Dejvid Mičel samo želi da Zemlja opstane (i da Liverpul osvoji prvenstvo)
Dejvid Mičel je autor sedam romana, među kojima su bestseleri „Atlas oblaka“, „Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta“ i „Nevidljivi sati“, rođen je 12. januara 1969. godine. U čast njegovog pedesetog rođendana, Rouz Haris-Britil ga je pitala koje su njegove rođendanske želje, ko je njegov alter ego u fikciji, i na čemu trenutno radi.
Čestitamo pedeseti rođendan! Kako planirate da ga provedete?
Hvala Rouz. Nemam velike planove. Voleo bih da izvedem porodicu na ručak, i da prošetam po obližnjoj plaži ovde, u Zapadnom Korku, da sednem, malo posmatram more, možda sa pljoskom čaja, ako odlučim da ludujem. Možda zovnem svog junaka Džejsona Tejlora, samo da mu se javim. Slučajno, rođendan nam obojici pada istog dana.
Džejsonu Tajloru, trinaestogodišnjem naratoru vašeg polubiografskog romana „Black Swan Green“, rođendan je istog dana kao i vama. U kratkoj priči „Earth Calling Taylor“ je otkriveno da je on nastavio da stari u korak sa vašim fikcionalnim svetom – što znači da i on danas puni pedeset godina. Šta Džejson planira, kako će on proslaviti rođendan?
Koja slučajnost, što pominjete Tajlora, upravo sam razmišljao o njemu. On će raditi na svoj rođendan – on je terapeut, i zahvaljujući vladinom kresanju budžeta, njegovo odeljenje ima problema sa ljudstvom. Mislim da planira da provede veče sa svojom porodicom. I dalje živi u Engleskoj. Čućemo se kasnije telefonom ili pomoću Skajpa.
Za čitaoce koji se još nisu upoznali sa vašim delom, kako biste opisali vaš fikcionalan svet?
Ne razlikuje se mnogo od našeg, stvarnog sveta. Malo je dijagonalniji. Trudim se da stvorim svet u kome ljudi mogu da uživaju i rado mu se vraćaju.
Pre dvadeset godina objavljena je vaša prva knjiga „Ghostwritten“. Kada biste mogli da se vratite kroz vreme, i tridesetogodišnjem sebi date neki savet, šta biste rekli i zašto?
Ako si zaglavljen, preskoči i piši sledeću scenu. Kada internet zavlada, sačuvaj sebi vreme za čitanje. Uloži 1000 funti na opkladu da će Lester osvojiti prvenstvo pre početka 2015/16. sezone i pokupi pristojnih 5 miliona.
Do sada ste objavili sedam romana, nekih dvadeset šest kratkih priča i dve knjižice, i sve je međusobno isprepletano. Šta biste voleli da dodate vašem makro-romanu u narednih pedeset godina?
Pedeset godina? Plašim se da će se to desiti, samo ako tehnološki singularitet bude požurio da bi mogao da me aplouduje. Ali, dovoljno bi bilo još sedam romana i dvadeset šest priča. To bi bilo sjajno. Bolje da se odmah bacim na posao.
Gledajući vaš dosadašnji rad, koliko se vaše pisanje promenilo tokom vremena? Postoje li neke teme i ideje koje vas sada više ili manje interesuju?
Više se bavim prozom, pa traje duže. Voleo bih da nije tako, ali jeste. Manje se služim simbolizmom. Mislim. I dalje me zanimaju stvari koje su me oduvek zanimale – svet, ljudi, kauzalnost, moć. Toj listi možemo dodati i moralnost, porodicu, ciklus života. Makroroman koji ste pomenuli se razvija na način koji nisam predvideo kada sam počinjao.
U poslednjoj deceniji ste radili na nekoliko projekata za pozornicu i film, uključujući operu koju ste pisali i seriju „Sense8“ koju su režirale sestre Vačovski. Imate li u planu još nešto?
Možda bude nekih vesti sledeće godine. Žao mi je, ali ne mogu da otkrijem više od toga.
Ako biste se bavili akademskim radom, koju oblast biste izabrali?
