Pre nego što pređemo na film, kako ste došli na ideju za Loše momke?

Mogao bih da nabrojim više faktora, ali Loši momci su u osnovi moje ljubavno pismo filmskoj umetnosti. Želeo sam da obuhvatim sve ono što sam obožavao kao klinac i... Vidite, svi ovi likovi su otelovljenje onoga što mi se vrzmalo po glavi još od detinjstva. Razmišljao sam pritom i o svojim sinovima i onome što bi želeli da vide i pročitaju, a onda su ove priče jednostavno pokuljale iz mene. Reč je o kulminaciji svega što volim u vezi s akcionim filmovima.

Da li ste oduvek želeli da pišete za decu?

Do toga je došlo pomalo slučajno. Moje prvobitno interesovanje za slikarstvo dovelo je do nastanka nekoliko slikovnica, ali taj format mi nikako nije ležao i zaista nisam znao kako da usmerim svoj talenat sve dok moji dečaci nisu napunili šest ili sedam godina i počeli da razvijaju vrlo specifičan smisao za humor; od tog trenutka se sve nekako samo od sebe uklopilo.

Da li Vas je iznenadio uspeh ovih knjiga?

Apsolutno! Prvih osam godina niko nije hteo ni da ih pogleda. Već sam pomišljao da bi najbolje bilo da prestanem da gubim vreme, ali negde pred četrdeseti rođendan sam odlučio da pokušam još jednom i... Nekome će ovo možda delovati neverovatno, ali jednog dana sam otišao u jako dugu šetnju i kada sam se vratio kući, u glavi mi se iskristalisao koncept za tri serijala: Pig the Pug, Loše momke i Thelma the Unicorn. Ne želim da zvučim melodramatično, ali ta šetnja mi je promenila život.

Prvi serijal za koji ste prodali prava bili su Loši momci?

Da. U Los Anđelesu imam agenta sa kojim sam za nekoliko nedelja obišao sve filmske studije, ali nekako smo se uvek vraćali Drimvorksu. Od prvog sastanka smo bili na istoj talasnoj dužini. Producent Dejmon Ros i režiser Pjer Perifel su jednostavno odmah ukapirali moju ideju.

Pretpostavljam da ste dobro sarađivali.

Naravno. Ja sam izvršni producent projekta, a to u praktičnom smislu znači da mi je na uvid stizala svaka verzija scenarija, da sam učestvovao u izboru glumaca i da je moj pristanak bio presudan u svim fazama montaže filma. Bio je to zaista dug proces. Sa predstavnicima studija smo se prvi put sastali još krajem 2016. godine, ali tek pre dve godine je sve počelo da dolazi na svoje mesto i dobija konkretne obrise. Kada sam nedavno video konačnu verziju filma, bio sam srećan i istinski dirnut. Sve je ispalo onako kako sam želeo.

Da li je bilo teško pogoditi ton koji će istovremeno biti i prikladan za decu i zanimljiv odraslima?

Kada je trebalo da ubedim ljude iz Drimvorksa da rizikuju, rekao sam im da zamisle „Tarantina za decu“. To nam je obezbedilo sasvim dovoljno prostora za manevrisanje. Za mene je to dobro poznata teritorija i nisam imao problema sa snalaženjem. Zaista sam uživao u celom procesu. Trebalo je samo pronaći filmadžije koje će razumeti šta sam time želeo da kažem i moju prvobitnu ideju iskoristiti kao odskočnu dasku. Potpuno sam svestan da je konačni proizvod mogao da deluje ili isuviše detinjasto ili isuviše sofisticirano, ali mislim da nam je pošlo za rukom da pronađemo zlatnu sredinu i da će deca uživati u avanturi u koju ih vodimo, a da će roditelje oduševiti sve ono što uz nju ide.

Već ste pomenuli da ste učestvovali u odabiru glumaca. Kako ste se osećali kada ste shvatili da će Sem Rokvel, Krejg Robinson i Akvafina pozajmiti glasove Vašim junacima? Da li su to bili glumci koje ste zamišljali pre nego što ste se upustili u ovaj poduhvat?

Svima koji su se za nešto pitali bila je pružena prilika da sastave spisak glumaca koje bi želeli da vide – ili čuju – u filmu. Na svakom od mojih spiskova bilo je poneko od imena koja ste pomenuli, a to uopšte nisu bili dugački spiskovi. Da mi je neko pre deset godina pričao sa kim ću sve sarađivati, ne bih mu poverovao. Sem Rokvel mi je bio poznat još pre nego što se pojavio u „Zelenoj milji“, sjajan je glumac. Cela moja porodica obožava film „Ovo je kraj“, tako da su moji sinovi bili veoma uzbuđeni kada smo angažovali Krejga Robinsona. Iako već prilično dugo radim na ovom projektu, još uvek mi je teško da poverujem da se sve ovo dešava baš meni.

Autor: Piter Grej
Izvor: theaureview.com
Prevod: Jelena Tanasković