me ljudi više prepoznaju i to na raznim mestima, ali pored svega ovoga, moj život je prilično normalan. Trenutno radim na jednočasovnoj drami za kompaniju STX, koja govori o moćnoj azijskoj porodici, a čija se radnja odvija svuda po svetu, kao i na dokumentarnoj seriji za kanal NBC Universal.
Autor: Magazin Tatler – izdanje za Aziju
Izvor: sg.asiatatler.com
Prevod: Lidija Janjić
Autor: Kevin Kvan
