I HITLER ŽUDEO ZA CARSKIM MAČEM - INTERVJU SA DEJANOM STOJILJKOVIĆEM
Tek što je prvi istorijski roman Dejana Stojiljkovića ugledao svetlost dana, ovog mladog Nišliju mediji su odmah prozvali srpskim Denom Braunom. Međutim, nisu bili u pravu. ''Konstantinovo raskršće'' nastalo je pre popularnog ''Da Vinčijevog koda''
Kad je početkom jula čitaoce uveo u mrak, ka mestu gde se seku granice dva sveta, ka Konstantinovom raskršću, prozvali su ga srpski Den Braun. Međutim, istorijski roman mladog Nišlije Dejana Stojiljkovića nastao je pre popularnog „Da Vinčijevog koda.” Samo, splet okolnosti je uticao da delo srpskog pisca kasnije dođe do ruku čitalaca.
Uzbudljiva nacistička potraga za mačem cara Konstantina krajem Drugog svetskog rata kad u vihoru burnih istorijskih događaja odlaze autentični junaci, začinjena vampirima, čija imena i vojnici na mrtvoj straži tiho izgovaraju, uspela je da vrati južnu prugu na velika vrata u našu književnost. Jedva da je prošlo mesec dana od objavljivanja, a prvi roman ovog autora postao je jedno od najčitanijih izdanja izdavačke kuće „Laguna”.
- Nisam želeo da ispričam klasičnu priču o traganju za relikvijom poput Dena Brauna. Potraga za mačem cara Konstantina zapravo čini svega petinu mog romana. Ona dotiče ozbiljnije teme, kao što su opsesija, pohlepa, koren zla u ljudima, nestajanje jedne građanske Srbije i istorijske zablude koje su nas dovele ovde gde jesmo - počinje razgovor Dejan Stojiljković.
Kad je početkom jula čitaoce uveo u mrak, ka mestu gde se seku granice dva sveta, ka Konstantinovom raskršću, prozvali su ga srpski Den Braun. Međutim, istorijski roman mladog Nišlije Dejana Stojiljkovića nastao je pre popularnog „Da Vinčijevog koda.” Samo, splet okolnosti je uticao da delo srpskog pisca kasnije dođe do ruku čitalaca.
Uzbudljiva nacistička potraga za mačem cara Konstantina krajem Drugog svetskog rata kad u vihoru burnih istorijskih događaja odlaze autentični junaci, začinjena vampirima, čija imena i vojnici na mrtvoj straži tiho izgovaraju, uspela je da vrati južnu prugu na velika vrata u našu književnost. Jedva da je prošlo mesec dana od objavljivanja, a prvi roman ovog autora postao je jedno od najčitanijih izdanja izdavačke kuće „Laguna”.
- Nisam želeo da ispričam klasičnu priču o traganju za relikvijom poput Dena Brauna. Potraga za mačem cara Konstantina zapravo čini svega petinu mog romana. Ona dotiče ozbiljnije teme, kao što su opsesija, pohlepa, koren zla u ljudima, nestajanje jedne građanske Srbije i istorijske zablude koje su nas dovele ovde gde jesmo - počinje razgovor Dejan Stojiljković.
Da je stvarno tako govore i kritike, koje iz dana u dan pune njegovo elektronsko sanduče. Pozitivne, naravno. I ne čudi ako se zna su mu uzori bili velikani naše književnosti. Učio je Dejan od Borislava Pekića kako da dozira strah, zatim Ive Andrića, Danila Kiša, Borislava Pekića i Slobodana Selenića. Umešao je tu prste i poznati američki pisac Stiven King, a ne Den Braun, kako se verovalo kad je roman ugledao svetlost dana početkom jula.
Vampiri na mrtvoj straži
A umešali su svoje prste u ludilo rata i vampiri. Tako, nemački vojnici dok tragaju za tajnom imperatora, pohranjenom u podzemlju Niša, i na mrtvoj straži njihovo ime tiho izgovaraju. A kako ih je prizvao u svoje redove, Dejan kratko odgovara:
- Pojava drevnih bića koja ubijaju oficire Trećeg Rajha, što je i najšokantnije u mom delu, zapravo je ostatak paganstva koji Nemci ne mogu da shvate. To je izazov germanskoj racionalnosti.
