Čitajte pisca kao knjigu: Džordž Sonders
Autor zbirke priča „Deseti decembar“ i romana „Linkoln u Bardu“ govori o svom omiljenom žanru: „Volim da čitam o džinovskoj, oživljenoj gomili topljenog gvožđa, koja potajno čezne da postane koncertni pijanista.“
Koje se knjige trenutno nalaze na vašem noćnom stočiću?
Završavam Šejbonov fantastični roman „Moonglow“, i planiram da počnem sa Gatrijevim „House of Earth“ koji sadrži najbolju, najsporiju, najvreliju, a opet najobičniju scenu seksa u senu ikada napisanu. Tu se nalazi i „Ghettoside“ koju je napisala Džil Livoj. I, iako je knjiga malo velika za moj noćni stočić, sa zadovoljstvom razvlačim čitanje Ofermanovove „Good Clean Fun“, koja ne samo da me podučava kako da mirno, a strastveno pristupam životu i umetnosti, već će me verovatno naterati da napravim veći, prostraniji noćni stočić.
Koji ste klasik nedavno pročitali prvi put?
Ne znam kako mi je promakla „Sula“, koju je pisala Toni Morison. Kakvo je zadovoljstvo čitati tu knjigu: savršeno uputstvo, uvid u to kako najveći ljudski umovi razmišljaju, rezonuju, stvaraju, slave i tuguju. Oduševila me je iskrena ali smislena uvrnutost knjige Širli Džekson, „Oduvek smo živele u zamku“. Tolstojevo „Vaskrsenje“ je možda najmračniji roman koji sam ikada pročitao – u suštini to je priča o sporom poniranju sa privilegovane pozicije moći u užasni i surovi svet siromaštva i ritualne opresije.
Koja je vaša omiljena knjiga za koju niko nije čuo?
Dok sam istraživao za svoj roman, naišao sam na dve neobične, izuzetne knjige o Linkolnu, oba dela nastala iz čiste ljubavi: „The Physical Lincoln“ doktora Džona G. Satosa skup je opisa svakog dela Linkolnovog tela. „The Unpopoular Mr. Lincoln“ Lerija Taga zbirka je svih negativnih tekstova i pretnji upućivanih Linkolnu. Ove knjige su poremetile moju percepciju istorije, poduprvši stanovište da je istorija samo niz pažljivo odabranih momenata, i da će stvarnost uvek izvrdavati našim pokušajima da je sažmemo. „Patriotic Gore“ Edmunda Vilsona nudi nov pogled na američki Građanski rat; jezivo je pomisliti da je toliko intelektualaca iz tog vremena bilo voljno da se upusti u takvo krvoproliće.
Poezija Hajdena Karuta me uvek inspiriše, i verujem da zaslužuje mnogo više pažnje.
Kako slažete svoje knjige?
Ostavim ih da leže okolo do pola pročitane, otputujem do drugog grada, tamo kupim novi primerak, čitam malo, ostavim ga negde, vratim se kući, shvatim da ne mogu da nađem prvi primerak, kupim treći i onda ga slučajno polijem kafom.
Pričajte nam o vašim omiljenim kratkim pričama.
Priče u kojima trenutno najviše uživam su „The Stone Boy“ Đine Berialt; „A Thousand and One Knives“, Hasana Blasima (iz njegove čudesne zbirke, „The Corpse Exhibition and Other Stroies of Iraq“); „Grozd“, Antona Čehova; „Hunters in the snow“, Tobajasa Vulfa; „The Gilded Six-Bitc“, Tore Nael Hurston; „Doctor Jack-o’-Lantern“, Ričarda Jejtsa. Takođe sam oduševljen delom dva mlada autora: Vila Makina, koji je napisao neverovatnu priču „Kattekoppen“, koja je objavljena u Njujorkeru pre nekoliko godina, o avganistanskom ratu; i Marijanom Enrikez i njenom zbirkom „Things We Lost in the Fire.“
Šta vas pokreće u književnosti?
Opisi dobrote koji nisu lažni ili patetični.
Koje žanrove naročito volite da čitate? A koje izbegavate?
Volim da čitam o džinovskoj, oživljenoj gomili topljenog gvožđa, koja potajno čezne da postane koncertni pijanista. Nije baš najpoznatiji i najpopularniji žanr, ali voleo bih da pomenem naslove: „Grog, koji je voleo Šopena“, i „Klom, veliki fan Mocarta.“
Koja je najbolja knjiga koju ste dobili kao poklon?