Upoznao sam priličan broj akademika – većinu prilikom konferencija na Sent Endrjuzu – i na osnovu toga, ne mogu reći da bih bio dobar akademik. Mislim da nemam njihovu volju, niti intelektualnu izdržljivost. Teško mi je da čitam dobru fikciju bez želje da pišem fikciju. Možda, da sada imam osamnaest, devetnaest godina, više bih se posvetio izučavanju jezika, i postao stručnjak za tu oblast. Istorija me takođe privlači. Ko zna? Veoma je nezahvalno odgovarati na „šta ako“ pitanja, jer da sam izabrao drugi put u životu, ne bih vam ja, sada pisao odgovor.
Kada bi mogla da vam se ispuni jedna želja za pedeseti rođendan, šta biste poželeli?
Voleo bih da sve diktature, demokratije i glasači sveta postanu svesni činjenice da naša vrsta izvršava ekološko ubistvo na planetarnoj razmeri, i da momentalno moramo da promenimo način na koji živimo da bismo zaštitili kako prirodu tako i našu civilizaciju; i da počnemo da postupamo u skladu sa situacijom. Eto: fina, realistična rođendanska želja. Ako ta želja ne prođe, bio bih jako srećan ako bi Liverpul osvojio Premijer ligu.
Najzad, rođendanska želja svih koji željno očekuju objavljivanje vaše sledeće knjige ove godine: možete li nam reći više o njoj? Hoćemo li videti neka poznata lica ili mesta?
Prvo, moram da se izvinim jer će knjiga malo kasniti. Nadam se da će biti vredna čekanja. Nadam se da će biti iznenađenje, i po pitanju stila i teme, i da neće ličiti ni na šta što sam do sada napisao. Obimna je i čudna i nova. Da, biće nekoliko poznatih mesta, lica i duša iz prethodnih knjiga, ali ovaj roman će biti stvorenje za sebe.
Takođe bih voleo da se zahvalim svima koji čitaju ovo, i uživaju u mom radu. Želim zdravu Godinu divljeg vepra, vama, vašim prijateljima i porodicama.
Autor: Rouz Haris-Britil
Izvor: lithub.com
Prevod: Aleksandar Mandić
Foto: Leo van der Noort
Čestitamo pedeseti rođendan! Kako planirate da ga provedete?
Hvala Rouz. Nemam velike planove. Voleo bih da izvedem porodicu na ručak, i da prošetam po obližnjoj plaži ovde, u Zapadnom Korku, da sednem, malo posmatram more, možda sa pljoskom čaja, ako odlučim da ludujem. Možda zovnem svog junaka Džejsona Tejlora, samo da mu se javim. Slučajno, rođendan nam obojici pada istog dana.
Džejsonu Tajloru, trinaestogodišnjem naratoru vašeg polubiografskog romana „Black Swan Green“, rođendan je istog dana kao i vama. U kratkoj priči „Earth Calling Taylor“ je otkriveno da je on nastavio da stari u korak sa vašim fikcionalnim svetom – što znači da i on danas puni pedeset godina. Šta Džejson planira, kako će on proslaviti rođendan?
Koja slučajnost, što pominjete Tajlora, upravo sam razmišljao o njemu. On će raditi na svoj rođendan – on je terapeut, i zahvaljujući vladinom kresanju budžeta, njegovo odeljenje ima problema sa ljudstvom. Mislim da planira da provede veče sa svojom porodicom. I dalje živi u Engleskoj. Čućemo se kasnije telefonom ili pomoću Skajpa.
Za čitaoce koji se još nisu upoznali sa vašim delom, kako biste opisali vaš fikcionalan svet?
Ne razlikuje se mnogo od našeg, stvarnog sveta. Malo je dijagonalniji. Trudim se da stvorim svet u kome ljudi mogu da uživaju i rado mu se vraćaju.
Pre dvadeset godina objavljena je vaša prva knjiga „Ghostwritten“. Kada biste mogli da se vratite kroz vreme, i tridesetogodišnjem sebi date neki savet, šta biste rekli i zašto?
