Dušan Krtolica je živa enciklopedija i novi Direr
Upoznajte Dušana Krtolicu. On je rođen 26.2.2002. godine u Beogradu. Završio je srednju umetničku školu i sprema se da upiše jedan od umetničkih fakulteta u Beogradu. Crtanjem je počeo da se bavi kada je imao dve godine. To su bili neki neprepoznatljiviji oblici, ali su roditelji tada već videli da ima veliku ljubav i istrajnost prema crtanju i umetnosti.
„U prvim godinama života koristio sam više od 400 listova papira nedeljno jer sam uglavnom bio nezadovoljan onim što sam crtao pa sam ih bacao. Obično je bilo dovoljno da povučem samo jednu crtu da ga nezadovoljan bacim u smeće“, ispričao je Dušan.
Sa samo četiri godine roditelji su ga odveli kod akademskog slikara Zorana Čalije koji je imao umetničku školu za decu. U početku nije hteo da ga pusti da pohađa školu, jer je bio mali, ali kada je video sa koliko ljubavi i strasti crta promenio je mišljenje i tako je postao njegov omiljeni najmlađi učenik. U njegovoj školi je kroz igru stekao prva znanja o različitim oblicima umetnosti i tehnikama.
„U sedmoj godini roditelji su mi kupili knjigu o životinjama koju je napisao i ilustrovao jedan mađarski umetnik. Toliko mi se svidela knjiga da sam je celu nacrtao u jenom danu. Sve životinje koje su bile u njoj ja sam ponovo nacrtao. To je bio trenutak kada sam shvatio da i ja želim da napišem svoju enciklopediju životinja. Moje interesovanje za prirodu počelo je da se razvija u dva pravca. Na jednoj strani sam i dalje crtao sve vrste životinja, a na drugoj strani sam počeo ozbiljno da čitam sve enciklopedije koje su mi došle do ruku“, rekao je on.
Ovo su enciklopedije koje je Dušan pročitao, pre nego što je napisao i ilustrovao sopstvenu enciklopediju praistorije i ilustrovao enciklopediju praistorije.
Sa devet godina broj dela koja je pročitao bio je ogroman, pa je stvorena mogućnost da sam napravi svoju prvu samostalnu izložbu u Beogradu u zgradi SKC-a.
Izložba je bila toliko dobra da su mnogi mediji u zemlji objavili da se pojavio novi Direr u Srbiji.
„Ja, naravno, nisam ni znao tada ko je Direr. Posle ove prve samostalne izložbe broj mojih radova se toliko uvećao da su se stvorili uslovi za jos nekoliko izložbi“, ispričao je Dušan.
Kada je napuno jedanaest godina o njemu je pisao američki Hafington post, što su ubrzo preneli mnogi svetski mediji. Njega to nije previše zanimalo, jer je živeo u svetu životinja i prirode. Već tada su ljudi počeli da ga prepoznaju na ulici što mu je bilo čudno, ali se posle navikao.
„Nakon prve samostalne izložbe, otvorio sam svoj Fejsbuk profil i za kratko vreme imao sam pet hiljada prijatelja i više od petnaest hiljada pratilaca. Informacije o meni su počele brzo da se šire društvenim mrežama. Dobijao sam svakog dana na stotine zahteva za prijateljstvo i mnogi ljudi su hteli da kupe moja dela. Davao sam svakog dana desetine intervjua širom sveta. Od Amerike do Australije i Azije mnoge novine su pisale o meni“, kazao je.
Bez obzira na sve, on je imao želju da napiše sopstvenu enciklopediju. Kada je napunio trinaest godina ona je konačno bila završena i spremna za štampu. U međuvremenu, je dobijao dosta poziva da izlaže širom sveta, ali njegovi roditelji su mislili da je još uvek suviše mali. Tako da im duguje veliku zahvalnost što je mogao da ima mirno i srećno detinjstvo.
„Kako sam odrastao crtao sam sve veće formate. Sanjao sam čitava stada antilopa kako galopiraju kroz moj stan. Budući da u Srbiji nije bilo tako velikih papira zatražio sam pomoć preko Fejsbuka i ljudi iz mnogih zemalja su počeli da me kontaktiraju sa različitim idejama. Mnogi od njih su mi nudili finansijsku pomoć, ali mene novac nije zanimao", dodao je on.
Konačno su mu poslali papire iz Amerike koji su bili dovoljno dugački (10 metara) tako da je mogao da ostvari snove o galopirajućim antilopama.
„Rad koji sam nacrtao sa trinaest godina dugačak je pea metara i na njemu su pikazane antilope u pokretu. Posle antilopa, crtao sam lavove, slonove i druge životinje na velikim formatima“, kazao je Dušan.
Njegov stan je postao prava oaza životinja. Videvši gde radi, njegova galeristkinja je rekla: „Dušane, ti nisi novi Direr, ti si čuvar Nojeve barke“. Ogromno interesovanje za njegove radove iskazale su i mušterije iz Azije.
Neke korporacije stavljale su njegove radove na kombije koji su kružili ulicama Hong Konga.
„Sve mi je to pričinjavalo veliko zadovoljstvo, ali moram priznati da sam se najviše obradovao kada je moja enciklopedija konačno objavljena u izdanju Lagune na Beogradskom sajmu knjiga gde sam dobio specijalno priznanje od Udruženja Likovnih Umetnika Srbije“, sa ponosom je rekao Dušan.
U Srbiji je proglašen za ambasadora mladih talenata što je velika čast, ali i odgovornost za njega. Uvek pokušava da probudi nadu kod one dece koja imaju inspiraciju, ali koja nisu dovoljno hrabra da istraju na tom putu.