Kada sam bio u trećem razredu, kaluđerica u koju sam bio zatreskan (pozdravljam sestru Linet!) pozajmila mi je primerak knjige „Džoni Tremejn“, koju je napisala Ešter Forbs. Tada sam prvi put primetio stil u nekom delu – stvar koja maštu pretvara u stvarnost.
Ko vam je omiljeni fiktivni junak ili junakinja? I vaš omiljeni antiheroj ili zlikovac?
Volim Ajzaka Babela, naratora iz klasične priče o klasi „In the Basement“, koji na kraju priče, potpuno ponižen pokušava da se udavi u buretu za kišnicu, ali ga spašava deda koji mu saopštava: „Unuk, idem sad da uzmem dabrovo ulje, da bih imao šta da stavim na tvoj grob.“ Zaista optimistična porodična priča. A mislim da mi je Edvard Kasubon, iz „Midlmarča“, omiljeni antiheroj. On kada je „zao“, zao je na način na koji su ljudi u stvarnosti zli; npr, samoživ je i to mu savršeno odgovara, bez obzira na to šta se dešava oko njega niti koliko unesrećuje sve oko sebe.
Kakav ste čitalac bili u detinjstvu? Koju dečju knjigu pamtite?
Čitao sam puno popularnih knjiga o bejzbolu i ratu, koje su odisale optimističnom „mi to možemo“ ideologijom. Priče o igračima druge i treće baze, i bojnim pilotima, koji su odlučno stezali zube ne odustajući od cilja, a kada bi postigli to što su naumili, skromno, zasluge su uvek prepuštali nekome drugom. Sjajna životna lekcija, ako ste pilot ili bejzbol igrač. Takođe sam obožavao „Snupija“, i godinama sam bio ubeđen da je Mr. Maguova verzija „Božićne pesme“ original i da je Dikens „pokrao“ televizijski program.
Kada biste mogli predsedniku da preporučite jednu knjigu, koju biste mu preporučili?
Preporučio bih mu klasik o političkoj strategiji iz XVIII veka, grofa DeRinčija, pod nazvom „Pravovremena ostavka, uvek gospodi prija“. Tu je i njegovo manje poznato delo „Nastojte vi, da nikada ne vređate ili zastrašujete one koje ćete predvoditi“. DeRinči je bio i poznati pesnik u svoje vreme, i njegova mala zbirka „Istina ostaje istina, čak i u moru namernih obmana“ bezvremeni je klasik.
Ali predsednik je zauzet čovek, zato bih angažovao Džejkoba Marlija da svojim jezivim glasom za predsednika pročita odlomak iz „Božićne pesme“: „Biznis! Čovečanstvo je moj biznis. Opšte dobro je bilo moj biznis; milosrđe, milost, strpljenje i čovekoljublje, sve su bili moji biznisi. Afere mog zanata bile su ništa više do kap vode u sveobuhvatnom okeanu mog biznisa!“
Organizujete večeru za književnike. Koja tri pisca, živa ili mrtva biste pozvali?
Pozvao bih Džuliju Čajld i Entonija Bordejna, zadužio bih ih za meni, kuvanje, posluženje i čišćenje, a onda bih ja došao kao treći pisac.
Ko biste želeli da napiše vašu životnu priču?
Ja, kao memoare, za proslavu svog tristotog rođendana.
Šta planirate da čitate sledeće?
Planiram da pročitam „Podzemnu železnicu“ Kolsona Vajtheda. „The Reluctant Fundamentalist“ i „Exit West“ Mošina Hamida; „10:04“, Bena Lrnera; „Big Machine“ Viktora Lavela; „Sweetbitter“ Stefani Danler; „Devojke“ Eme Klajn; „The Strange Case of Rachel K“, koju je napisala Rejčel Kušner; „Limene dečake“ Svetlane Aleksijevič; „A Manual for Cleaning Women“ Lucije Berlin; „The Sellout“ Pola Betanija; i „Blessed are the Peacemaker: Christ’s Teachings About Love, Compasion and Forgivness“ Vendela Berija, zarad malo nade.
Izvor: nytimes.com
Prevod: Aleksandar Mandić
Foto: David Crosby
Ostale intervjue iz ovog sjajnog serijala intervjua Njujork Tajmsa možete pronaći ovde:
Tom Henks
Lajla Lalami
Džejn Grin
Harlan Koben
Amos Oz
Ema Donahju
Filipa Gregori
Haled Hoseini
Margaret Atvud
Li Čajld
Džejms Paterson
Ju Nesbe
Teri Pračet
Koje se knjige trenutno nalaze na vašem noćnom stočiću?
