Stoya je poznata američka pornografska glumica, spisateljica i kolumnistkinja srpskog porekla. Osim rada u industriji za odrasle, Stoya je poznata i po svojim esejima i književnom radu, koji istražuju teme seksualnosti, feminizma i društvenih normi. Objavila je knjige koje kombinuju njeno lično iskustvo sa širim društvenim temama.

Rođena je u Vilmingtonu u Severnoj Karolini. Njeno poreklo je zanimljivo, jer joj je otac Srbin, dok je majka delom Portorikanka a delom Škotkinja. Još kao dete pokazala je interesovanje za ples, pa je već sa tri godine počela da pohađa časove plesa. Njeno školovanje se odvijalo kod kuće, a srednju školu je završila pre nego što je napunila šesnaest godina. Nakon toga, seli se u Delaver gde upisuje jedan semestar na Delaver koledžu umetnosti i dizajna.

Po preseljenju u Filadelfiju, Stoya je pohađala letnji program na Univerzitetu umetnosti. Tokom boravka u Filadelfiji, radila je različite poslove, uključujući posao sekretarice, distributera letaka i go-go igračice. Pojavila se i u nekoliko muzičkih spotova za manje poznate bendove.

Svoju karijeru započela je kao model, pozirajući za erotske sajtove. Pornografija ju je privukla kroz interesovanje za fetiš i online diskusione grupe. Gledala je nekoliko filmova za odrasle koji su je zainteresovali, posebno one sa fetiš temama. U oktobru 2007. godine, potpisala je trogodišnji ugovor sa produkcijskom kućom Digital Playground, a njen prvi film objavljen je u okviru serijala Jack’s POV 9. Stoya je izjavila da istražuje svoju seksualnost pred kamerama, smatrajući to zabavnom avanturom. Godine 2009. osvojila je prestižnu AVN nagradu za najbolju novu glumicu u industriji za odrasle. U martu 2014. najavila je dolazak u Srbiju zbog snimanja filma „Ederlezi Rising“ reditelja Dimitrija Vojnova. Početkom 2018. boravila je u Beogradu na premijeri tog filma, u kojem je igrala glavnu žensku ulogu.

Razgovaramo povodom objavljivanja njene knjige „Filozofija, mačkice i pornići“.

U knjizi kažete: „Beograd me čini više živom. Toliko živom da boravak u drugim gradovima deluje kao san koji nestaje ili neka mlaka imitacija života.“ Šta Beograd ima što drugim gradovima nedostaje?

Najveća stvar je zapravo ono što Beogradu nedostaje, a drugi gradovi imaju – uznemiravanje na ulici. Ne mogu da vam opišem koliko je ugodno hodati ulicom dok sam poprilično sigurna da niko neće staviti ruke na mene ili vrištati na mene što mu nisam dala svoj broj telefona. Ima i arhitekturu koja je raznovrsna, ukusnu hranu i ljude koji su fini i strpljivi prema strancima koji uče jezik. A tu je i ta energija – ta neodrediva, večito prisutna energija koja se može videti u svemu, od ljudi do neba.

Pisali ste za Njujork tajms, Gardijan, Hasler, Plejboj, Dejzd, Slejt. Koliko vam je to iskustvo značilo kada ste odlučili da napišete knjigu? Šta vas je inspirisalo da napišete knjigu?

Ova knjiga je antologija eseja koje sam napisala za neke od medija koje ste naveli, a takođe i moj blog. Objavljena je pre nego što sam počela da radim sa Slejtom. Razlog da se ti spisi pretvore u knjigu je to što su ljudi stalno tražili da se to desi, kao što je razlog za prevod na srpski – za ljude koji su pitali da li postoji prevod na srpski.