Elizabet Kej: od urednice do autorke mračnih krimi romana
Podkast „Genre Junkies“ se vodi parolom: „Čvrsto verujemo da svaka knjiga zaslužuje da bude pročitana i da je svaki razlog valjan da se neki naslov zavoli.“ Do sada su predstavili preko 80 romana, a upravo im se tokom jubilarnog 80. izdanja pridružila Elizabet Kej, autorka trilera „Sedam laži“.
Vi radite u izdavačkoj industriji, i ovo je vaš prvi roman. Kakvo je iskustvo preći sa jedne strane na drugu?
Mogu li da kažem „traumatično“? To je verovatno najbolji opis. Radila sam kao urednica za Pingvin Rendom Haus u Velikoj Britaniji i navikla sam da čitam rukopise, razgovaram sa agentima i radim sa autorima, pa sam mislila da će mi biti ugodno kad se budem našla sa druge strane. Ali bilo je mnogo napetije nego što sam očekivala, budući da su moje kolege čitale moj roman i imale mišljenje o njemu. A tu je i međunarodni uspeh koji zaista nisam očekivala.
„Sedam laži“ je jedan od najnapetijih romana koje sam pročitala u skorije vreme, mislim da predstavlja definiciju napetog romana. Šta vas je inspirisalo da napišete ovu priču?
O, hvala vam. Želela sam da uređujem mračan i zlokoban roman o ženskom prijateljstvu, činilo mi se da je to sveža i uzbudljiva tema, ali nisam dobijala takve rukopise. Radila sam na nekim drugim stvarima, pisala sam za sebe drugačije priče i onda pomislila da bih možda mogla sama da napišem takvu knjigu. U suštini je sve poteklo odatle – od pitanja kako da ispunim prazninu koju sam primetila. Onda sam počela da razmišljam o likovima. Jedna od dve glavne junakinje je Džejn i kada sam počela da pišem, potpuno sam se zaljubila u njen način posmatranja sveta i nisam mogla da je izbacim iz glave. Kada sam shvatila da imam dobrog junaka, nisam mogla da se zaustavim.
Kažete da ste se zaljubili u glavnu junakinju, ali ova priča na trenutke postaje jako, jako mračna. Kako ste se nosili sa time – da uđete u te mračne kutke i izađete iz njih?
Da, iako je Džejn veoma mračna i donosi neobične odluke, veoma mi je draga, slaba sam na nju jer vidim koliko je ranjiva i namučena. Zato me nikada nije plašila iako je to možda pogrešno jer je uradila neke užasne stvari. Mislim da sam se fokusirala na to da je učinim saosećajnom kako bi ljudi mogli da se prepoznaju u njoj i možda mi zato nikada nije delovala mračno, ali su mišljenja čitalaca podeljenja.
Ili mogu biti i jedno i drugo, kao ja. Da li mislite da je Džejn nepouzdan pripovedač?
Ovo je stvar sa kojom sam se poprilično namučila. Želela sam da pripovedač bude potpuno pouzdan, da je uvek i sasvim iskren. Kada sam počela sa pisanjem, bila sam sigurna da će Džejn biti takva. Čak i kada sam završila prvi rukopis, imala sam utisak da je bila potpuno iskrena. Tek kada sam počela da radim sa urednicima, zaključila sam da je nemoguće biti potpuno iskren po pitanju događaja u sopstvenom životu. Uvek govorimo svoju stranu priče i samim tim smo donekle nepouzdani u svojoj perspektivi. Želela sam da bude pouzdana, ali na kraju ipak mislim da nije takva.
Kakve knjige volite da čitate? Jeste li ljubitelj upravo ovakvih napetih trilera koji se graniče sa hororom?
Prva knjiga tog tipa koju sam pročitala bila je „Iščezla“, tako da je to bilo relativno skoro. Pre toga nisam sebe videla kao nekog ko čita trilere jer me taj žanr nije privlačio niti sam odlazila u te delove knjižare. Tako da sam na neki način nova u svemu ovome. Pre toga sam uglavnom čitala porodične drame i „ženske“ romane, a i danas imam širok spektar žanrova koje čitam. Ali poslednjih godina je izašlo mnogo odličnih, čak briljantnih, trilera i u tome trenutno sebe najviše vidim.
A što se pisanja tiče? Možemo li da očekujemo nešto slično?
Da, veoma sporo radim na sledećem romanu. Ponovo je priča fokusirana na žene i nadam se da će biti mračan i zlokoban i ovaj put, ali još uvek je u procesu stvaranja i teram sebe da završim prvi rukopis.
Uvek volimo da pitamo gostujuće pisce da preporuče neke naslove našim slušaocima.