Ipak, najveći kompliment su mu komentari ljudi koji priznaju da ne znaju gde prestaju originalni podaci, a kada počinje fikcija.
Te 2002. godine autentični događaji o kojima se malo zna pleli su se sa misterijom, hororom, trilerom i istorijskom dramom. Sedam godina kasnije „Konstantinovo raskršće” je ugledalo svetlost dana.
- Oduvek me je zanimao period nacizma, posebno njegova okultna strana. Kad sam pročitao knjigu kanadske autorke Heder Pringl, saznao sam da su ljudi iz biroa za istraživanje arijevske prošlosti boravili u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Neverovatne stvari koje su tek naknadno otkrivene, kad su otvoreni arhivi, navele su me da pet godina istražujem ovu temu - kaže Dejan.
A ono što je ovog autora gurnulo u lavirint laguma i katakombi koji presecaju podzemlje Niša, bila je, zapravo, mapa koju je Hajnrih Himler poklonio Adolfu Hitleru u proleće 1939. godine s ucrtanim pravcima kojima bi trebalo da se kreće traganje za arijevskom prošlošću. Jedan od njih vodio je ka Nišu, rodnom gradu Konstantina Velikog.
Prva ruka romana, kako kaže ovaj mladi pisac, nastala je 2002. godine, mnogo pre nego što je svetsku javnost osvojio Den Braun „Da Vinčijevim kodom”. Najpre nastaje novela, ali kako su se istraživanja nizala, otvarali su se novi rukavci priče i tako je nastalo „Konstantinovo raskršće.” Na pitanje šta je ono zapravo, Dejan kaže:
- Niš je „Konstantinovo raskršće” jer je ovaj grad raskrsnica puteva, gde su se mešaju različite vojske, Evropa i Azija, hrišćanstvo i islam, legenda i istorija, komunizam i nacionalizam, balkansko i germansko....
Da smo ga sreli koji mesec ranije u njegovom rodnom gradu, malo koji Nišlija bi nam rekao da ne zna ko je Deksa Pantelejski, kako ga zovu njegovi sugrađani. Nadimak je dobio po starom kraju Pantelej, u kome je odrastao. Ponosno bi nas podsetili na živopisnu hroniku juga koja je iz njegovog pera nastala dve godine ranije. Mnogi su se u pronašli u junacima Dejanovih junaka.
- Zbirka proze „Leva strana druma” je simbolična za celu moju generaciju, rođenu sedamdesetih godina. Govori o čoveku koji vozi pogrešnom stranom puta, a čini mi se da smo mi išli uvek u suprotnom pravcu u odnosu na onaj kojim je trebalo da idemo.
Vampiri na mrtvoj straži
A umešali su svoje prste u ludilo rata i vampiri. Tako, nemački vojnici dok tragaju za tajnom imperatora, pohranjenom u podzemlju Niša, i na mrtvoj straži njihovo ime tiho izgovaraju. A kako ih je prizvao u svoje redove, Dejan kratko odgovara:
- Pojava drevnih bića koja ubijaju oficire Trećeg Rajha, što je i najšokantnije u mom delu, zapravo je ostatak paganstva koji Nemci ne mogu da shvate. To je izazov germanskoj racionalnosti.
Ipak, najveći kompliment su mu komentari ljudi koji priznaju da ne znaju gde prestaju originalni podaci, a kada počinje fikcija.
Te 2002. godine autentični događaji o kojima se malo zna pleli su se sa misterijom, hororom, trilerom i istorijskom dramom. Sedam godina kasnije „Konstantinovo raskršće” je ugledalo svetlost dana.
- Oduvek me je zanimao period nacizma, posebno njegova okultna strana. Kad sam pročitao knjigu kanadske autorke Heder Pringl, saznao sam da su ljudi iz biroa za istraživanje arijevske prošlosti boravili u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Neverovatne stvari koje su tek naknadno otkrivene, kad su otvoreni arhivi, navele su me da pet godina istražujem ovu temu - kaže Dejan.