Završavam Šejbonov fantastični roman „Moonglow“, i planiram da počnem sa Gatrijevim „House of Earth“ koji sadrži najbolju, najsporiju, najvreliju, a opet najobičniju scenu seksa u senu ikada napisanu. Tu se nalazi i „Ghettoside“ koju je napisala Džil Livoj. I, iako je knjiga malo velika za moj noćni stočić, sa zadovoljstvom razvlačim čitanje Ofermanovove „Good Clean Fun“, koja ne samo da me podučava kako da mirno, a strastveno pristupam životu i umetnosti, već će me verovatno naterati da napravim veći, prostraniji noćni stočić.
Koji ste klasik nedavno pročitali prvi put?
Ne znam kako mi je promakla „Sula“, koju je pisala Toni Morison. Kakvo je zadovoljstvo čitati tu knjigu: savršeno uputstvo, uvid u to kako najveći ljudski umovi razmišljaju, rezonuju, stvaraju, slave i tuguju. Oduševila me je iskrena ali smislena uvrnutost knjige Širli Džekson, „Oduvek smo živele u zamku“. Tolstojevo „Vaskrsenje“ je možda najmračniji roman koji sam ikada pročitao – u suštini to je priča o sporom poniranju sa privilegovane pozicije moći u užasni i surovi svet siromaštva i ritualne opresije.
Koja je vaša omiljena knjiga za koju niko nije čuo?
Dok sam istraživao za svoj roman, naišao sam na dve neobične, izuzetne knjige o Linkolnu, oba dela nastala iz čiste ljubavi: „The Physical Lincoln“ doktora Džona G. Satosa skup je opisa svakog dela Linkolnovog tela. „The Unpopoular Mr. Lincoln“ Lerija Taga zbirka je svih negativnih tekstova i pretnji upućivanih Linkolnu. Ove knjige su poremetile moju percepciju istorije, poduprvši stanovište da je istorija samo niz pažljivo odabranih momenata, i da će stvarnost uvek izvrdavati našim pokušajima da je sažmemo. „Patriotic Gore“ Edmunda Vilsona nudi nov pogled na američki Građanski rat; jezivo je pomisliti da je toliko intelektualaca iz tog vremena bilo voljno da se upusti u takvo krvoproliće.
Poezija Hajdena Karuta me uvek inspiriše, i verujem da zaslužuje mnogo više pažnje.
Kako slažete svoje knjige?
Ostavim ih da leže okolo do pola pročitane, otputujem do drugog grada, tamo kupim novi primerak, čitam malo, ostavim ga negde, vratim se kući, shvatim da ne mogu da nađem prvi primerak, kupim treći i onda ga slučajno polijem kafom.
Pričajte nam o vašim omiljenim kratkim pričama.
Priče u kojima trenutno najviše uživam su „The Stone Boy“ Đine Berialt; „A Thousand and One Knives“, Hasana Blasima (iz njegove čudesne zbirke, „The Corpse Exhibition and Other Stroies of Iraq“); „Grozd“, Antona Čehova; „Hunters in the snow“, Tobajasa Vulfa; „The Gilded Six-Bitc“, Tore Nael Hurston; „Doctor Jack-o’-Lantern“, Ričarda Jejtsa. Takođe sam oduševljen delom dva mlada autora: Vila Makina, koji je napisao neverovatnu priču „Kattekoppen“, koja je objavljena u Njujorkeru pre nekoliko godina, o avganistanskom ratu; i Marijanom Enrikez i njenom zbirkom „Things We Lost in the Fire.“
Šta vas pokreće u književnosti?
Opisi dobrote koji nisu lažni ili patetični.
Koje žanrove naročito volite da čitate? A koje izbegavate?
Volim da čitam o džinovskoj, oživljenoj gomili topljenog gvožđa, koja potajno čezne da postane koncertni pijanista. Nije baš najpoznatiji i najpopularniji žanr, ali voleo bih da pomenem naslove: „Grog, koji je voleo Šopena“, i „Klom, veliki fan Mocarta.“
Koja je najbolja knjiga koju ste dobili kao poklon?
