Elizabet Gilbert: Zar nije svako od nas poželeo da je napisao „Vučje leglo“?
Knjiga koju trenutno čitam...
Upravo sam završila „Boy Swallows Universe“ Trenta Daltona. Roman govori o dva brata u Kvinslendu koji, tokom osamdesetih godina, pokušavaju da prežive ratove oko droge, problematične roditelje, zanemarivanje, nasilje, susrete sa natprirodnim i ljubav.
Knjiga koja mi je promenila život...
Čitanje Rilkeovih „Pisama mladom pesniku“ u tinejdžerskom dobu je bilo uzbudljivo iskustvo koje oblikuje dušu. U toj knjizi je ponudio mešavinu ohrabrenja, vere i izazova – zbog toga sam se zamislila da li sam potpuno poludela što želim da vodim kreativan život.
Knjiga koju bih volela da sam napisala...
Zar svako od nas nije poželeo da je napisao „Vučje leglo“?
Knjiga koja je uticala na moje pisanje...
Kada sam počela rad na prvom romanu, pre 25 godina, bila sam autorka priča i novinarka koja nije znala kako da napiše dug tekst poput knjige. Nisam mogla da shvatim kako da gradim likove i održim dugačak narativ. Zato sam zaronila u „Dejvida Koperfilda“ i „Sumornu kuću“ gotovo poput deteta koje zbog zanimanja za mehaniku rasklapa radio prijemnik ili toster, pokušavajući da shvati kako to, dođavola, funkcioniše. Dikens je toliko darežljiv prema svojim čitaocima i toliko jasan u svom pripovedanju da nisam mogla da dobijem boljeg učitelja.
Knjiga za koju mislim da je precenjena...
S obzirom na to da sam napisala „Jedi, moli, voli“, knjigu za koju mnogi misle da je precenjena, uvek ljubazno preskačem pitanja o „precenjenosti“. Ali roman za koji ne mogu da verujem da nije naširoko popularan je „The Book of Strange New Things“ Majkla Fabera.
Knjiga koja mi je promenila stav...
„Me and White Supremacy“ Lejle Sad mi je širom otvorila oči. Jer nikada nisam odrastala u bogatstvu i nikada nisam smatrala da se reč „privilegovana“ odnosi na mene. I zbog toga što sam uvek bila veoma opuštena u identifikovanju sebe kao „ne-rasiste“, verovala sam da se diskurs o nadmoći belaca ne odnose na mene. Njena knjiga me je naterala da razumem kako sam koristila prednosti koje su stvorili vekovi belačke nadmoći – i kako ih i dalje koristim. Takođe u svojoj knjizi je dala korisne savete za borbu protiv sistemske nepravde kako bismo postali ono što ona prelepo naziva „dobri potomci“.
Poslednja knjiga zbog koje sam zaplakala...
Plačem uz mnoge knjige, ali poslednja zbog koje sam jecala je „A Three Dog Life“ Abigejl Tomas – autorkini memoari o gubitku supruga, lagano, zbog traumatične povrede mozga. Reč je o tihoj i elegantnoj knjizi – ima i humora i osećajnosti. Tomasova piše toliko uzdržano da vam se emocionalni uticaj gubitka prišunja lagano.
Poslednja knjiga koja me je nasmejala...
„Pretend I’m Dead“ Džen Bigin je mračan, uvrnut i veoma smešan roman o mladoj ženi koja se na američkom Zapadu krije od svoje prošlosti najbolje što može radeći kao čistačica. Bukvalno sam se naglas smejala tokom celog romana.
Knjiga koju nisam mogla da završim...
Volela bih da svi prestanu da mi govore da moram da pročitam „Uliksa“. Tužna stvarnost je da jednostavno ne mogu da pročitam „Uliksa“. Pokušala sam. Beznadežno je. Prestanite da me maltretirate, ljudi, neće se desiti.
Knjiga zbog koje se najviše stidim što je nisam pročitala...
Hajde da ne stvaramo krivicu zbog knjiga, ok? Život je dovoljno težak i bez novih stvari zbog kojih ćemo osećati krivicu. Ali da poručim ovo gomili nepročitanih (bez sumnje sjajnih i važnih) knjiga naređanih kraj kreveta: „Doći ću do vas kada budem mogla. Budite strpljive. Još strpljivije. Dobro, budimo iskreni, verovatno nikada neću stići do vas.“
Najranije sećanje na knjigu...
Magično izdanje „Great Swedish Fairy Tales“ koje smo sestra i ja dobile od deke. Znala sam je napamet mnogo pre nego što sam naučila da čitam. I dalje pred očima mogu da vidim blistave ilustracije princeza, trolova, veštica i zgodnih junaka na šarenim konjima.
Knjiga koju poklanjam...