A ono što je ovog autora gurnulo u lavirint laguma i katakombi koji presecaju podzemlje Niša, bila je, zapravo, mapa koju je Hajnrih Himler poklonio Adolfu Hitleru u proleće 1939. godine s ucrtanim pravcima kojima bi trebalo da se kreće traganje za arijevskom prošlošću. Jedan od njih vodio je ka Nišu, rodnom gradu Konstantina Velikog.
Prva ruka romana, kako kaže ovaj mladi pisac, nastala je 2002. godine, mnogo pre nego što je svetsku javnost osvojio Den Braun „Da Vinčijevim kodom”. Najpre nastaje novela, ali kako su se istraživanja nizala, otvarali su se novi rukavci priče i tako je nastalo „Konstantinovo raskršće.” Na pitanje šta je ono zapravo, Dejan kaže:
- Niš je „Konstantinovo raskršće” jer je ovaj grad raskrsnica puteva, gde su se mešaju različite vojske, Evropa i Azija, hrišćanstvo i islam, legenda i istorija, komunizam i nacionalizam, balkansko i germansko....
Da smo ga sreli koji mesec ranije u njegovom rodnom gradu, malo koji Nišlija bi nam rekao da ne zna ko je Deksa Pantelejski, kako ga zovu njegovi sugrađani. Nadimak je dobio po starom kraju Pantelej, u kome je odrastao. Ponosno bi nas podsetili na živopisnu hroniku juga koja je iz njegovog pera nastala dve godine ranije. Mnogi su se u pronašli u junacima Dejanovih junaka.
- Zbirka proze „Leva strana druma” je simbolična za celu moju generaciju, rođenu sedamdesetih godina. Govori o čoveku koji vozi pogrešnom stranom puta, a čini mi se da smo mi išli uvek u suprotnom pravcu u odnosu na onaj kojim je trebalo da idemo.
Čitao Ćosića po kazni
Čini se da je, ipak, on krenuo u dobrom pravcu. Književnošću se zarazio još kao dečak. Iz stripa je naučio da čita. I sada mu oči zasijaju kad se seti prvog „Dilana Doga” koji se te 1987. godine pojavio kod nas. Stripovima se i danas rado vraća. Do sada je napisao nekoliko scenarija, odnedavno i nosilac velikog priznanja Nikola Mitrović Kokan za teoriju stripa. Međutim, bilo je i onih koji su njegovu dečačku ljubav nazivali šund literaturom.
- Moj otac nije mogao da smisli stripove, smrtno je bio zaljubljen u Dobricu Ćosića. Kad je čuo od nastavnice srpskog jezika da nisam pročitao roman „Daleko je sunce”, po kazni sam morao da ga pročitam do kraja raspusta.
Od tada se od knjige nije odvojio. Kako kaže, najviše ih je pročitao tokom devedesetih, kad je čitanje bilo najjeftinija zabava njegovoj generaciji. Zbog pisanja je napustio studije Pravnog fakulteta u Nišu, ali ne žali.
- Važno je da čovek radi ono što ga ispunjava. Kod nas se malo zaboravlja da je pisanje zanat kao i svaki drugi, koji se godinama savladava. Mnogi ga nazivaju božanskom veštinom, a zapravo je poenta u pričanju priče, koja ima ubedljive likove, glavu i rep. Tek kasnije mogu da se razvijaju ideje i filozofira.
Sebe doživljava kao pripovedača. A one koji ga pripitaju da li od pisanja može da se živi, razoruža rečenicom da od njega može jedino da se umre.
- Krvav je ovo posao. Mnogo sam žrtvavao u poslednjih deset godina. Za prvu knjigu sam sebi radio dizajn, slao je poštom kritičarima... Štošta sam morao da preturim preko glave dok nisam stigao do izdavačke kuće „Laguna. Ali, vredelo je - kaže Dejan.
Dok mnogi s nestrpljenjem iščekuju da se pojavi mač, za kojim je Adolf Hitler toliko žudeo, gutajući stranice njegovog prvog romana, Dejan obećava da će čitaoce da obraduje još prednastavkom „Konstantinovog raskšrća”, pričama koje prethode događajima u knjizi. Do tada, i ovog leta, kao godinama unazad, brižljivo će da sakuplja materijal za roman koji će iz nekog novog podzemlja zasijati pred očima ljubitelja štampanih listova.
