E L Džejms: Nikad ne recite „nikad“
Sa britanskom autorkom E L Džejms razgovarali smo o romanu „Oslobođeni“, završnom delu trilogije Pedeset nijansi iz Kristijanovog ugla, kao i o evoluciji serijala Pedeset nijansi i uticaju koji je imao na izdavačku industriju. Ovo su odlomci iz tog intervjua.
Serijal Pedeset nijansi izrastao je iz fan fikcije, a Vaši čitaoci su već pisali sopstvene verzije priče iz perspektive Kristijana Greja. Da li Vas je to delimično inspirisalo da napišete drugu trilogiju?
To je veoma zanimljivo, jer kada su moje knjige još uvek bile samo fan fikcija, u njima je bilo nekoliko poglavlja napisanih iz Kristijanovog ugla. Čitaoci su još tada tražili da napišem više takvih poglavlja. Ali onda je cela stvar eksplodirala i više nije bilo vremena da se išta menja. Knjige su postale izuzetno popularne, a zatim su usledile i filmske adaptacije. Većina čitalaca je verovatno čula za probleme koje smo imali sa prvim filmom, ali nisam dozvolila da me to pokoleba i odlučila sam da se vratim pisanju. Napisala sam knjigu, ali nikome to nisam rekla. Znala sam da ću se bolje osećati u društvu svojih junaka i zato sam ponovo sela da pišem. Nisam bila svesna da čitaoci žele još knjiga. To je bilo pomalo kratkovido od mene, ali još uvek sam zapanjena činjenicom da neko uopšte čita ono što pišem.
Druga trilogija je, dakle, bila rezultat želje da ponovo uspostavite kontrolu nad onim što ste stvorili nakon razočaranja koje ste doživeli sa prvom adaptacijom.
Da, tako je. Snimanje prvog filma je za mene predstavljalo veoma neprijatno iskustvo. Nisam do sada pričala o tome, pa neću ni sada. Reći ću samo da sam osetila veliko olakšanje kada sam ponovo sela za tastaturu i vratila se u svet svojih knjiga.
Romani ispripovedani iz Kristijanovog ugla naišli su na odličan prijem kod većine Vaših obožavalaca, ali ima i onih koji kažu da se stiče utisak da pokušavate da „izmuzete“ ovu franšizu a da priča ne ide nikuda. Kako, po Vašem mišljenju, nova knjiga doprinosi postojećoj priči?
Roman je napisan za one koji žele da ga pročitaju. Ako se nekome ne sviđa, ne mora da ga čita. Sasvim jednostavno. On upotpunjuje prethodnih pet knjiga. Priča je sada zaokružena.
Da li to znači da ovim romanom konačno stavljate tačku na priču o Kristijanu i Anastaziji?
Nikad ne recite „nikad“. Videćemo. Za sada sam završila. Nadam se da ću sada imati vremena da se posvetim nečem drugom.
Ponovno pisanje vlastitih knjiga je pomalo nalik pisanju fan fikcije zasnovane na sopstvenoj priči, a pritom morate strogo voditi računa da ne protivrečite ranijim knjigama.
Tačno. Ali isto važi i za pisanje fan fikcije. Zanimljivo je što to pominjete, jer sam odnedavno na platformi Clubhouse. Sjajna je. Oduševilo me je to što tamo možete pronaći gomilu grupa u kojima u diskusijama učestvuju razni pisci. Kada ih slušate, veoma je lako uočiti razliku između onih koji se vrlo temeljno pripremaju za pisanje i onih koji se jednostavno bace u vodu i čekaju da vide kuda će ih struja poneti. Ja pripadam ovoj drugoj grupi. U početku imam samo nejasnu predstavu o tome kuda idem i nikada nisam sigurna da li ću stići do cilja.
Od kada ste na aplikaciji Clubhouse? Šta tamo radite?
Od aprila ili marta prošle godine. Ili možda od februara... Otkako je počela pandemija, izgubila sam predstavu o vremenu. Koji je danas uopšte dan? Četvrtak? Subota? Ko zna! U svakom slučaju, aplikaciju koristim već par meseci. Trebalo mi je dosta vremena da prikupim hrabrost i javim se za reč, jer sam užasno stidljiva. Tamo se formirala fantastična zajednica pisaca. U poslednje vreme komuniciram i sa komičarima i mađioničarima. Zamislite! Većinu njih sam upoznala zahvaljujući jednoj prijateljici, koja je i sama stendap komičarka. Razgovori koji se vode u njihovim virtuelnim sobama su neverovatno zabavni.
