Od trenutka kada je roman „Gospodin“ najavljen, E. L. Džejms je insistirala na tome da će se priča u njemu razlikovati od one iz njene trilogije „Pedeset nijansi“ koja je učinila književnom senzacijom. Međutim, pažljivi čitaoci su odmah primetili da između ove dve knjige postoji povezanost.

„Gospodin“ govori o Maksimu Treveljanu koji se neočekivano zaljubljuje u svoju spremačicu Alesiju, talentovanu pijanistkinju. Iako u priči nigde nema Kristijana Greja, Anastasije Stil niti bilo kog drugog lika iz „Pedeset nijansi“, obožavaoci ovih romana su primetili da je Maksimovo specifično prezime isto kao i devojčako prezime majke Kristijana Greja.

Autorka priznaje da postoji dublja povezanost, ali ne želi da otkriva detalje. „Postoji priča u vezi sa tim, ali ne želim sada da pričam o njoj“, rekla je za EV (Entertejment Vikli). Iako tu povezanost tek treba da objasni, Džejmsova kaže da postoji prostor da se proširi svet porodice Treveljan. Maksim ima titulu grofa i kako bi stvorila ubedljivu priču, autorka je kreirala porodično stablo porodice. „On je trinaesti, dakle morala sam da osmislim i ostale plemiće i pomislila: ’O, pa uvek mogu da se vratim i nađem još neku priču među njima.’ Postoji potencijal, ali ko zna?“

Donosimo vam deo razgovora koji je EV vodio sa popularnom autorkom.

Poznato je da je serijal „Pedeset nijansi“ započet kao fan fikcija. Da li je neko delo pop kulture posebno uticalo na inspiraciju „Gospodina“?

Zapravo, ne. Jedina inspiracija su stotine istorijskih ljubavnih romana koje sam pročitala tokom godina. Tokom ranih tridesetih sam putovala metroom i to je bila noćna mora pa sam kupovala istorijske ljubavne romane i čitala ih. Skrivala sam korice kako niko ne bi video šta čitam – zbog toga je i na naslovnoj strani „Pedeset nijansi sive“ bila kravata kako niko ne bi prepoznao šta čitate. Ubrzo je postala previše prepoznatljiva pa polazna ideja više nije prolazila.

Znači li to da ste celog života čitali ljubavne romane?

Da, mislim da je tako. Džili Kuper je napisala dosta romana koji su bili popalrni među mojim prijateljicama u školi tako da me je ona uvela u svet ljubavnih romana. Pored Džejn Ostin, naravno.

Na mnoge načine, „Gospodin“ je roman koji deluje klasično i staromodno. Da li ste razmišljali da ga stavite u drugi istorijski okvir? Da ne bude savremena priča?

Ne, nisam. Želela sam da se odvija u sadašnjosti. Kada letim avionom, uvek kupujem magazin Kantri lajf koji mogu slobodno da nazovem pornografijom nekretnina. Reč je o prelepim imanjima koja su na prodaju. Čitala bih to i razmišljala kako u današnje vreme održati jednu takvu nekretninu. Velika kuća sa imanjem – to je preskupo. Ta priča mi je ispunila maštu i počela sam odatle.

Podsetilo me je u nekim situacijama na „Rebeku“ – ogromno zdanje u Kornvolu.

Stvar je u tome da nikada nismo upoznali Menderlej iz „Rebeke“ – koliko je to imanje zaista i šta se sve nalazi na njemu. Znamo samo da je to grandiozna kuća. I ovde je reč o takvoj kući, ali sam u jednom trenutku pomislila da želim da je obiđem. I zasnovala sam je na postojećem objektu.

Ovaj roman je više ljubavni nego erotski kako je prethodni serijal okarakterisan – da li ste sa tom namerom pisali „Gospodina“?

To se iskristalisalo na kraju. Idete tamo gde vas likovi odvedu. A mene su odveli u ovakvu priču. Smatram knjigu erotskom jer ima veoma detaljnih opisa seksa u određenim scenama. Svrstala bih „Gospodina“ u kategoriju erotskih ljubavnih romana.