Dejan Stojiljković: Ne verujem ni u kakve misije pisca
„Kao i u svakom drugom zanatu pisac je dužan da pošteno i odgovorno radi svoj posao. Ne verujem ni u kakve misije pisca. A nagrada u vidu čitanosti, slave, književnih lovorika, novca, lepih žena, ko šta voli, doći će ili neće, zavisi od toga koliko se potrudiš i koliko talenta ti je Bog dao. Istorija, kao takva, oduvek je bila velika inspiracija u književnosti, kako nacionalna tako i svetska. Naša nacionalna istorija je čak i previše inspirativna, ako razumete šta hoću da kažem.“
Rekao je ovo u razgovoru za „Glas Srpske“ književnik Dejan Stojiljković, koji trenutno radi na scenariju za drugu sezonu popularne i veoma uspešne serije „Senke nad Balkanom“.
Britanska serija „Peaky Blinders“ Vam je bila inspiracija pri stvaranju karaktera i scena za prvu sezonu „Senki nad Balkanom“, imate li neka nova nadahnuća za drugu sezonu?
S obzirom na to koliko se serija snima i da prosto čovek ne može da postigne da pogleda sve one dobre, inspiracije nikad više. U novoj sezoni smo dosta prostora i vremena posvetili razvoju karaktera, naročito novih, koje tumače Bogdan Diklić, Petar Strugar, Vesna Trivalić, Nataša Ninković i drugi. Ja lično sam inspiraciju našao u seriji koja nije baš mnogo bliska našoj, a to je „Marvelov“ i Netfliksov „Panišer“, u smislu nekog dubljeg „iscrtavanja“ likova, njihovih unutrašnjih lomova i demona.
Kako izgleda sarađivati sa Draganom Bjelogrlićem? Poznato je da sve konce pomenute serije drži u svojim rukama.
Sarađivati s Draganom Bjelogrlićem - promenljivo, mestimično sa suncem i kišom, vrlo naporno i zahtevno, ali uvek na kraju sa velikom satisfakcijom kada vidiš gotov materijal.
Jeste li zadovoljni recepcijom romana „Olujni bedem“ i kada možemo očekivati roman „Učitelj mačevanja“?
Zadovoljan sam, pošto sam se malo pribojavao da je publici već dosadilo da ga čeka, između prvog dela „Duge noći i crne zastave“ i njega prošao je baš dug period. Pre „Učitelja mačevanja“ će biti objavljena knjiga „Dukat za lađara“, to nije roman, već novela, a obrađuje događaje neposredno posle Bitke na Pločniku kojom se završava „Olujni bedem“ i događaja koji će biti opisan u „Učitelju mačevanja“. To je jedna malo manje epska, a malo više intimna priča, čiji glavni junak Ivan Kosančić otkriva neke stvari iz njegove prošlosti i detaljnije objašnjava njega kao lika.
Nakon „Konstantinovog raskršća„ i Vaš roman „Duge noći i crne zastave“ je dočekao da bude pretočen u strip. Odakle ideja za to i da li ste zadovoljni konačnim proizvodom?
Kao i u slučaju stripa „Konstantinovo raskršće“ nisam na ideju došao ja - već Igor Marković, urednik u izdavačkoj kući System Comics. On je pogurao celu stvar i izveo je do kraja, lično sam veoma zadovoljan kako je strip ispao, od toga kako su crtači obavili posao do toga kako album izgleda i kako je opremljen. Naročito mi je drago što smo za prvih 500 kupaca upriličili poklon - muzički disk sa numerom koju zajedno pevaju Aleksandar Petrović, poznatiji kao Aca Seltik i Dejan Najdanović Najda iz Smaka.
Jednom prilikom ste rekli da je u planu serija po knjizi priča „Leva strana druma“, da li je započet rad na tome?
Preprodukcija je počela, planiramo da snimamo na proleće, verovatno u maju. Reditelj će biti Stefan Krasić, a glavnu ulogu tumači Milivoje Miša Stanimirović, koji takođe igra i u obe sezone „Senki nad Balkanom“. Snimaće se na lokacijama u Nišu, a u pilot-epizodi ćemo imati kao goste neke poznate srpske glumce.