Poklonila sam sanduke i sanduke „The Principles of Uncertainty“ Maire Kalman. To je prelepa knjiga, i kao predmet (ilustracije su bogate i predivne) i kao pouka o tome kako da živimo bogat i ispunjen život, čak i kada smo suočeni sa užasnim gubitkom.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković
Upravo sam završila „Boy Swallows Universe“ Trenta Daltona. Roman govori o dva brata u Kvinslendu koji, tokom osamdesetih godina, pokušavaju da prežive ratove oko droge, problematične roditelje, zanemarivanje, nasilje, susrete sa natprirodnim i ljubav.
Knjiga koja mi je promenila život...
Čitanje Rilkeovih „Pisama mladom pesniku“ u tinejdžerskom dobu je bilo uzbudljivo iskustvo koje oblikuje dušu. U toj knjizi je ponudio mešavinu ohrabrenja, vere i izazova – zbog toga sam se zamislila da li sam potpuno poludela što želim da vodim kreativan život.
Knjiga koju bih volela da sam napisala...
Zar svako od nas nije poželeo da je napisao „Vučje leglo“?
Knjiga koja je uticala na moje pisanje...
Kada sam počela rad na prvom romanu, pre 25 godina, bila sam autorka priča i novinarka koja nije znala kako da napiše dug tekst poput knjige. Nisam mogla da shvatim kako da gradim likove i održim dugačak narativ. Zato sam zaronila u „Dejvida Koperfilda“ i „Sumornu kuću“ gotovo poput deteta koje zbog zanimanja za mehaniku rasklapa radio prijemnik ili toster, pokušavajući da shvati kako to, dođavola, funkcioniše. Dikens je toliko darežljiv prema svojim čitaocima i toliko jasan u svom pripovedanju da nisam mogla da dobijem boljeg učitelja.
Knjiga za koju mislim da je precenjena...
S obzirom na to da sam napisala „Jedi, moli, voli“, knjigu za koju mnogi misle da je precenjena, uvek ljubazno preskačem pitanja o „precenjenosti“. Ali roman za koji ne mogu da verujem da nije naširoko popularan je „The Book of Strange New Things“ Majkla Fabera.
Knjiga koja mi je promenila stav...
„Me and White Supremacy“ Lejle Sad mi je širom otvorila oči. Jer nikada nisam odrastala u bogatstvu i nikada nisam smatrala da se reč „privilegovana“ odnosi na mene. I zbog toga što sam uvek bila veoma opuštena u identifikovanju sebe kao „ne-rasiste“, verovala sam da se diskurs o nadmoći belaca ne odnose na mene. Njena knjiga me je naterala da razumem kako sam koristila prednosti koje su stvorili vekovi belačke nadmoći – i kako ih i dalje koristim. Takođe u svojoj knjizi je dala korisne savete za borbu protiv sistemske nepravde kako bismo postali ono što ona prelepo naziva „dobri potomci“.
Poslednja knjiga zbog koje sam zaplakala...
Plačem uz mnoge knjige, ali poslednja zbog koje sam jecala je „A Three Dog Life“ Abigejl Tomas – autorkini memoari o gubitku supruga, lagano, zbog traumatične povrede mozga. Reč je o tihoj i elegantnoj knjizi – ima i humora i osećajnosti. Tomasova piše toliko uzdržano da vam se emocionalni uticaj gubitka prišunja lagano.
Poslednja knjiga koja me je nasmejala...
„Pretend I’m Dead“ Džen Bigin je mračan, uvrnut i veoma smešan roman o mladoj ženi koja se na američkom Zapadu krije od svoje prošlosti najbolje što može radeći kao čistačica. Bukvalno sam se naglas smejala tokom celog romana.
Knjiga koju nisam mogla da završim...
Volela bih da svi prestanu da mi govore da moram da pročitam „Uliksa“. Tužna stvarnost je da jednostavno ne mogu da pročitam „Uliksa“. Pokušala sam. Beznadežno je. Prestanite da me maltretirate, ljudi, neće se desiti.
Knjiga zbog koje se najviše stidim što je nisam pročitala...
Hajde da ne stvaramo krivicu zbog knjiga, ok? Život je dovoljno težak i bez novih stvari zbog kojih ćemo osećati krivicu. Ali da poručim ovo gomili nepročitanih (bez sumnje sjajnih i važnih) knjiga naređanih kraj kreveta: „Doći ću do vas kada budem mogla. Budite strpljive. Još strpljivije. Dobro, budimo iskreni, verovatno nikada neću stići do vas.“
Najranije sećanje na knjigu...
Magično izdanje „Great Swedish Fairy Tales“ koje smo sestra i ja dobile od deke. Znala sam je napamet mnogo pre nego što sam naučila da čitam. I dalje pred očima mogu da vidim blistave ilustracije princeza, trolova, veštica i zgodnih junaka na šarenim konjima.
Knjiga koju poklanjam...
Poklonila sam sanduke i sanduke „The Principles of Uncertainty“ Maire Kalman. To je prelepa knjiga, i kao predmet (ilustracije su bogate i predivne) i kao pouka o tome kako da živimo bogat i ispunjen život, čak i kada smo suočeni sa užasnim gubitkom.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković
Autor: Elizabet Gilbert
