Elenor Katon govori o romanu „Videla“
Elenor Katon je rođena u Kanadi, a odrasla na Novom Zelandu. Njen prvi roman „The Rehearsal“ dobio je veliku podršku kritike i ušao u uži izbor mnogih nagrada. Za drugi roman „Videla“ dobila je Bukerovu nagradu 2013. godine čime je postala najmlađi dobitnik ovog priznanja.
Razgovarali smo sa njom o romanu „Videla“, viktorijanskoj književnosti, astrologiji i horoskopu, kao i promocijama dosadašnjih romana.
Ovo je veoma obiman roman, preko 800 stranica. Koliko dugo ste radili na njemu?
Mnogo. Nisam mogla da žurim, za dijaloge je potrebno više vremena, a dobar deo „Videla“ je u dijalozima. Da sam tu pogrešila, upropastila bih celu knjigu jer su to delovi u kojima likovi govore sami za sebe. Jednostvno sam ustajala ujutru i radila, ne bih odlazila na spavanje dok ne napišem 2000 reči.
Recite nam o čemu je reč u romanu.
Smešten je na jug Novog Zelanda u vreme zlatne groznice šezdesetih godina 19. veka. Roman počinje većem od 12 muškaraca koji su se tajno sastali da diskutuju o seriji zločina. Pojavljuje se mladić po imenu Volter Mudi, koji želi da se obogati, pa se nađe u toj družini i ne znajući da poseduje veoma važnu informaciju potrebnu ljudima oko njega.
Roman je poređen sa viktorijanskim delima.
Viktorijanski romani imaju detaljno prikazanu psihologiju likova, i to mi se dopada. Postupci i maniri junaka, kao i njihove misli, detaljno su identifikovani i analizirani. Mojih 12 junaka predstavlja 12 znakova zodijaka.
Čitate li horoskope?
Mislim da su bezvezni. Astrologija je promenljiv sistem koji zavisi odakle sa Zemlje posmatrate konstelacije. Moj horoskop u Londonu bi bio potpuno drugačiji nego na Novom Zelandu. Astrologija mi je daleko zanimljivija kao sistem nego kao sredstvo za predviđanje.
U vašem romanu ima junaka koji su Kinezi i Maori; takvih nema često u viktorijanskim romanima.
Čitaoci viktorijanskih romana, u vreme kada su objavljivani, bili su daleko manje raznovrsni. Uglavnom su ih pisali imućni belci. Često su u tim romanima fraze na italijanskom, nemačkom i francuskom ostajale u originalu, bez prevoda. Želela sam da razrušim tu konvenciju koja pretpostavlja da čitalac pripada izvesnom društvenom sloju i poseduje određeno obrazovanje, pa sam ostavila fraze na maorskom i kantonskom neprevedene.
Izvor: independent.co.uk
Prevod: Dragan Matković
Foto: NZatFrankfurt - Flickr: DSC04321_2 / CC BY 2.0 / Wikimedia commons
Razgovarali smo sa njom o romanu „Videla“, viktorijanskoj književnosti, astrologiji i horoskopu, kao i promocijama dosadašnjih romana.
Ovo je veoma obiman roman, preko 800 stranica. Koliko dugo ste radili na njemu?
Mnogo. Nisam mogla da žurim, za dijaloge je potrebno više vremena, a dobar deo „Videla“ je u dijalozima. Da sam tu pogrešila, upropastila bih celu knjigu jer su to delovi u kojima likovi govore sami za sebe. Jednostvno sam ustajala ujutru i radila, ne bih odlazila na spavanje dok ne napišem 2000 reči.
Recite nam o čemu je reč u romanu.
Smešten je na jug Novog Zelanda u vreme zlatne groznice šezdesetih godina 19. veka. Roman počinje većem od 12 muškaraca koji su se tajno sastali da diskutuju o seriji zločina. Pojavljuje se mladić po imenu Volter Mudi, koji želi da se obogati, pa se nađe u toj družini i ne znajući da poseduje veoma važnu informaciju potrebnu ljudima oko njega.
Roman je poređen sa viktorijanskim delima.
Viktorijanski romani imaju detaljno prikazanu psihologiju likova, i to mi se dopada. Postupci i maniri junaka, kao i njihove misli, detaljno su identifikovani i analizirani. Mojih 12 junaka predstavlja 12 znakova zodijaka.
Čitate li horoskope?
Mislim da su bezvezni. Astrologija je promenljiv sistem koji zavisi odakle sa Zemlje posmatrate konstelacije. Moj horoskop u Londonu bi bio potpuno drugačiji nego na Novom Zelandu. Astrologija mi je daleko zanimljivija kao sistem nego kao sredstvo za predviđanje.
U vašem romanu ima junaka koji su Kinezi i Maori; takvih nema često u viktorijanskim romanima.
Čitaoci viktorijanskih romana, u vreme kada su objavljivani, bili su daleko manje raznovrsni. Uglavnom su ih pisali imućni belci. Često su u tim romanima fraze na italijanskom, nemačkom i francuskom ostajale u originalu, bez prevoda. Želela sam da razrušim tu konvenciju koja pretpostavlja da čitalac pripada izvesnom društvenom sloju i poseduje određeno obrazovanje, pa sam ostavila fraze na maorskom i kantonskom neprevedene.
Izvor: independent.co.uk
Prevod: Dragan Matković
Foto: NZatFrankfurt - Flickr: DSC04321_2 / CC BY 2.0 / Wikimedia commons