Šta je najveći problem u kulturi kod nas?
Najveći problem u kulturi kod nas je odnos nadležnih prema njoj. Kultura je i dalje trinaesto prase. Ne izdvaja se dovoljno za nju, ne obraća se dovoljno pažnje na nju, kulturni radnici se tretiraju kao da su neko opterećenje, višak... A tu je i famozna partokratija koja izjeda kulturne institucije, stranački kadrovi koji su nepismeni, neobrazovani, primitivni, drčni... koje političke partije na silu guraju u sferu kulture, iako im tamo nije mesto.
Šta trenutno čitate i šta preporučujete drugima za čitanje?
Ponovo sam uzeo da pročitam „Vrata od utrobe“ Mirka Kovača, „Proljeće Ivana Galeba“ Vladana Desnice, kao i ciklus ranih priča Vidosava Stevanovića, objavljen u zbirkama „Refuz mrtvak“, „Periferijski zmajevi“ i „Carski rez“. To je tako snažna i majstorski napisana proza da prosto dobijete kompleks niže vrednosti. Što je dobro za pisca, naročito ako pati od viška sujete. A pate svi. Preporučujem knjige dva čoveka koji su budućnost domaće književnosti, a obe su ovih dana nagrađene prestižnim književnim nagradama. Prva je „Zabluda svetog Sebastijana“ Vladimira Tabaševića, za koju je dobio Ninovu nagradu. Druga je „Ja sam Akiko“, mladog Leskovčanina Stefana Tićmija, koja je dobila nagradu „Politikinog zabavnika“ za dečju knjigu godine.
Budući planovi
Kakvi su Vaši planovi za naredni period?
Da konačno završim scenario za „Senke 2“ i vratim se pisanju proze. Ove godine je takođe i jedan lep jubilej, deset godina od objavljivanje mog prvog romana „Konstantinovo raskršće“. Planiram da to obeležim radno, kroz jedno lepo upakovano jubilarno izdanje romana i kroz konačno objavljivanje trećeg toma stripa. Nakon toga će uslediti nastavak čiji naslov je „Ponoćni ljudi“, Nemanja Lukić će konačno dobiti svoj roman.
Autor: Danko Kuzmanović
Izvor: glassrpske.com
Britanska serija „Peaky Blinders“ Vam je bila inspiracija pri stvaranju karaktera i scena za prvu sezonu „Senki nad Balkanom“, imate li neka nova nadahnuća za drugu sezonu?
S obzirom na to koliko se serija snima i da prosto čovek ne može da postigne da pogleda sve one dobre, inspiracije nikad više. U novoj sezoni smo dosta prostora i vremena posvetili razvoju karaktera, naročito novih, koje tumače Bogdan Diklić, Petar Strugar, Vesna Trivalić, Nataša Ninković i drugi. Ja lično sam inspiraciju našao u seriji koja nije baš mnogo bliska našoj, a to je „Marvelov“ i Netfliksov „Panišer“, u smislu nekog dubljeg „iscrtavanja“ likova, njihovih unutrašnjih lomova i demona.
Kako izgleda sarađivati sa Draganom Bjelogrlićem? Poznato je da sve konce pomenute serije drži u svojim rukama.
Sarađivati s Draganom Bjelogrlićem - promenljivo, mestimično sa suncem i kišom, vrlo naporno i zahtevno, ali uvek na kraju sa velikom satisfakcijom kada vidiš gotov materijal.
Jeste li zadovoljni recepcijom romana „Olujni bedem“ i kada možemo očekivati roman „Učitelj mačevanja“?