„Danas se moji radovi prodaju širom sveta. Mnogi kolekcionari umetnosti žele da ih imaju i uvek mi postavljaju isto pitanje. Odakle mi toliko energije da stvaram, a moj odgovor je uvek isti. Da sledim svoje srce. Danas se bavim i nekim drugim motivima i tehnikama“, dodao je on.
Izvor: espreso.co.rs
Sa samo četiri godine roditelji su ga odveli kod akademskog slikara Zorana Čalije koji je imao umetničku školu za decu. U početku nije hteo da ga pusti da pohađa školu, jer je bio mali, ali kada je video sa koliko ljubavi i strasti crta promenio je mišljenje i tako je postao njegov omiljeni najmlađi učenik. U njegovoj školi je kroz igru stekao prva znanja o različitim oblicima umetnosti i tehnikama.
„U sedmoj godini roditelji su mi kupili knjigu o životinjama koju je napisao i ilustrovao jedan mađarski umetnik. Toliko mi se svidela knjiga da sam je celu nacrtao u jenom danu. Sve životinje koje su bile u njoj ja sam ponovo nacrtao. To je bio trenutak kada sam shvatio da i ja želim da napišem svoju enciklopediju životinja. Moje interesovanje za prirodu počelo je da se razvija u dva pravca. Na jednoj strani sam i dalje crtao sve vrste životinja, a na drugoj strani sam počeo ozbiljno da čitam sve enciklopedije koje su mi došle do ruku“, rekao je on.
Ovo su enciklopedije koje je Dušan pročitao, pre nego što je napisao i ilustrovao sopstvenu enciklopediju praistorije i ilustrovao enciklopediju praistorije.
Sa devet godina broj dela koja je pročitao bio je ogroman, pa je stvorena mogućnost da sam napravi svoju prvu samostalnu izložbu u Beogradu u zgradi SKC-a.
Izložba je bila toliko dobra da su mnogi mediji u zemlji objavili da se pojavio novi Direr u Srbiji.
„Ja, naravno, nisam ni znao tada ko je Direr. Posle ove prve samostalne izložbe broj mojih radova se toliko uvećao da su se stvorili uslovi za jos nekoliko izložbi“, ispričao je Dušan.
Kada je napuno jedanaest godina o njemu je pisao američki Hafington post, što su ubrzo preneli mnogi svetski mediji. Njega to nije previše zanimalo, jer je živeo u svetu životinja i prirode. Već tada su ljudi počeli da ga prepoznaju na ulici što mu je bilo čudno, ali se posle navikao.
„Nakon prve samostalne izložbe, otvorio sam svoj Fejsbuk profil i za kratko vreme imao sam pet hiljada prijatelja i više od petnaest hiljada pratilaca. Informacije o meni su počele brzo da se šire društvenim mrežama. Dobijao sam svakog dana na stotine zahteva za prijateljstvo i mnogi ljudi su hteli da kupe moja dela. Davao sam svakog dana desetine intervjua širom sveta. Od Amerike do Australije i Azije mnoge novine su pisale o meni“, kazao je.
Bez obzira na sve, on je imao želju da napiše sopstvenu enciklopediju. Kada je napunio trinaest godina ona je konačno bila završena i spremna za štampu. U međuvremenu, je dobijao dosta poziva da izlaže širom sveta, ali njegovi roditelji su mislili da je još uvek suviše mali. Tako da im duguje veliku zahvalnost što je mogao da ima mirno i srećno detinjstvo.
„Kako sam odrastao crtao sam sve veće formate. Sanjao sam čitava stada antilopa kako galopiraju kroz moj stan. Budući da u Srbiji nije bilo tako velikih papira zatražio sam pomoć preko Fejsbuka i ljudi iz mnogih zemalja su počeli da me kontaktiraju sa različitim idejama. Mnogi od njih su mi nudili finansijsku pomoć, ali mene novac nije zanimao", dodao je on.
Konačno su mu poslali papire iz Amerike koji su bili dovoljno dugački (10 metara) tako da je mogao da ostvari snove o galopirajućim antilopama.
„Rad koji sam nacrtao sa trinaest godina dugačak je pea metara i na njemu su pikazane antilope u pokretu. Posle antilopa, crtao sam lavove, slonove i druge životinje na velikim formatima“, kazao je Dušan.
Njegov stan je postao prava oaza životinja. Videvši gde radi, njegova galeristkinja je rekla: „Dušane, ti nisi novi Direr, ti si čuvar Nojeve barke“. Ogromno interesovanje za njegove radove iskazale su i mušterije iz Azije.
Neke korporacije stavljale su njegove radove na kombije koji su kružili ulicama Hong Konga.
„Sve mi je to pričinjavalo veliko zadovoljstvo, ali moram priznati da sam se najviše obradovao kada je moja enciklopedija konačno objavljena u izdanju Lagune na Beogradskom sajmu knjiga gde sam dobio specijalno priznanje od Udruženja Likovnih Umetnika Srbije“, sa ponosom je rekao Dušan.
U Srbiji je proglašen za ambasadora mladih talenata što je velika čast, ali i odgovornost za njega. Uvek pokušava da probudi nadu kod one dece koja imaju inspiraciju, ali koja nisu dovoljno hrabra da istraju na tom putu.
„Danas se moji radovi prodaju širom sveta. Mnogi kolekcionari umetnosti žele da ih imaju i uvek mi postavljaju isto pitanje. Odakle mi toliko energije da stvaram, a moj odgovor je uvek isti. Da sledim svoje srce. Danas se bavim i nekim drugim motivima i tehnikama“, dodao je on.
Izvor: espreso.co.rs
Autor: Dušan Krtolica