Baš sinoć sam završila sa čitanjem novi roman Šari Lapene koji će izaći uskoro, sjajan je! Mnogo mi se dopao „Par iz susedstva“, ali i ostali njeni romani – ne ispuštaju se iz ruku. Dopao mi se i „The Keeper“ Džesike Mur, mračan i napet roman. Takođe nedavno sam pročitala sjajne „Tri žene“ Lise Tadeo.
Izvor: genrejunkies.com
Prevod: Dragan Matković
Mogu li da kažem „traumatično“? To je verovatno najbolji opis. Radila sam kao urednica za Pingvin Rendom Haus u Velikoj Britaniji i navikla sam da čitam rukopise, razgovaram sa agentima i radim sa autorima, pa sam mislila da će mi biti ugodno kad se budem našla sa druge strane. Ali bilo je mnogo napetije nego što sam očekivala, budući da su moje kolege čitale moj roman i imale mišljenje o njemu. A tu je i međunarodni uspeh koji zaista nisam očekivala.
„Sedam laži“ je jedan od najnapetijih romana koje sam pročitala u skorije vreme, mislim da predstavlja definiciju napetog romana. Šta vas je inspirisalo da napišete ovu priču?
O, hvala vam. Želela sam da uređujem mračan i zlokoban roman o ženskom prijateljstvu, činilo mi se da je to sveža i uzbudljiva tema, ali nisam dobijala takve rukopise. Radila sam na nekim drugim stvarima, pisala sam za sebe drugačije priče i onda pomislila da bih možda mogla sama da napišem takvu knjigu. U suštini je sve poteklo odatle – od pitanja kako da ispunim prazninu koju sam primetila. Onda sam počela da razmišljam o likovima. Jedna od dve glavne junakinje je Džejn i kada sam počela da pišem, potpuno sam se zaljubila u njen način posmatranja sveta i nisam mogla da je izbacim iz glave. Kada sam shvatila da imam dobrog junaka, nisam mogla da se zaustavim.
Kažete da ste se zaljubili u glavnu junakinju, ali ova priča na trenutke postaje jako, jako mračna. Kako ste se nosili sa time – da uđete u te mračne kutke i izađete iz njih?
Da, iako je Džejn veoma mračna i donosi neobične odluke, veoma mi je draga, slaba sam na nju jer vidim koliko je ranjiva i namučena. Zato me nikada nije plašila iako je to možda pogrešno jer je uradila neke užasne stvari. Mislim da sam se fokusirala na to da je učinim saosećajnom kako bi ljudi mogli da se prepoznaju u njoj i možda mi zato nikada nije delovala mračno, ali su mišljenja čitalaca podeljenja.
Ili mogu biti i jedno i drugo, kao ja. Da li mislite da je Džejn nepouzdan pripovedač?
Ovo je stvar sa kojom sam se poprilično namučila. Želela sam da pripovedač bude potpuno pouzdan, da je uvek i sasvim iskren. Kada sam počela sa pisanjem, bila sam sigurna da će Džejn biti takva. Čak i kada sam završila prvi rukopis, imala sam utisak da je bila potpuno iskrena. Tek kada sam počela da radim sa urednicima, zaključila sam da je nemoguće biti potpuno iskren po pitanju događaja u sopstvenom životu. Uvek govorimo svoju stranu priče i samim tim smo donekle nepouzdani u svojoj perspektivi. Želela sam da bude pouzdana, ali na kraju ipak mislim da nije takva.
Kakve knjige volite da čitate? Jeste li ljubitelj upravo ovakvih napetih trilera koji se graniče sa hororom?
Prva knjiga tog tipa koju sam pročitala bila je „Iščezla“, tako da je to bilo relativno skoro. Pre toga nisam sebe videla kao nekog ko čita trilere jer me taj žanr nije privlačio niti sam odlazila u te delove knjižare. Tako da sam na neki način nova u svemu ovome. Pre toga sam uglavnom čitala porodične drame i „ženske“ romane, a i danas imam širok spektar žanrova koje čitam. Ali poslednjih godina je izašlo mnogo odličnih, čak briljantnih, trilera i u tome trenutno sebe najviše vidim.
A što se pisanja tiče? Možemo li da očekujemo nešto slično?
Da, veoma sporo radim na sledećem romanu. Ponovo je priča fokusirana na žene i nadam se da će biti mračan i zlokoban i ovaj put, ali još uvek je u procesu stvaranja i teram sebe da završim prvi rukopis.
Uvek volimo da pitamo gostujuće pisce da preporuče neke naslove našim slušaocima.
Baš sinoć sam završila sa čitanjem novi roman Šari Lapene koji će izaći uskoro, sjajan je! Mnogo mi se dopao „Par iz susedstva“, ali i ostali njeni romani – ne ispuštaju se iz ruku. Dopao mi se i „The Keeper“ Džesike Mur, mračan i napet roman. Takođe nedavno sam pročitala sjajne „Tri žene“ Lise Tadeo.
Izvor: genrejunkies.com
Prevod: Dragan Matković
Autor: Elizabet Kej
