Heder Moris o Magdi, Liviji i Cibi, o životima tri sestre
Zanima vas priča koja se krije iza nastanka romana „Tri sestre“? Heder Moris odgovara na pitanja o knjizi i Magdinom, Livijinom i Cibinom životu. Nastavite sa čitanjem kako biste saznali sve odgovore koji su vas ikada zanimali.
O čemu govori ovaj roman?
Roman „Tri sestre“ govori o zadivljujućoj snazi duha, i nadam se da će zaokupiti pažnju čitalaca širom sveta; to je svedočanstvo o povezanosti i sestrinskoj ljubavi.
Godine 1942. Cibi, Magda i Livija imale su 19, 17 i 15 godina, kada je Liviji naređeno da napusti svoj dom u Slovačkoj da bi „radila za Nemce“. Cibi je insistirala da ode sa Livijom, i njih dve su poslate u pakao Aušvica dok se Magda krila. Godine 1944. Magda je zarobljena i njih tri su se ponovo našle na okupu u Aušvicu, a kako se rat okrenuo protiv nacista, poslate su na marš smrti. Imale su tako malo, pretrpele ogromnu brutalnost, ali zajedno su bile jake i pronašle su put kući. Ove odlučne mlade žene, koje su toliko toga preživele, emigrirale su u Izrael. Tamo su radile, napredovale, zaljubile se, dobile decu i unuke, i uvek su bile zajedno.
Zašto ste hteli da ispričate ovu priču?
Sestre su poznavale Gitu, koja je poreklom iz njihovog rodnog grada u Slovačkoj, i bile su s njom i Lalijem u Aušvicu, tako da je njihova porodica direktno kontaktirala sa mnom.
Oded Ravek, sin najmlađe sestre Livije, kupio je primerak „Tetovažera iz Aušvica“ na aerodromu i pročitao ga tokom leta iz Kanade za Izrael, gde živi njegova majka. Dao je majci ovu knjigu kada je sleteo i ona je odmah rekla: „To je Gitina priča. Bile smo zajedno u Aušvicu – išla sam u školu sa Gitom. Oded je kontaktirao sa mnom preko Fejsbuka, objašnjavajući da njegova devedesetogodišnja majka želi da me upozna! Ona i njena sestra Magda su žive i zdrave. Njihova najstarija sestra Cibi umrla je 2014. godine.
U to vreme sam radila na promociji knjige „Cilkino putovanje“ u Južnoj Africi i umesto da se vratim kući u Melburn, uskočila sam u avion za Izrael da se sastanem sa Livijom i Magdom i njihovim porodicama. Provela sam nedelju dana s ovim izuzetnim ženama i saznala njihovu priču o preživljavanju, nadi i novom početku; upravo onakvu vrstu priče koja mene privlači, onu koja će čitaocima pružiti tračak nade u ovim mračnim vremenima.
Šta njihova porodica misli o svemu ovome?
Bila sam počastvovana što mi je ova porodica ispričala svoju priču i dozvolila mi da je uobličim u roman „Tri sestre“. Dve sestre su žive i dan-danas, žive u Izraelu, okružene porodicom i prijateljima. Provela sam izvesno vreme sa Livijom i Magdom, i redovno sam u kontaktu sa članovima njihove šire porodice. Postoji video-snimak Livije, Magde i mene kako razgovaramo o tome šta se dogodilo, nekoliko prelepih zajedničkih fotografija i još nekoliko fotografija iz njihovih porodičnih foto-albuma.
Roman „Tri sestre“ govori o zadivljujućoj snazi duha, i nadam se da će zaokupiti pažnju čitalaca širom sveta; to je svedočanstvo o povezanosti i sestrinskoj ljubavi.
Godine 1942. Cibi, Magda i Livija imale su 19, 17 i 15 godina, kada je Liviji naređeno da napusti svoj dom u Slovačkoj da bi „radila za Nemce“. Cibi je insistirala da ode sa Livijom, i njih dve su poslate u pakao Aušvica dok se Magda krila. Godine 1944. Magda je zarobljena i njih tri su se ponovo našle na okupu u Aušvicu, a kako se rat okrenuo protiv nacista, poslate su na marš smrti. Imale su tako malo, pretrpele ogromnu brutalnost, ali zajedno su bile jake i pronašle su put kući. Ove odlučne mlade žene, koje su toliko toga preživele, emigrirale su u Izrael. Tamo su radile, napredovale, zaljubile se, dobile decu i unuke, i uvek su bile zajedno.
Zašto ste hteli da ispričate ovu priču?
Sestre su poznavale Gitu, koja je poreklom iz njihovog rodnog grada u Slovačkoj, i bile su s njom i Lalijem u Aušvicu, tako da je njihova porodica direktno kontaktirala sa mnom.
Oded Ravek, sin najmlađe sestre Livije, kupio je primerak „Tetovažera iz Aušvica“ na aerodromu i pročitao ga tokom leta iz Kanade za Izrael, gde živi njegova majka. Dao je majci ovu knjigu kada je sleteo i ona je odmah rekla: „To je Gitina priča. Bile smo zajedno u Aušvicu – išla sam u školu sa Gitom. Oded je kontaktirao sa mnom preko Fejsbuka, objašnjavajući da njegova devedesetogodišnja majka želi da me upozna! Ona i njena sestra Magda su žive i zdrave. Njihova najstarija sestra Cibi umrla je 2014. godine.
U to vreme sam radila na promociji knjige „Cilkino putovanje“ u Južnoj Africi i umesto da se vratim kući u Melburn, uskočila sam u avion za Izrael da se sastanem sa Livijom i Magdom i njihovim porodicama. Provela sam nedelju dana s ovim izuzetnim ženama i saznala njihovu priču o preživljavanju, nadi i novom početku; upravo onakvu vrstu priče koja mene privlači, onu koja će čitaocima pružiti tračak nade u ovim mračnim vremenima.
Šta njihova porodica misli o svemu ovome?
Bila sam počastvovana što mi je ova porodica ispričala svoju priču i dozvolila mi da je uobličim u roman „Tri sestre“. Dve sestre su žive i dan-danas, žive u Izraelu, okružene porodicom i prijateljima. Provela sam izvesno vreme sa Livijom i Magdom, i redovno sam u kontaktu sa članovima njihove šire porodice. Postoji video-snimak Livije, Magde i mene kako razgovaramo o tome šta se dogodilo, nekoliko prelepih zajedničkih fotografija i još nekoliko fotografija iz njihovih porodičnih foto-albuma.
Zašto ste napisali još jedan roman, a ne istorijsku knjigu?
Ja sam pisac beletristike, a ne istoričar. Odlučila sam da napišem Lalijevu priču u vidu fikcije, jer mi je to omogućilo da udahnem život pričama koje mi je ispričao ovaj čovek, koji mi je postao prijatelj, i da zamislim šta su on, Gita i ostali doživeli. Odlučila sam da sa sestrama radim na isti način. Postoje divne istorijske knjige iz kojih čitaoci mogu da saznaju nešto više o Holokaustu. Nadam se da će moji romani ispričati nešto o ovim vremenima kroz perspektivu pojedinačnih likova i nadam se da je ovo način da te priče približim što većem broju ljudi.
Kako su tekla Vaša istraživanja?
Porodica je direktno kontaktirala sa mnom i provela sam dosta vremena sa sestrama razgovarajući o onome šta im se dogodilo. Mnogo sam čitala o slovačkim Jevrejima, kako zbog ove knjige, tako i zbog mojih prethodnih romana. Dobila sam transkribovane snimke Šoa svedočenja Cibi i Livije (Magda nije napravila nijedan), kao i one Samjuela Raveka, Livijinog pokojnog muža, koji je takođe preživeo logor.
Planiram da otputujem u Slovačku i posetim porodičnu arhivu i vidim kuću u kojoj su sestre odrasle, ali ukoliko to nije moguće, radiću sa svojim istraživačkim timom u Slovačkoj kako bih to ostvarila. Posetila sam njihovu porodicu u Izraelu i nadam se da ću to ponoviti. Takođe sam se srela sa Livijinim sinom u Kanadi. Knjigu će čitati i stručnjaci za Holokaust, stvaranje Izraela i jevrejsku dijasporu.
Sve u knjizi je potvrđeno kroz direktna svedočenja sestara, njihova Šoa svedočenja.
Da li postoje neke fotografije sestara?
Da, postoje. Postoje fotografije na kojima smo i sestre i ja, video-snimci na kojima smo zajedno, kao i fotografije iz njihovog porodičnog albuma.
Šta Vas dalje očekuje?
Radi se na adaptaciji „Tetovažera iz Aušvica“ i za film i za televiziju. Nadam se da ću ove i naredne godine putovati svetom, širiti interesovanje za ovu izuzetnu priču i sresti se sa svojim divnim čitaocima, koji su mi mnogo nedostajali.
Autor: Heder Moris
Izvor: heathermorrisauthor.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Ja sam pisac beletristike, a ne istoričar. Odlučila sam da napišem Lalijevu priču u vidu fikcije, jer mi je to omogućilo da udahnem život pričama koje mi je ispričao ovaj čovek, koji mi je postao prijatelj, i da zamislim šta su on, Gita i ostali doživeli. Odlučila sam da sa sestrama radim na isti način. Postoje divne istorijske knjige iz kojih čitaoci mogu da saznaju nešto više o Holokaustu. Nadam se da će moji romani ispričati nešto o ovim vremenima kroz perspektivu pojedinačnih likova i nadam se da je ovo način da te priče približim što većem broju ljudi.
Kako su tekla Vaša istraživanja?
Porodica je direktno kontaktirala sa mnom i provela sam dosta vremena sa sestrama razgovarajući o onome šta im se dogodilo. Mnogo sam čitala o slovačkim Jevrejima, kako zbog ove knjige, tako i zbog mojih prethodnih romana. Dobila sam transkribovane snimke Šoa svedočenja Cibi i Livije (Magda nije napravila nijedan), kao i one Samjuela Raveka, Livijinog pokojnog muža, koji je takođe preživeo logor.
Planiram da otputujem u Slovačku i posetim porodičnu arhivu i vidim kuću u kojoj su sestre odrasle, ali ukoliko to nije moguće, radiću sa svojim istraživačkim timom u Slovačkoj kako bih to ostvarila. Posetila sam njihovu porodicu u Izraelu i nadam se da ću to ponoviti. Takođe sam se srela sa Livijinim sinom u Kanadi. Knjigu će čitati i stručnjaci za Holokaust, stvaranje Izraela i jevrejsku dijasporu.
Sve u knjizi je potvrđeno kroz direktna svedočenja sestara, njihova Šoa svedočenja.
Da li postoje neke fotografije sestara?
Da, postoje. Postoje fotografije na kojima smo i sestre i ja, video-snimci na kojima smo zajedno, kao i fotografije iz njihovog porodičnog albuma.
Šta Vas dalje očekuje?
Radi se na adaptaciji „Tetovažera iz Aušvica“ i za film i za televiziju. Nadam se da ću ove i naredne godine putovati svetom, širiti interesovanje za ovu izuzetnu priču i sresti se sa svojim divnim čitaocima, koji su mi mnogo nedostajali.
Autor: Heder Moris
Izvor: heathermorrisauthor.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Autor: Heder Moris