Serijal Pedeset nijansi izrastao je iz fan fikcije, a Vaši čitaoci su već pisali sopstvene verzije priče iz perspektive Kristijana Greja. Da li Vas je to delimično inspirisalo da napišete drugu trilogiju?
To je veoma zanimljivo, jer kada su moje knjige još uvek bile samo fan fikcija, u njima je bilo nekoliko poglavlja napisanih iz Kristijanovog ugla. Čitaoci su još tada tražili da napišem više takvih poglavlja. Ali onda je cela stvar eksplodirala i više nije bilo vremena da se išta menja. Knjige su postale izuzetno popularne, a zatim su usledile i filmske adaptacije. Većina čitalaca je verovatno čula za probleme koje smo imali sa prvim filmom, ali nisam dozvolila da me to pokoleba i odlučila sam da se vratim pisanju. Napisala sam knjigu, ali nikome to nisam rekla. Znala sam da ću se bolje osećati u društvu svojih junaka i zato sam ponovo sela da pišem. Nisam bila svesna da čitaoci žele još knjiga. To je bilo pomalo kratkovido od mene, ali još uvek sam zapanjena činjenicom da neko uopšte čita ono što pišem.
Druga trilogija je, dakle, bila rezultat želje da ponovo uspostavite kontrolu nad onim što ste stvorili nakon razočaranja koje ste doživeli sa prvom adaptacijom.
Da, tako je. Snimanje prvog filma je za mene predstavljalo veoma neprijatno iskustvo. Nisam do sada pričala o tome, pa neću ni sada. Reći ću samo da sam osetila veliko olakšanje kada sam ponovo sela za tastaturu i vratila se u svet svojih knjiga.
Romani ispripovedani iz Kristijanovog ugla naišli su na odličan prijem kod većine Vaših obožavalaca, ali ima i onih koji kažu da se stiče utisak da pokušavate da „izmuzete“ ovu franšizu a da priča ne ide nikuda. Kako, po Vašem mišljenju, nova knjiga doprinosi postojećoj priči?
Roman je napisan za one koji žele da ga pročitaju. Ako se nekome ne sviđa, ne mora da ga čita. Sasvim jednostavno. On upotpunjuje prethodnih pet knjiga. Priča je sada zaokružena.
Da li to znači da ovim romanom konačno stavljate tačku na priču o Kristijanu i Anastaziji?
Nikad ne recite „nikad“. Videćemo. Za sada sam završila. Nadam se da ću sada imati vremena da se posvetim nečem drugom.
Ponovno pisanje vlastitih knjiga je pomalo nalik pisanju fan fikcije zasnovane na sopstvenoj priči, a pritom morate strogo voditi računa da ne protivrečite ranijim knjigama.
Tačno. Ali isto važi i za pisanje fan fikcije. Zanimljivo je što to pominjete, jer sam odnedavno na platformi Clubhouse. Sjajna je. Oduševilo me je to što tamo možete pronaći gomilu grupa u kojima u diskusijama učestvuju razni pisci. Kada ih slušate, veoma je lako uočiti razliku između onih koji se vrlo temeljno pripremaju za pisanje i onih koji se jednostavno bace u vodu i čekaju da vide kuda će ih struja poneti. Ja pripadam ovoj drugoj grupi. U početku imam samo nejasnu predstavu o tome kuda idem i nikada nisam sigurna da li ću stići do cilja.
Od kada ste na aplikaciji Clubhouse? Šta tamo radite?
Od aprila ili marta prošle godine. Ili možda od februara... Otkako je počela pandemija, izgubila sam predstavu o vremenu. Koji je danas uopšte dan? Četvrtak? Subota? Ko zna! U svakom slučaju, aplikaciju koristim već par meseci. Trebalo mi je dosta vremena da prikupim hrabrost i javim se za reč, jer sam užasno stidljiva. Tamo se formirala fantastična zajednica pisaca. U poslednje vreme komuniciram i sa komičarima i mađioničarima. Zamislite! Većinu njih sam upoznala zahvaljujući jednoj prijateljici, koja je i sama stendap komičarka. Razgovori koji se vode u njihovim virtuelnim sobama su neverovatno zabavni.
Kako komentarišete uticaj koji su Vaše knjige imale na izdavačku industriju? Čini se da su zahvaljujući njima nešto eksplicitniji erotski romani postali mejnstrim.
Uspeh Pedeset nijansi ne prestaje da me iznenađuje. Uvek će me iznenađivati takve „anomalije“. Pre nego što je sve ovo počelo, mislila sam da ću, u najboljem slučaju, prodati nekoliko hiljada knjiga. Time bih zadovoljila svoje skromne ambicije, a zatim bih nastavila da radim na televiziji i stvari bi se vratile u normalu. Ovaj serijal je iz korena promenio moj život. Doživela sam nešto o čemu nisam mogla ni da sanjam i još uvek mi je teško da poverujem da se sve ovo dešava baš meni.
