Intervju sa Alenom de Botonom
Homo sapijens je po svojoj prirodi vrsta koja brine, ali činjenica je da smo istovremeno i veoma otporna vrsta, za koju smenjivanje ciklusa patnje i radosti ne predstavlja ništa novo, smatra filozof Alen de Boton.
On ističe da život u izolaciji i neprekidna izloženost zabrinjavajućim vestima mnoge od nas navode da pomislimo da živimo u vremenima bez presedana, ali da to jednostavno nije istina.
Veruje da produženi boravak u karantinu može imati i pozitivne posledice i da će biti onih koji će ovo vreme iskoristiti za preispitivanje prioriteta.
„Ponovo se upoznajemo sa konceptom koji je dobro poznat svakome ko je preležao neku tešku bolest, a to su skromnije ambicije.“
U normalnim okolnostima, naše ambicije su najčešće nerealne.
„Želimo da budemo slavni, bogati, da imamo zadovoljavajuću vezu, da u svakom trenutku širimo horizonte.“
Sve to može biti štetno po ljudsku psihu.
„Živimo pod neprestanim pritiskom da ostvarimo neostvarivo i to nas izluđuje. Trenutna situacija nas je na to podsetila na najgori mogući način.“
Prevelika očekivanja vezana za intimne veze takođe mogu biti problematična.
„Savremeno društvo je sekularizovalo očekivanja koja su u prošlim vremenima bila usmerena 'naviše', prema anđelima i božanstvima. Odlučili smo da nam božanstva više nisu potrebna, da ih možemo pronaći i u noćnom klubu. Zato se neki od nas svojim partnerima obraćaju sa 'anđele' – u pitanju je iskreni izraz našeg verovanja u nadljudski potencijal osobe sa kojom smo u vezi.“
Ovo u većini slučajeva vodi razočaranju, jer je „naše shvatanje ljubavi pogrešno“.
„Romantični pogled na svet nameće nam ideju da se moramo potruditi da pronađemo potpuno kompatibilnog partnera. I zato svi tragaju za totalnom kompatibilnošću.
„Kompatibilnost nije preduslov za ljubav, ona je dostignuće ljubavi. To je ono do čega stižemo kada nam ljubav ide od ruke.“
On ističe da život u izolaciji i neprekidna izloženost zabrinjavajućim vestima mnoge od nas navode da pomislimo da živimo u vremenima bez presedana, ali da to jednostavno nije istina.
Veruje da produženi boravak u karantinu može imati i pozitivne posledice i da će biti onih koji će ovo vreme iskoristiti za preispitivanje prioriteta.
„Ponovo se upoznajemo sa konceptom koji je dobro poznat svakome ko je preležao neku tešku bolest, a to su skromnije ambicije.“
U normalnim okolnostima, naše ambicije su najčešće nerealne.
„Želimo da budemo slavni, bogati, da imamo zadovoljavajuću vezu, da u svakom trenutku širimo horizonte.“
Sve to može biti štetno po ljudsku psihu.
„Živimo pod neprestanim pritiskom da ostvarimo neostvarivo i to nas izluđuje. Trenutna situacija nas je na to podsetila na najgori mogući način.“
Prevelika očekivanja vezana za intimne veze takođe mogu biti problematična.
„Savremeno društvo je sekularizovalo očekivanja koja su u prošlim vremenima bila usmerena 'naviše', prema anđelima i božanstvima. Odlučili smo da nam božanstva više nisu potrebna, da ih možemo pronaći i u noćnom klubu. Zato se neki od nas svojim partnerima obraćaju sa 'anđele' – u pitanju je iskreni izraz našeg verovanja u nadljudski potencijal osobe sa kojom smo u vezi.“
Ovo u većini slučajeva vodi razočaranju, jer je „naše shvatanje ljubavi pogrešno“.
„Romantični pogled na svet nameće nam ideju da se moramo potruditi da pronađemo potpuno kompatibilnog partnera. I zato svi tragaju za totalnom kompatibilnošću.
„Kompatibilnost nije preduslov za ljubav, ona je dostignuće ljubavi. To je ono do čega stižemo kada nam ljubav ide od ruke.“
Za stvarnu ljubav, kaže De Boton, daleko je važnija tolerancija, „saosećanje za tuđe slabosti i njihove uzroke“.
Strah da nas drugo ljudsko biće u jednom trenutku više neće želeti je konstantno prisutan, navodi on, ali mi to često zaboravljamo.
Pa ipak nam je, čak i u stabilnim vezama, veoma teško da sa partnerom podelimo svoja stvarna osećanja.
„Često smo spremni da okrivimo drugu osobu zato što nije razumela nešto što joj nismo objasnili. Mi verujemo da sama činjenica da nas partner voli nužno podrazumeva i da nas uvek razume.“
Potreba da nas neko instinktivno razume je „fantazija koja potiče iz ranog detinjstva“.