Ako si zaglavljen, preskoči i piši sledeću scenu. Kada internet zavlada, sačuvaj sebi vreme za čitanje. Uloži 1000 funti na opkladu da će Lester osvojiti prvenstvo pre početka 2015/16. sezone i pokupi pristojnih 5 miliona.
Do sada ste objavili sedam romana, nekih dvadeset šest kratkih priča i dve knjižice, i sve je međusobno isprepletano. Šta biste voleli da dodate vašem makro-romanu u narednih pedeset godina?
Pedeset godina? Plašim se da će se to desiti, samo ako tehnološki singularitet bude požurio da bi mogao da me aplouduje. Ali, dovoljno bi bilo još sedam romana i dvadeset šest priča. To bi bilo sjajno. Bolje da se odmah bacim na posao.
Gledajući vaš dosadašnji rad, koliko se vaše pisanje promenilo tokom vremena? Postoje li neke teme i ideje koje vas sada više ili manje interesuju?
Više se bavim prozom, pa traje duže. Voleo bih da nije tako, ali jeste. Manje se služim simbolizmom. Mislim. I dalje me zanimaju stvari koje su me oduvek zanimale – svet, ljudi, kauzalnost, moć. Toj listi možemo dodati i moralnost, porodicu, ciklus života. Makroroman koji ste pomenuli se razvija na način koji nisam predvideo kada sam počinjao.
U poslednjoj deceniji ste radili na nekoliko projekata za pozornicu i film, uključujući operu koju ste pisali i seriju „Sense8“ koju su režirale sestre Vačovski. Imate li u planu još nešto?
Možda bude nekih vesti sledeće godine. Žao mi je, ali ne mogu da otkrijem više od toga.
Ako biste se bavili akademskim radom, koju oblast biste izabrali?
Upoznao sam priličan broj akademika – većinu prilikom konferencija na Sent Endrjuzu – i na osnovu toga, ne mogu reći da bih bio dobar akademik. Mislim da nemam njihovu volju, niti intelektualnu izdržljivost. Teško mi je da čitam dobru fikciju bez želje da pišem fikciju. Možda, da sada imam osamnaest, devetnaest godina, više bih se posvetio izučavanju jezika, i postao stručnjak za tu oblast. Istorija me takođe privlači. Ko zna? Veoma je nezahvalno odgovarati na „šta ako“ pitanja, jer da sam izabrao drugi put u životu, ne bih vam ja, sada pisao odgovor.
Kada bi mogla da vam se ispuni jedna želja za pedeseti rođendan, šta biste poželeli?
Voleo bih da sve diktature, demokratije i glasači sveta postanu svesni činjenice da naša vrsta izvršava ekološko ubistvo na planetarnoj razmeri, i da momentalno moramo da promenimo način na koji živimo da bismo zaštitili kako prirodu tako i našu civilizaciju; i da počnemo da postupamo u skladu sa situacijom. Eto: fina, realistična rođendanska želja. Ako ta želja ne prođe, bio bih jako srećan ako bi Liverpul osvojio Premijer ligu.
Najzad, rođendanska želja svih koji željno očekuju objavljivanje vaše sledeće knjige ove godine: možete li nam reći više o njoj? Hoćemo li videti neka poznata lica ili mesta?
Prvo, moram da se izvinim jer će knjiga malo kasniti. Nadam se da će biti vredna čekanja. Nadam se da će biti iznenađenje, i po pitanju stila i teme, i da neće ličiti ni na šta što sam do sada napisao. Obimna je i čudna i nova. Da, biće nekoliko poznatih mesta, lica i duša iz prethodnih knjiga, ali ovaj roman će biti stvorenje za sebe.
Takođe bih voleo da se zahvalim svima koji čitaju ovo, i uživaju u mom radu. Želim zdravu Godinu divljeg vepra, vama, vašim prijateljima i porodicama.
Autor: Rouz Haris-Britil
Izvor: lithub.com
Prevod: Aleksandar Mandić
Foto: Leo van der Noort
Autor: Dejvid Mičel
