Dušan Miklja: Bavljenje novinarstvom je dragoceno za pisca
Gost našeg „Radio suncobrana“ bio je poznati novinar i pisac iz Beograda Dušan Miklja, čiji romani u uglednoj izdavačkoj kući Laguna bilježe izvanrednu čitanost.
Miklja je ljeti naš sugrađanin jer ima vikendicu u Krašićima.
„Nastojim da u Tivtu budem što duže, jer je ovde prijatno, a i dobro je da čovek sa vremena na vreme promeni boravište. Ja sam puno putovao, ali Boka mi je jedno od najdražih mesta. Boka je kosmos u malom. Ona okuplja sve te vrline u kojima čovek želi da uživa. Malo je zaliva i mesta na svetu koji se mogu porediti sa Bokom. Na malom prostoru zgusnuta je lepota. Mnogo se promenila Boka i Tivat. Rekao bih na bolje. Ali, ja volim stare gradove, stare ulice. Zato mi je Kotor vrlo drag, posebno ona stara mesta koja su sačuvana. Ne smemo se prepustiti potpuno betonu. Ja nisam pristalica takve urbanističke politike. Gradimo novo, ali planirano, sa merom. To mora biti neprekidani niz. Jer i turisti su postali izbirljivi. Crna Gora može tu mnogo da ponudi. Njen adut su tradicija, običaji, lekovita bilja, jela koja se ne mogu naći na drugim mestima“.
Govoreći o novinarstvu nekad i sad Miklja kaže:
„Vremena su se mnogo promenila, čak i u tehnološkom smislu. Ja sam budio upravnika pošte u ponoć, jer je to bio jedini način da pošaljem izveštaj. S druge strane, sada se gubi se ono što je osnov, izvor novinarstva. Mi smo nekad kao novinari bili na licu mesta. Sada se prepisuje. Čak i bez potrebe da se proveri, da se pretresu pojmovi. Ja uvek imam potrebu da proverim značenje reči. Jer uvek ima neko ko to zna.
Bavljenje novinarstvom je dragoceno za pisca. Kad pogledate književnost Latinske Amerike gotovo da nema značajnijeg pisca a da nije bio novinar. Meni je to koristilo“, ističe Miklja.
Govoreći o svojim romanima on naglašava:
„Moja knjiga 'Leto' se događa u Boki. To je neka vrsta trilera za mlade. Ali, sa puno sete. Dešava se u malom mestu u Boki. Nisam pomenuo da je to Krašiće. Nakon toga objavljujem romane u izdavačkoj kući Laguna. Moj poslednji roman 'Pre nego što bude kasno' govori o tome da postoji dosta razloga za zabrinutost u svetu. Ja izbegavam da govorim o teoriji zavera jer se to zloupotrebljava. Bio mi je vrlo neugodno da idem po toj ivici, ali ne možemo a da ne primetimo teorije zavera. O tome treba govoriti i pisati. Imamo i ličnosti koji se moralno izdižu iznad te pohlepe i gramzivosti. Sada radim na novom romanu. Priznajem – od njega puno očekujem. To je roman o trgovcima oružjem. Ali, tu je i jedna ljubavna priča. Kako pišem taj roman on paralelno postaje ljubavni roman. Uprkos brižljivog sinopsisa pisanje vas odvede u nekom drugom pravcu. I drago mi je zbog toga“, naglasio je Dušan Miklja.
Autor: Dragan Popadić
Izvor: radiotivat.com
„Nastojim da u Tivtu budem što duže, jer je ovde prijatno, a i dobro je da čovek sa vremena na vreme promeni boravište. Ja sam puno putovao, ali Boka mi je jedno od najdražih mesta. Boka je kosmos u malom. Ona okuplja sve te vrline u kojima čovek želi da uživa. Malo je zaliva i mesta na svetu koji se mogu porediti sa Bokom. Na malom prostoru zgusnuta je lepota. Mnogo se promenila Boka i Tivat. Rekao bih na bolje. Ali, ja volim stare gradove, stare ulice. Zato mi je Kotor vrlo drag, posebno ona stara mesta koja su sačuvana. Ne smemo se prepustiti potpuno betonu. Ja nisam pristalica takve urbanističke politike. Gradimo novo, ali planirano, sa merom. To mora biti neprekidani niz. Jer i turisti su postali izbirljivi. Crna Gora može tu mnogo da ponudi. Njen adut su tradicija, običaji, lekovita bilja, jela koja se ne mogu naći na drugim mestima“.
Govoreći o novinarstvu nekad i sad Miklja kaže:
„Vremena su se mnogo promenila, čak i u tehnološkom smislu. Ja sam budio upravnika pošte u ponoć, jer je to bio jedini način da pošaljem izveštaj. S druge strane, sada se gubi se ono što je osnov, izvor novinarstva. Mi smo nekad kao novinari bili na licu mesta. Sada se prepisuje. Čak i bez potrebe da se proveri, da se pretresu pojmovi. Ja uvek imam potrebu da proverim značenje reči. Jer uvek ima neko ko to zna.
Bavljenje novinarstvom je dragoceno za pisca. Kad pogledate književnost Latinske Amerike gotovo da nema značajnijeg pisca a da nije bio novinar. Meni je to koristilo“, ističe Miklja.
Govoreći o svojim romanima on naglašava:
„Moja knjiga 'Leto' se događa u Boki. To je neka vrsta trilera za mlade. Ali, sa puno sete. Dešava se u malom mestu u Boki. Nisam pomenuo da je to Krašiće. Nakon toga objavljujem romane u izdavačkoj kući Laguna. Moj poslednji roman 'Pre nego što bude kasno' govori o tome da postoji dosta razloga za zabrinutost u svetu. Ja izbegavam da govorim o teoriji zavera jer se to zloupotrebljava. Bio mi je vrlo neugodno da idem po toj ivici, ali ne možemo a da ne primetimo teorije zavera. O tome treba govoriti i pisati. Imamo i ličnosti koji se moralno izdižu iznad te pohlepe i gramzivosti. Sada radim na novom romanu. Priznajem – od njega puno očekujem. To je roman o trgovcima oružjem. Ali, tu je i jedna ljubavna priča. Kako pišem taj roman on paralelno postaje ljubavni roman. Uprkos brižljivog sinopsisa pisanje vas odvede u nekom drugom pravcu. I drago mi je zbog toga“, naglasio je Dušan Miklja.
Autor: Dragan Popadić
Izvor: radiotivat.com
Autor: Dušan Miklja