Zadovoljan sam, pošto sam se malo pribojavao da je publici već dosadilo da ga čeka, između prvog dela „Duge noći i crne zastave“ i njega prošao je baš dug period. Pre „Učitelja mačevanja“ će biti objavljena knjiga „Dukat za lađara“, to nije roman, već novela, a obrađuje događaje neposredno posle Bitke na Pločniku kojom se završava „Olujni bedem“ i događaja koji će biti opisan u „Učitelju mačevanja“. To je jedna malo manje epska, a malo više intimna priča, čiji glavni junak Ivan Kosančić otkriva neke stvari iz njegove prošlosti i detaljnije objašnjava njega kao lika.
Nakon „Konstantinovog raskršća„ i Vaš roman „Duge noći i crne zastave“ je dočekao da bude pretočen u strip. Odakle ideja za to i da li ste zadovoljni konačnim proizvodom?
Kao i u slučaju stripa „Konstantinovo raskršće“ nisam na ideju došao ja - već Igor Marković, urednik u izdavačkoj kući System Comics. On je pogurao celu stvar i izveo je do kraja, lično sam veoma zadovoljan kako je strip ispao, od toga kako su crtači obavili posao do toga kako album izgleda i kako je opremljen. Naročito mi je drago što smo za prvih 500 kupaca upriličili poklon - muzički disk sa numerom koju zajedno pevaju Aleksandar Petrović, poznatiji kao Aca Seltik i Dejan Najdanović Najda iz Smaka.
Jednom prilikom ste rekli da je u planu serija po knjizi priča „Leva strana druma“, da li je započet rad na tome?
Preprodukcija je počela, planiramo da snimamo na proleće, verovatno u maju. Reditelj će biti Stefan Krasić, a glavnu ulogu tumači Milivoje Miša Stanimirović, koji takođe igra i u obe sezone „Senki nad Balkanom“. Snimaće se na lokacijama u Nišu, a u pilot-epizodi ćemo imati kao goste neke poznate srpske glumce.
Šta je najveći problem u kulturi kod nas?
Najveći problem u kulturi kod nas je odnos nadležnih prema njoj. Kultura je i dalje trinaesto prase. Ne izdvaja se dovoljno za nju, ne obraća se dovoljno pažnje na nju, kulturni radnici se tretiraju kao da su neko opterećenje, višak... A tu je i famozna partokratija koja izjeda kulturne institucije, stranački kadrovi koji su nepismeni, neobrazovani, primitivni, drčni... koje političke partije na silu guraju u sferu kulture, iako im tamo nije mesto.
Šta trenutno čitate i šta preporučujete drugima za čitanje?
Ponovo sam uzeo da pročitam „Vrata od utrobe“ Mirka Kovača, „Proljeće Ivana Galeba“ Vladana Desnice, kao i ciklus ranih priča Vidosava Stevanovića, objavljen u zbirkama „Refuz mrtvak“, „Periferijski zmajevi“ i „Carski rez“. To je tako snažna i majstorski napisana proza da prosto dobijete kompleks niže vrednosti. Što je dobro za pisca, naročito ako pati od viška sujete. A pate svi. Preporučujem knjige dva čoveka koji su budućnost domaće književnosti, a obe su ovih dana nagrađene prestižnim književnim nagradama. Prva je „Zabluda svetog Sebastijana“ Vladimira Tabaševića, za koju je dobio Ninovu nagradu. Druga je „Ja sam Akiko“, mladog Leskovčanina Stefana Tićmija, koja je dobila nagradu „Politikinog zabavnika“ za dečju knjigu godine.
Budući planovi
Kakvi su Vaši planovi za naredni period?
Da konačno završim scenario za „Senke 2“ i vratim se pisanju proze. Ove godine je takođe i jedan lep jubilej, deset godina od objavljivanje mog prvog romana „Konstantinovo raskršće“. Planiram da to obeležim radno, kroz jedno lepo upakovano jubilarno izdanje romana i kroz konačno objavljivanje trećeg toma stripa. Nakon toga će uslediti nastavak čiji naslov je „Ponoćni ljudi“, Nemanja Lukić će konačno dobiti svoj roman.
Autor: Danko Kuzmanović
Izvor: glassrpske.com
Autor: Dejan Stojiljković
