Često me pitaju odakle mi inspiracija za serijal knjiga za decu. Uživam u voditeljskom poslu, ali je i pisanje moja ljubav. Pisao sam priče još kao klinac kada sam koristio tatin stari kompjuter da bih napisao detektivske priče i potrošio sav papir dok bih ih odštampao. Sklopio bih ih kao knjigu i pokušavao da prodam komšijama. Nisam imao mnogo uspeha!

Pre nekoliko godina sam zaista uživao u procesu pisanja knjige The Soundtrack to My Life (Saundtrek mog života), a potom, kada smo moja žena i ja udomili ulične mačke u Italiji, prosto mi je pala na pamet ideja za priču.

Imamo vikendicu u Pulji (Apuliji) u Italiji. Nalazi se usred nedođije, u ruralnoj divljini, i kada smo se tek uselili, imali smo mnogo pacova. I najednom se tu nastanila jedna mačka – zvali smo je Plaksi po jednom gostu – koja je pre bila ulična nego divlja mačka, pa ste mogli da je mazite, ali ne baš i da je uzmete u ruke. Kako je vreme prolazilo, tako je postajala pitomija i naposletku počela da spava u našem krevetu, što nam se mnogo svidelo.
Pre nekih šest godina kada smo ponovo otišli tamo, Plaksi je bila u poodmakloj trudnoći. Morao sam da se vratim ranije zbog posla, ali me je žena zvala preko video-poziva da mi kaže kako se Plaksi omacila u našoj spavaćoj sobi – i to baš na mojoj jastučnici.

Te godine smo razmišljali da uzmemo psa, ali nam je stiglo četiri mačića zbog kojih je moja supruga probdela celu noć izigravajući mačeću babicu. Tako smo zadržali dva mačeta, a druga dva su udomile naše komšije. Zadržali smo prvorođeno mače Silver i Toto, najslabašnije mače u leglu. Prvo su se o njima starali naši prijatelji iz Italije, da bismo ih naposletku doveli u London, gde zapravo živimo.

Vrlo brzo smo primetili da Toto ne vidi dobro. Odveli smo je kod veterinara gde smo saznali da nema crvena krvna zrnca u očima. Kao da je kamera tu, ali nemate filmsku traku – mogla je da registruje samo povremene odbleske svetlosti.

Ali smo zato ubrzo ustanovili da Toto ima reakcije brze kao munja; ako se motate oko nje, samo će odjednom da vas ščepa kandžicama. Pomislio sam da bi to bila sjajna ideja za knjigu: o maci koja je pitoma i divna preko dana, ali koja noću postaje nindža!

Kao i većina vlasnika ljubimaca, zamišljali smo kako oni vode tajne živote kada smo van kuće ili dok spavamo. I pre nego što sam postao svestan, počeo sam da zamišljam Toto i njenog brata Silvera u noćnim avanturama.

Da budem iskren, nisam s namerom napisao knjigu za decu. Samo sam imao ideju o kojoj sam želeo da pišem. Sada sam već napisao tri knjige koje je ilustrovao genijalni Nik Ist, a kada vidim reakcije čitalaca na festivalima i gostovanjima po školama, stvarno ne mogu da budem srećniji. Zaista sam zapanjen činjenicom da deca čitaju moje knjige – i vole ih!

Veoma je bilo zabavno stvarati nindža zvezdu od Toto i zamišljati životinjsku verziju Londona. Nik Ist je mojoj priči udahnuo život svojim fenomenalnim ilustracijama. On tu i tamo ubaci neki detalj koji meni nije ni pao na pamet. Zaista je odradio sjajan posao!

Želeo sam da u knjige ubacim i lik Totoinog brata Silvera. Nisam želeo da bude sporedni lik. Prava Toto je veoma brižna mačka – uvek vodi računa o Silveru i kupa ga, dok on samo leži i pušta je da radi svoje. To se prenelo i na knjige. Toto je odgovornija, dok je Silver opušteniji jer ipak ima sestru koja je nindža! Iako ponekad i sam voli da se pretvara da je i on nindža. On doprinosi mnogim smešnim trenucima u knjizi.

Veoma sam se zabavljao dok sam osmišljavao i lik Macolikog, koji je pacov aristokratskog porekla koji za sebe misli da je mačka. On je mačićima odličan prijatelj i mentor kada tek stignu u London.

Uživao sam i u stvaranju zlikovaca, iako je kraljevska kobra, zlikovac iz prve knjige, bio samo pogrešno shvaćen. E sad, nadvojvoda Ferdicic, on je druga liga! On je pravi zli genije. Upoznajemo ga u drugoj knjizi kada Toto pokušava da spreči veliku pljačku sira i tako postaje njen zakleti neprijatelj, a ponovo se pojavljuje u poslednjoj „Toto nindža-mačka i pakleni koncert“. Mnogo volim krimiće pa su mi takvi zlikovci poslužili kao inspiracija za zloće, tako da je nadvojvoda Fredicic kao mešavina zlikovca iz filmova o Bondu i Morijartija, Šerlokovog protivnika. I baš sam uživao u pisanju scena u kojima se on pojavljuje. Glumci uvek govore kako je neizmerno zabavno igrati negativca; pa, neizmerno zabavno je i pisati o njima!

Autor: Dermot O'Liri
Izvor: toppsta.com
Prevod: Aleksandra Branković