Uspeh Vašeg serijala je pomogao da se ukloni stigma sa hardkor erotike i dokazao da ona može biti izuzetno profitabilna.
Takve knjige su oduvek imale svoju publiku. Nije nikakva tajna da ih žene vole. Svi mi želimo da se ponovo zaljubimo. Romani koji govore o zaljubljivanju ne ugrožavaju nikoga. Mnogi su mi govorili da ovakve priče, a naročito one u kojima su centru pažnje ženski likovi, nisu profitabilne. Na njihovo veliko iznenađenje, ispostavilo se da jesu. I da se mogu pretvoriti u franšizu vrednu milijardu dolara. Zaista me je zapanjio potcenjivački stav nekih ljudi. Ali uspeh knjiga ih je ućutkao. I ne samo knjiga. Pogledajte samo koliko su uspešni bili filmovi. Ljudi vole da gledaju ljubavne filmove, a ako u njima ima „nevaljalih“ scena – još bolje!
Knjige su imale i veliki uticaj na kulturu, jer su doprinele tome da žene promene odnos prema vlastitoj seksualnosti.
Apsolutno. Da. Ženama se uvek nameće osećanje stida. Živimo u takvom društvu. Uvek smo za nešto krive i trebalo bi da nas je zbog nečega sramota. Niste dovoljno dobra majka. Niste ovo. Niste ono. Ne čitate ovo ili ono. To je užasno iscrpljujuće. Ostavite nas na miru. Mi samo pokušavamo da živimo svoj život.
Imajući u vidu koliko su neki obožavaoci vezani za Pedeset nijansi, i ne samo da uživaju u priči već pokušavaju da imitiraju njene junake, vidite li sebe kao svojevrsnog gurua?
Ne, nikako! Ovo nije knjiga saveta. Ovo je samo zabavna priča za žene.
Autor: Aleksandra Olter
Izvor: nytimes.com
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: Nino Muñoz
Uspeh Pedeset nijansi ne prestaje da me iznenađuje. Uvek će me iznenađivati takve „anomalije“. Pre nego što je sve ovo počelo, mislila sam da ću, u najboljem slučaju, prodati nekoliko hiljada knjiga. Time bih zadovoljila svoje skromne ambicije, a zatim bih nastavila da radim na televiziji i stvari bi se vratile u normalu. Ovaj serijal je iz korena promenio moj život. Doživela sam nešto o čemu nisam mogla ni da sanjam i još uvek mi je teško da poverujem da se sve ovo dešava baš meni.
Uspeh Vašeg serijala je pomogao da se ukloni stigma sa hardkor erotike i dokazao da ona može biti izuzetno profitabilna.
Takve knjige su oduvek imale svoju publiku. Nije nikakva tajna da ih žene vole. Svi mi želimo da se ponovo zaljubimo. Romani koji govore o zaljubljivanju ne ugrožavaju nikoga. Mnogi su mi govorili da ovakve priče, a naročito one u kojima su centru pažnje ženski likovi, nisu profitabilne. Na njihovo veliko iznenađenje, ispostavilo se da jesu. I da se mogu pretvoriti u franšizu vrednu milijardu dolara. Zaista me je zapanjio potcenjivački stav nekih ljudi. Ali uspeh knjiga ih je ućutkao. I ne samo knjiga. Pogledajte samo koliko su uspešni bili filmovi. Ljudi vole da gledaju ljubavne filmove, a ako u njima ima „nevaljalih“ scena – još bolje!
Knjige su imale i veliki uticaj na kulturu, jer su doprinele tome da žene promene odnos prema vlastitoj seksualnosti.
Apsolutno. Da. Ženama se uvek nameće osećanje stida. Živimo u takvom društvu. Uvek smo za nešto krive i trebalo bi da nas je zbog nečega sramota. Niste dovoljno dobra majka. Niste ovo. Niste ono. Ne čitate ovo ili ono. To je užasno iscrpljujuće. Ostavite nas na miru. Mi samo pokušavamo da živimo svoj život.
Imajući u vidu koliko su neki obožavaoci vezani za Pedeset nijansi, i ne samo da uživaju u priči već pokušavaju da imitiraju njene junake, vidite li sebe kao svojevrsnog gurua?
Ne, nikako! Ovo nije knjiga saveta. Ovo je samo zabavna priča za žene.
Autor: Aleksandra Olter
Izvor: nytimes.com
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: Nino Muñoz
Autor: E L Džejms