Kada sam bio u trećem razredu, kaluđerica u koju sam bio zatreskan (pozdravljam sestru Linet!) pozajmila mi je primerak knjige „Džoni Tremejn“, koju je napisala Ešter Forbs. Tada sam prvi put primetio stil u nekom delu – stvar koja maštu pretvara u stvarnost.
Ko vam je omiljeni fiktivni junak ili junakinja? I vaš omiljeni antiheroj ili zlikovac?
Volim Ajzaka Babela, naratora iz klasične priče o klasi „In the Basement“, koji na kraju priče, potpuno ponižen pokušava da se udavi u buretu za kišnicu, ali ga spašava deda koji mu saopštava: „Unuk, idem sad da uzmem dabrovo ulje, da bih imao šta da stavim na tvoj grob.“ Zaista optimistična porodična priča. A mislim da mi je Edvard Kasubon, iz „Midlmarča“, omiljeni antiheroj. On kada je „zao“, zao je na način na koji su ljudi u stvarnosti zli; npr, samoživ je i to mu savršeno odgovara, bez obzira na to šta se dešava oko njega niti koliko unesrećuje sve oko sebe.
Kakav ste čitalac bili u detinjstvu? Koju dečju knjigu pamtite?
Čitao sam puno popularnih knjiga o bejzbolu i ratu, koje su odisale optimističnom „mi to možemo“ ideologijom. Priče o igračima druge i treće baze, i bojnim pilotima, koji su odlučno stezali zube ne odustajući od cilja, a kada bi postigli to što su naumili, skromno, zasluge su uvek prepuštali nekome drugom. Sjajna životna lekcija, ako ste pilot ili bejzbol igrač. Takođe sam obožavao „Snupija“, i godinama sam bio ubeđen da je Mr. Maguova verzija „Božićne pesme“ original i da je Dikens „pokrao“ televizijski program.
Kada biste mogli predsedniku da preporučite jednu knjigu, koju biste mu preporučili?
Preporučio bih mu klasik o političkoj strategiji iz XVIII veka, grofa DeRinčija, pod nazvom „Pravovremena ostavka, uvek gospodi prija“. Tu je i njegovo manje poznato delo „Nastojte vi, da nikada ne vređate ili zastrašujete one koje ćete predvoditi“. DeRinči je bio i poznati pesnik u svoje vreme, i njegova mala zbirka „Istina ostaje istina, čak i u moru namernih obmana“ bezvremeni je klasik.
Ali predsednik je zauzet čovek, zato bih angažovao Džejkoba Marlija da svojim jezivim glasom za predsednika pročita odlomak iz „Božićne pesme“: „Biznis! Čovečanstvo je moj biznis. Opšte dobro je bilo moj biznis; milosrđe, milost, strpljenje i čovekoljublje, sve su bili moji biznisi. Afere mog zanata bile su ništa više do kap vode u sveobuhvatnom okeanu mog biznisa!“
Organizujete večeru za književnike. Koja tri pisca, živa ili mrtva biste pozvali?
Pozvao bih Džuliju Čajld i Entonija Bordejna, zadužio bih ih za meni, kuvanje, posluženje i čišćenje, a onda bih ja došao kao treći pisac.
Ko biste želeli da napiše vašu životnu priču?
Ja, kao memoare, za proslavu svog tristotog rođendana.
Šta planirate da čitate sledeće?
Planiram da pročitam „Podzemnu železnicu“ Kolsona Vajtheda. „The Reluctant Fundamentalist“ i „Exit West“ Mošina Hamida; „10:04“, Bena Lrnera; „Big Machine“ Viktora Lavela; „Sweetbitter“ Stefani Danler; „Devojke“ Eme Klajn; „The Strange Case of Rachel K“, koju je napisala Rejčel Kušner; „Limene dečake“ Svetlane Aleksijevič; „A Manual for Cleaning Women“ Lucije Berlin; „The Sellout“ Pola Betanija; i „Blessed are the Peacemaker: Christ’s Teachings About Love, Compasion and Forgivness“ Vendela Berija, zarad malo nade.
Izvor: nytimes.com
Prevod: Aleksandar Mandić
Foto: David Crosby
Ostale intervjue iz ovog sjajnog serijala intervjua Njujork Tajmsa možete pronaći ovde:
Tom Henks
Lajla Lalami
Džejn Grin
Harlan Koben
Amos Oz
Ema Donahju
Filipa Gregori
Haled Hoseini
Margaret Atvud
Li Čajld
Džejms Paterson
Ju Nesbe
Teri Pračet
Autor: Džordž Sonders
