Igor Marojević o knjizi „Prave Beograđanke“: „Žene su ogrubele, a muškarci impotentni“
Pojam dame i da li su i u kojoj meri opstale u 21. veku u Beogradu, tema je novog romana Igora Marojevića „Prave Beograđanke“.
- Opisivao sam žene koje se osećaju kao dame i Beograđanke i trude se da deluju kroz sopstveno viđenje oba pojma damstva. Postoji i njihovo negativno viđenje, predstavljeno u junakinji Nini Obradović koja vidi život kao pakao u kojem je damski propadati polako i dostojanstveno. Žene se trude da kroz radnju iznesu svoje viđenje tih pojmova, sopstveni sistem vrednosti i doživljaj ženstvenosti. Budući da verujem u dijalog autora i čitaoca nudim više mogućih odgovora, pa nek svaki čitalac u romanu nađe ženskog lik kog smatra pravom danom danas, ako ih uopšte ima - možda je i sam naslov ironičan – objašnjava Marojević i dodaje: - Nina tvrdi da žena u Beogradu 21. veka ne sme da bude ženstvena jer bi je to oslabilo u borbenom propadanju. Zaista, savremene Beograđanke su za svetske pojmove u proseku veoma lepe ali su, usled svega što se događalo devedesetih i kasnije, dobrim delom ogrubele. Međutim, i pored ogromnog uticaja domaćih, u proseku najgorih medija čak i u regionu, neke žene poput junakinja „Pravih Beograđanki“ Emilije Reljić ili Georgine Kumanudić, pokušavaju da sačuvaju damske manire.
Šta u stvari znači dama?
- Za mene kao građansko lice, ne pisca, dama je prefinjena i diskretna osoba ženskog pola koja polaže na manire, estetiku i jaka je posebno u nastojanjima da sačuva svoj sistem vrednosti onda kada je on ugrožen.
Nasuprot jake ženske figure stoji muškarac koji je slabašan i depresivan:
- Prosečan muškarac u današnjem Beogradu je ukupno slabašan, neretko impotentan, depresivan i uplašen jer je ekonomski poražen nakon što su muškarci koji su ratovali u ime srpstva izgubili četiri i po rata. Impotentnost je široka pojava u poraženim nacijama.
U romanu ima dosta kritike političke i medijske situacije u savremenoj Srbiji. Da li je to posledica piščevog ubeđenja da kao autor mora biti angažovan?
- Ne mislim da pisac mora da bude uključen u politiku, ali mi kao druga krajnost nije bliska ni borhesovska apriorna apolitičnost. Ako politika tišti pisca trebalo bi da se angažuje na bilo koji način ali ne tako da bi doveo u pitanje korektan nastavak svog književnog rada; ako ga pak ne tišti, a piše o njoj, to nije moralno. Nije sve tako crno i belo.
Izvukao deblji kraj:
- Pošao sam od sudbina nekoliko realnih Beograđanki koje su mi ispričale svoje priče, čiju sam istinitost od jednog trenutka izneverio za potrebe dramaturgije romana. Pošto sam se već poigravao tuđim sudbinama, naročito što sam ih stavio u kontekst savremenog Beograda koji lako priređuje neprijatnosti ogromnom broju svojih žitelja, odlučio sam da je moralno da uvedem i lika koji se zove kao ja i da on od svih junaka sa izrazitom pozadinom iz realnog života prođe na najgori način.
Autor: Mona Cukić
Napomena: puna verzija intervjua
Izvor: Kurir
- Opisivao sam žene koje se osećaju kao dame i Beograđanke i trude se da deluju kroz sopstveno viđenje oba pojma damstva. Postoji i njihovo negativno viđenje, predstavljeno u junakinji Nini Obradović koja vidi život kao pakao u kojem je damski propadati polako i dostojanstveno. Žene se trude da kroz radnju iznesu svoje viđenje tih pojmova, sopstveni sistem vrednosti i doživljaj ženstvenosti. Budući da verujem u dijalog autora i čitaoca nudim više mogućih odgovora, pa nek svaki čitalac u romanu nađe ženskog lik kog smatra pravom danom danas, ako ih uopšte ima - možda je i sam naslov ironičan – objašnjava Marojević i dodaje: - Nina tvrdi da žena u Beogradu 21. veka ne sme da bude ženstvena jer bi je to oslabilo u borbenom propadanju. Zaista, savremene Beograđanke su za svetske pojmove u proseku veoma lepe ali su, usled svega što se događalo devedesetih i kasnije, dobrim delom ogrubele. Međutim, i pored ogromnog uticaja domaćih, u proseku najgorih medija čak i u regionu, neke žene poput junakinja „Pravih Beograđanki“ Emilije Reljić ili Georgine Kumanudić, pokušavaju da sačuvaju damske manire.
Šta u stvari znači dama?
- Za mene kao građansko lice, ne pisca, dama je prefinjena i diskretna osoba ženskog pola koja polaže na manire, estetiku i jaka je posebno u nastojanjima da sačuva svoj sistem vrednosti onda kada je on ugrožen.
Nasuprot jake ženske figure stoji muškarac koji je slabašan i depresivan:
- Prosečan muškarac u današnjem Beogradu je ukupno slabašan, neretko impotentan, depresivan i uplašen jer je ekonomski poražen nakon što su muškarci koji su ratovali u ime srpstva izgubili četiri i po rata. Impotentnost je široka pojava u poraženim nacijama.
U romanu ima dosta kritike političke i medijske situacije u savremenoj Srbiji. Da li je to posledica piščevog ubeđenja da kao autor mora biti angažovan?
- Ne mislim da pisac mora da bude uključen u politiku, ali mi kao druga krajnost nije bliska ni borhesovska apriorna apolitičnost. Ako politika tišti pisca trebalo bi da se angažuje na bilo koji način ali ne tako da bi doveo u pitanje korektan nastavak svog književnog rada; ako ga pak ne tišti, a piše o njoj, to nije moralno. Nije sve tako crno i belo.
Izvukao deblji kraj:
- Pošao sam od sudbina nekoliko realnih Beograđanki koje su mi ispričale svoje priče, čiju sam istinitost od jednog trenutka izneverio za potrebe dramaturgije romana. Pošto sam se već poigravao tuđim sudbinama, naročito što sam ih stavio u kontekst savremenog Beograda koji lako priređuje neprijatnosti ogromnom broju svojih žitelja, odlučio sam da je moralno da uvedem i lika koji se zove kao ja i da on od svih junaka sa izrazitom pozadinom iz realnog života prođe na najgori način.
Autor: Mona Cukić
Napomena: puna verzija intervjua
Izvor: Kurir
Autor: Igor Marojević