Tajna mača
Prema legendi, klinovi kojima je Isus Hristos bio prikovan na krst nestali su nakon njegovog vaskrsenja. Jedan je umetnut u krunu, drugi na vrh koplja, a treći pretopljen u mač Konstantina Velikog. Verovalo se da onaj ko bude posedovao ove tri reklikvije, zavladaće i svetom. Adolf Hitler, koji je želeo da promeni istoriju germanske rase, žudeo je za mačem pohranjenim u podzemlju antičkog Niša. Nemački kancelar je isticao da je Konstantin Veliki jedan od najvećih arijevskih vođa.
Jelena BOŠKOVIĆ
Snimio Dušan MITIĆ
Izvor - Ilustrovana politika
Čini se da je, ipak, on krenuo u dobrom pravcu. Književnošću se zarazio još kao dečak. Iz stripa je naučio da čita. I sada mu oči zasijaju kad se seti prvog „Dilana Doga” koji se te 1987. godine pojavio kod nas. Stripovima se i danas rado vraća. Do sada je napisao nekoliko scenarija, odnedavno i nosilac velikog priznanja Nikola Mitrović Kokan za teoriju stripa. Međutim, bilo je i onih koji su njegovu dečačku ljubav nazivali šund literaturom.
- Moj otac nije mogao da smisli stripove, smrtno je bio zaljubljen u Dobricu Ćosića. Kad je čuo od nastavnice srpskog jezika da nisam pročitao roman „Daleko je sunce”, po kazni sam morao da ga pročitam do kraja raspusta.
Od tada se od knjige nije odvojio. Kako kaže, najviše ih je pročitao tokom devedesetih, kad je čitanje bilo najjeftinija zabava njegovoj generaciji. Zbog pisanja je napustio studije Pravnog fakulteta u Nišu, ali ne žali.
- Važno je da čovek radi ono što ga ispunjava. Kod nas se malo zaboravlja da je pisanje zanat kao i svaki drugi, koji se godinama savladava. Mnogi ga nazivaju božanskom veštinom, a zapravo je poenta u pričanju priče, koja ima ubedljive likove, glavu i rep. Tek kasnije mogu da se razvijaju ideje i filozofira.
Sebe doživljava kao pripovedača. A one koji ga pripitaju da li od pisanja može da se živi, razoruža rečenicom da od njega može jedino da se umre.
- Krvav je ovo posao. Mnogo sam žrtvavao u poslednjih deset godina. Za prvu knjigu sam sebi radio dizajn, slao je poštom kritičarima... Štošta sam morao da preturim preko glave dok nisam stigao do izdavačke kuće „Laguna. Ali, vredelo je - kaže Dejan.
Dok mnogi s nestrpljenjem iščekuju da se pojavi mač, za kojim je Adolf Hitler toliko žudeo, gutajući stranice njegovog prvog romana, Dejan obećava da će čitaoce da obraduje još prednastavkom „Konstantinovog raskšrća”, pričama koje prethode događajima u knjizi. Do tada, i ovog leta, kao godinama unazad, brižljivo će da sakuplja materijal za roman koji će iz nekog novog podzemlja zasijati pred očima ljubitelja štampanih listova.
Tajna mača
Prema legendi, klinovi kojima je Isus Hristos bio prikovan na krst nestali su nakon njegovog vaskrsenja. Jedan je umetnut u krunu, drugi na vrh koplja, a treći pretopljen u mač Konstantina Velikog. Verovalo se da onaj ko bude posedovao ove tri reklikvije, zavladaće i svetom. Adolf Hitler, koji je želeo da promeni istoriju germanske rase, žudeo je za mačem pohranjenim u podzemlju antičkog Niša. Nemački kancelar je isticao da je Konstantin Veliki jedan od najvećih arijevskih vođa.
Jelena BOŠKOVIĆ
Snimio Dušan MITIĆ
Izvor - Ilustrovana politika
Autor: Dejan Stojiljković
