Borhes o sebi
Laguna je prošle nedelje pokrenula akciju Ako ste propustili u okviru koje svake nedelje biramo pet naslova koji su na dodatnom popustu. Ove nedelje se, među takvim naslovima, nalazi i „Knjiga o izmišljenim bićima“, Bohesova zbirka fantastičnih životinja. Delo je prvi put objavljeno 1957. godine, upravo u trenutku kada je Borhesov vid, koji je lagano slabio od rođenja, oštećen do te mere da pisac više nije mogao da vidi niti pročita ono što je napisao, i smatra se da je ova zbirka jedna od Borhesovih najboljih tvorevina.
Izdvojili smo za vas neke od najzanimljivijih Borhesovih misli, sakupljenih iz njegovih različitih intervjua:
Mnogi ljudi su me smatrali misliocem, filozofom, pa čak i mistikom, a ja samo mogu da im budem zahvalan na tome. Istina je da premda sam smatrao da je stvarnost dovoljno zabrinjavajuća – štaviše, smatram da se vremenom pogoršava – nikada nisam sebe video kao mislioca.
Ako treba da govorim o savremenim piscima, onda svakako treba pomenuti Platona, Ser Tomasa Brauna, Spinozu, Tomasa de Kvinsija, Emersona i naravno, Šopenhauera. Zašto da ne? Ne treba zaboraviti ni Angela Silezije, ni Flobera. To su imena koja mene zanimaju. Ali ja jednostavno ponavljam reči Ezre Paunda: „Sva umetnost je savremena“ i mislim da je bio u pravu. Ne vidim zašto bi mi jedan čovek bio važniji zbog puke činjenice da živi u istom veku kao i ja i deli moja iskustva u odnosu na čoveka koji je umro pre mnogo godina.
Mislim da je dobro da pisac ne bude previše poznat. Jer u zemljama gde se pisci mogu proslaviti, oni podilaze masi, slavi itd. Ali u mojoj zemlji, ja pišem za sebe i možda još šest prijatelja. I to je dovoljno. I to može da mi pomogne da unapredim svoje stvaralaštvo. Ali kada bih pisao za hiljade ljudi, pisao bih da udovoljim njihovom ukusu. A pošto ne znam ništa o njima, možda ne bih ni imao dobro mišljenje o njima, a to nikako ne bi bilo od koristi mojim delima.
U razgovoru sa mojim prijateljem, gospodinom Alvarezom, o životu posle smrti, besmrtnosti, životu u tuđem telu ili umu, rekao sam da sam agnostik, kao što je bio i Spenser. Mislim da nemamo moć da to spoznamo, ali volim da budem otvorenih shvatanja. Tako da ukoliko me pitate da li verujem u zagrobni život ili ne, da li verujem u Boga ili ne, jedino mogu da odgovorim da je sve moguće. A ukoliko je sve moguće onda je takođe moguće da postoje i raj i pakao i anđeli. Ne treba im uskratiti tu mogućnost. Vidite, ja smatram da je neizmerno čudno to što moram da živim u svom telu, što moram da vas gledam kroz svoje oči, što moram da govorim ljudskim jezikom i da upotrebim ova usta; a ako su takve stvari moguće, zašto ne bi i mnoge druge divne stvari bile? Zašto ja ne bih bio besmrtan? Zašto ja ne bih bio božanstvo, besmrtno biće? Sve je to moguće, tako da ništa ne treba potvrđivati niti negirati.
Ne propustite priliku da se svakoga dana na sajtu www.laguna.rs obavestite o naslovima sa akcije Ako ste propustili, ili da informišete o onima koji će tek biti na ovoj akciji. Listu naslova možete pogledati i ovde.
Uživajte u čitanju!
Izdvojili smo za vas neke od najzanimljivijih Borhesovih misli, sakupljenih iz njegovih različitih intervjua:
Mnogi ljudi su me smatrali misliocem, filozofom, pa čak i mistikom, a ja samo mogu da im budem zahvalan na tome. Istina je da premda sam smatrao da je stvarnost dovoljno zabrinjavajuća – štaviše, smatram da se vremenom pogoršava – nikada nisam sebe video kao mislioca.
Ako treba da govorim o savremenim piscima, onda svakako treba pomenuti Platona, Ser Tomasa Brauna, Spinozu, Tomasa de Kvinsija, Emersona i naravno, Šopenhauera. Zašto da ne? Ne treba zaboraviti ni Angela Silezije, ni Flobera. To su imena koja mene zanimaju. Ali ja jednostavno ponavljam reči Ezre Paunda: „Sva umetnost je savremena“ i mislim da je bio u pravu. Ne vidim zašto bi mi jedan čovek bio važniji zbog puke činjenice da živi u istom veku kao i ja i deli moja iskustva u odnosu na čoveka koji je umro pre mnogo godina.
Mislim da je dobro da pisac ne bude previše poznat. Jer u zemljama gde se pisci mogu proslaviti, oni podilaze masi, slavi itd. Ali u mojoj zemlji, ja pišem za sebe i možda još šest prijatelja. I to je dovoljno. I to može da mi pomogne da unapredim svoje stvaralaštvo. Ali kada bih pisao za hiljade ljudi, pisao bih da udovoljim njihovom ukusu. A pošto ne znam ništa o njima, možda ne bih ni imao dobro mišljenje o njima, a to nikako ne bi bilo od koristi mojim delima.
U razgovoru sa mojim prijateljem, gospodinom Alvarezom, o životu posle smrti, besmrtnosti, životu u tuđem telu ili umu, rekao sam da sam agnostik, kao što je bio i Spenser. Mislim da nemamo moć da to spoznamo, ali volim da budem otvorenih shvatanja. Tako da ukoliko me pitate da li verujem u zagrobni život ili ne, da li verujem u Boga ili ne, jedino mogu da odgovorim da je sve moguće. A ukoliko je sve moguće onda je takođe moguće da postoje i raj i pakao i anđeli. Ne treba im uskratiti tu mogućnost. Vidite, ja smatram da je neizmerno čudno to što moram da živim u svom telu, što moram da vas gledam kroz svoje oči, što moram da govorim ljudskim jezikom i da upotrebim ova usta; a ako su takve stvari moguće, zašto ne bi i mnoge druge divne stvari bile? Zašto ja ne bih bio besmrtan? Zašto ja ne bih bio božanstvo, besmrtno biće? Sve je to moguće, tako da ništa ne treba potvrđivati niti negirati.
Ne propustite priliku da se svakoga dana na sajtu www.laguna.rs obavestite o naslovima sa akcije Ako ste propustili, ili da informišete o onima koji će tek biti na ovoj akciji. Listu naslova možete pogledati i ovde.
Uživajte u čitanju!