De Boton pridaje veliki značaj strpljenju i pristojnosti.
„Ovaj svet boluje od nedostatka pristojnosti i mislim da bi bilo više nego korisno kada bismo se svi, a tu podrazumevam i sebe, podsetili koliko je važno biti pristojan prema drugima.
„Izuzetno je važno imati razumevanja za osećanja drugih ljudi – podjednako važno koliko i biti iskren prema njima. Savremeno društvo je opsednuto idejom iskrenosti.“
Stare kulture predstavljaju nepresušno vrelo mudrosti i De Boton nas podseća da nove ideje nisu uvek i najbolje.
„U riznici naše kulture može se pronaći pregršt izvanrednih ideja, koje i danas mogu biti od koristi svima nama.“
Spoznaja da je život neprestana borba može nam pomoći da pronađemo mir, kaže on.
„Život je neprekidno vanredno stanje. Čim se rodimo, ulazimo u ustanovu za neizlečive pacijente. To nije bolnica, jer oporavka neće biti. Smrt je uvek krajnji ishod. Nije važno da li ste mladi ili stari, pre ili kasnije svemu dođe kraj.“
Budući da se niko od nas ne rađa sa sposobnošću da se nosi sa ovom uznemirujućom pomisli, potrebna nam je pomoć.
„Zahvaljujući starim Grcima danas raspolažemo pojmom tragedije. Oni su prvi uvideli da je život po prirodi tragičan.“
Prihvatanje ove spoznaje i potraga za životnim mirom je „najviši cilj ljudske egzistencije“.
I iako nema čarobni štapić za krizu kroz koju trenutno prolazimo, De Boton kaže da bi trebalo da imamo realistična očekivanja.
„Imajmo poštovanja prema oluji u kojoj smo se zatekli i ne očekujmo da ćemo u svakom trenutku biti potpuno normalni. Ludilo, nemir i iracionalno ponašanje su sastavni deo života koliko i njihove suprotnosti.“
Autor: Džim Mora
Izvor: rnz.co.nz
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: Fronteiras do Pensamento / CC BY-SA 2.0 / Wikimedia commons
Strah da nas drugo ljudsko biće u jednom trenutku više neće želeti je konstantno prisutan, navodi on, ali mi to često zaboravljamo.
Pa ipak nam je, čak i u stabilnim vezama, veoma teško da sa partnerom podelimo svoja stvarna osećanja.
„Često smo spremni da okrivimo drugu osobu zato što nije razumela nešto što joj nismo objasnili. Mi verujemo da sama činjenica da nas partner voli nužno podrazumeva i da nas uvek razume.“
Potreba da nas neko instinktivno razume je „fantazija koja potiče iz ranog detinjstva“.
De Boton pridaje veliki značaj strpljenju i pristojnosti.
„Ovaj svet boluje od nedostatka pristojnosti i mislim da bi bilo više nego korisno kada bismo se svi, a tu podrazumevam i sebe, podsetili koliko je važno biti pristojan prema drugima.
„Izuzetno je važno imati razumevanja za osećanja drugih ljudi – podjednako važno koliko i biti iskren prema njima. Savremeno društvo je opsednuto idejom iskrenosti.“
Stare kulture predstavljaju nepresušno vrelo mudrosti i De Boton nas podseća da nove ideje nisu uvek i najbolje.
„U riznici naše kulture može se pronaći pregršt izvanrednih ideja, koje i danas mogu biti od koristi svima nama.“
Spoznaja da je život neprestana borba može nam pomoći da pronađemo mir, kaže on.
„Život je neprekidno vanredno stanje. Čim se rodimo, ulazimo u ustanovu za neizlečive pacijente. To nije bolnica, jer oporavka neće biti. Smrt je uvek krajnji ishod. Nije važno da li ste mladi ili stari, pre ili kasnije svemu dođe kraj.“
Budući da se niko od nas ne rađa sa sposobnošću da se nosi sa ovom uznemirujućom pomisli, potrebna nam je pomoć.
„Zahvaljujući starim Grcima danas raspolažemo pojmom tragedije. Oni su prvi uvideli da je život po prirodi tragičan.“
Prihvatanje ove spoznaje i potraga za životnim mirom je „najviši cilj ljudske egzistencije“.
I iako nema čarobni štapić za krizu kroz koju trenutno prolazimo, De Boton kaže da bi trebalo da imamo realistična očekivanja.
„Imajmo poštovanja prema oluji u kojoj smo se zatekli i ne očekujmo da ćemo u svakom trenutku biti potpuno normalni. Ludilo, nemir i iracionalno ponašanje su sastavni deo života koliko i njihove suprotnosti.“
Autor: Džim Mora
Izvor: rnz.co.nz
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: Fronteiras do Pensamento / CC BY-SA 2.0 / Wikimedia commons
Autor: Alen de Boton
