U susret beogradskom druženju sa jednim od najznačajnijih savremenih američkih autora, nudimo vam kratak susret sa njim. Druženje je zakazano za 26. i 27. oktobar u Beogradu, tokom Sajma knjiga.

Postoji li knjiga nekog autora koju biste voleli da ste Vi napisali?

Ima ih na stotine, ali od savremenih je to „Krvavi meridijan“ Kormaka Makartija za koju smatram da je najbolji roman napisan na engleskom jeziku. On nije dramaturg, a ja pišem grčke tragedije, tako da nikada ne bih mogao da zamislim da preskočim dramaturgiju i krenem pravo ka viziji. Iako pišemo u sličnoj američkoj tradiciji, mislim da nikada neću moći da pišem toliko snažno kako on ume.

Kako vidite Vašu delatnost za dvadeset pet godina?

Sasvim sigurno će biti manje novca. Već smo mnogo izgubili zbog piraterije i smanjenja čitalačkih krugova, kao i ekonomskih padova. Izdavači će biti manje hrabri, urednici će manje uređivati, sve više knjiga će se objavljivati onlajn i besplatno, nastavićemo da gubimo stručnjake i moraćemo da trpimo kritike još većeg broja nekvalifikovanih idiota – uopšte, možemo da očekujemo da će književnost izgledati kao izveštaj onoga što je određena osoba imala za ručak. Apsolutno ne postoji način na koji književna teorija i tehnologija poslednjih decenija mogu da obogate književnost. Trebalo bi da budemo iskreni po pitanju tih sranja.

Za koje Vaše savremenike mislite da će se čitati za sto godina?

Školovao sam se sa Džunom Dijazom i iako sam mu godinama zavideo, rado sam predavao o njegovim delima svojim studentima, a s obzirom na prihvaćenost na univerzitetima, mislim da će on potrajati. Univerziteti određuju ko će trajati sto godina. I možda dobitnici nagrada. Moj prijatelj Adam Džonson je nedavno osvojio Pulicera i Nacionalnu književnu nagradu, kao svojevremeno Filip Rot, tako da će i oni verovatno trajati. Nadam se da će tu biti i stilskih pisaca i što više žena.

Za kog pisca ili knjigu smatrate da je potcenjen i zašto?

Ima mnogo knjiga koje ne dobijaju pažnju kakvu zaslužuju, a prvo mi na pamet pada „Still Life With Insects“ Brajana Kitlija koju sam pročitao 1989. godine i nikada posle nisam čuo za nju. Zatim knjiga „Housekeeping“ Marlijen Robinson koja je tek nedavno prevedena samo na španski, što je neverovatno jer mislim da je jedna od najboljih. Još jedan primer je „Tinkers“ koju je spasila Pulicerova nagrada inače bi prošla potpuno nezapaženo.

A za koga smatrate da je precenjen?

Ne bi trebalo da odgovaram na ovakva pitanja jer time samo pucam sebi u noge, ali kada se Džonatan Frenzen pojavio na naslovnici „Tajma“ kao Veliki američki pisac, ko nije pomislio na Makartija, Pruovu, Robinsona, Morisonovu, Outsovu, Rota, Delila i još barem stotinu boljih od Frenzena? I nazivanje „Korekcija“ najboljom knjigom u poslednjih deset godina? Zaista?

Ako biste mogli da budete pisac u bilo kom vremenu, koje biste odabrali?

Početak dvadesetog veka kada ste mogli da živite od pisanja kratkih priča ili u Rimu pre 2000 godina, u vreme Vergilija i Ovidija, kada se pisalo mnogo elegantnijim i fleksibilnijim jezikom. Ili recimo između 400. i 600. godine nove ere u Engleskoj gde bih bio jedini pisac pored džangrizavog Gilda Mudrog. Bilo bi baš lako postati najbolji pisac u tih 200 godina.

Ako biste mogli da promenite nešto u svojim delima, šta biste uradili?

Promenio bih kraj priče „Ostrvo Sakvan“ iz zbirke „Legenda o samoubistvu“ koji mi se nikada nije dopadao, pa sam ga i promenio u scenariju koji sam napisao.

Koji fiktivni lik Vam se najmanje dopada?

Hal, junak romana „Infinite Jest“. Sam početak je genijalan, ali kasnije se sve pretvara u nešto što je teško za čitanje i nikada nisam uspeo da završim knjigu iako sam pokušao nekoliko puta.

Koja je najpoznatija knjiga koju niste pročitali? Ili film koji niste pogledali? Album koji niste poslušali?

Najveća muzička sramota mi je što sam prijatelju koji je basista priznao da sam mislio da grupa „The Who“ ima samo nekoliko pesama, mislim da sam ih čuo svega tri tokom života. Ispostavilo se da imaju nekoliko albuma. I nikada nisam pročitao niti pogledao „Prohujalo s vihorom“, verovatno jer sam ga doživeo kao ljubavnu priču i nikada se u to nisam upustio.

Imate li neki skriveni talenat?

Nekada sam svirao konge u fank bendu. Takođe umem i da varim.

Sada kratka pitanja: Džordž ili T. S. Eliot?

Moram da priznam da volim „Midlmarč“ i nedavno sam ga ponovo pročitao. Džordž.

Modernizam ili postmodernizam?

Definitivno ne post. Probudite se – čitaočeva verzija teksta nije važna!

Džejn Ostin ili Šarlot Bronte?

Zaista volim Džejn Ostin, verovatno zato što ne umem da napišem ništa slično. Nemam društvenu suptilnost.

Kami ili Sartr?

Sartr je uticao na moje romane, to sam tek nedavno shvatio.

Prust ili Džojs?

Volim Džojsa, posebno „Dablince“. Svakako je to jedna od najboljih zbirki priča.

Knausgor ili Ferante?

Oboje nude zanimljive slagalice i intrigu. Ne bih birao među njima.

Žak Derida ili Džudit Batler?

Džudit Batler. Ne volim teoretičare, ali mi se dopada njen uticaj, za razliku od njegovog.

„Hamlet“ ili „San letnje noći“?

Teško je kada treba da izaberete između dve stvari koje mnogo volite.

Brem Stoker ili Meri Šeli?

Lako – Meri Šeli.

Trejsi Emin ili Džef Kuns?

Definitivno Trejsi. Stvarna moć i umetnost nasuprot ideje.

Izvor: the-tls.co.uk
Prevod: Dragan Matković
Foto: Mathieu Bourgois Agency