Intervju sa Džil Mensel, autorkom mnogobrojnih bestselera
Sa dvadeset sedam bestselera Džil Mensel je dobro poznato ime posebno među onima koji uživaju u romantičnim komedijama kakve stvaraju Sofi Kinsela, Helen Filding i Kejti Ford. Proboj na čiklit književnu scenu nije nimalo lak, ali Menselova je uspela ne samo to već je i jedna od najprodavanijih britanskih autorki 21. veka.
Kada ste odlučili da želite da se bavite pisanjem?
Radila sam u neurološkoj bolnici mnogo godina i jednog dana sam u čekaonici listala magazin u kome je bio članak o četiri žene koje su promenile svoj život tako što su postale autorke bestselera. Za mene je to bio prelomni trenutak – odlučila sam da pokušam i upisala večernji kurs kreativnog pisanja. Sve što se nakon toga dogodilo, poteklo je odatle. (Zastrašujuće mi je i da pomislim kako sam mogla da uzmem neki drugi magazin u ruke tog dana. Šta da sam, na primer, pročitala članak o uzgajanju crva?)
Kako nalazite inspiraciju za nove priče nakon 27 objavljenih romana?
Postala sam neka vrsta lešinara. Nakon toliko knjiga teško vam je da osmislite nove priče, tako da su sve dobre ideje uvek dobrodošle. Pregledam internet, prisluškujem ljude u prevozu, a posebno volim kada inspiraciju nalazim na stranicama magazina gde ljudi govore o svojim problemima. Da li je loše što to radim? Izvinjavam se!
Imate li savet za pisce koji žele da postanu uspešni?
Nisam sigurna. Svaki pisac je drugačiji i sve što vas pokreće da radite je dobro. Različiti smo i imamo drugačije metode, ali na kraju nekako uspevamo da stvaramo knjige koje se ljudima dopadaju. Zapravo ne postoji magičan odgovor osim onoga da uživate u tome što radite i da ne odustajete nakon prvog odbijanja. Pisanje, posebno kada počinjete, treba da vam bude zabavno.
U čemu najviše uživate kada je Vaš posao u pitanju?
Najviše volim pisanje prvih i poslednjih pedeset stranica. Sve one između su problematične.
Šta Vam najteže pada?
Osim navedenih stranica? Kada odjednom shvatim da sam napravila užasnu grešku u zapletu koju moram da ispravim. To niko sem mene ne može da uradi.
Kada radite na novom romanu, čemu se prvo posvetite?
Osmislim nekoliko polaznih ideja i mešam ih sve dok ne postanu deo zapleta. Odlučujem o tome gde će se roman odvijati i uzimam knjigu „Dečja imena“ kako bih stvorila listu likova. Imena moraju lepo da se slažu jedna s drugim, tako da ovaj proces ume da potraje. Uvek koristim novu, lepu beležnicu za svaku knjigu i u nju zapisujem detalje i ideje. A zatim počnem da pišem...
Kada biste sada započinjali karijeru, da li biste nešto uradili drugačije?
Ni jednu jedinu stvar. Možda ne bih dala jedini primerak svog prvog romana nekome ko se ponudio da ga otkuca. Nikada ga nisam dobila nazad.
Kakvi su Vam planovi za budućnost?
Da nikada ne ostanem bez ideja za nove knjige!
Izvor: travellingbookjunkie.com
Prevod: Dragan Matković
Radila sam u neurološkoj bolnici mnogo godina i jednog dana sam u čekaonici listala magazin u kome je bio članak o četiri žene koje su promenile svoj život tako što su postale autorke bestselera. Za mene je to bio prelomni trenutak – odlučila sam da pokušam i upisala večernji kurs kreativnog pisanja. Sve što se nakon toga dogodilo, poteklo je odatle. (Zastrašujuće mi je i da pomislim kako sam mogla da uzmem neki drugi magazin u ruke tog dana. Šta da sam, na primer, pročitala članak o uzgajanju crva?)
Kako nalazite inspiraciju za nove priče nakon 27 objavljenih romana?
Postala sam neka vrsta lešinara. Nakon toliko knjiga teško vam je da osmislite nove priče, tako da su sve dobre ideje uvek dobrodošle. Pregledam internet, prisluškujem ljude u prevozu, a posebno volim kada inspiraciju nalazim na stranicama magazina gde ljudi govore o svojim problemima. Da li je loše što to radim? Izvinjavam se!
Imate li savet za pisce koji žele da postanu uspešni?
Nisam sigurna. Svaki pisac je drugačiji i sve što vas pokreće da radite je dobro. Različiti smo i imamo drugačije metode, ali na kraju nekako uspevamo da stvaramo knjige koje se ljudima dopadaju. Zapravo ne postoji magičan odgovor osim onoga da uživate u tome što radite i da ne odustajete nakon prvog odbijanja. Pisanje, posebno kada počinjete, treba da vam bude zabavno.
U čemu najviše uživate kada je Vaš posao u pitanju?
Najviše volim pisanje prvih i poslednjih pedeset stranica. Sve one između su problematične.
Šta Vam najteže pada?
Osim navedenih stranica? Kada odjednom shvatim da sam napravila užasnu grešku u zapletu koju moram da ispravim. To niko sem mene ne može da uradi.
Kada radite na novom romanu, čemu se prvo posvetite?
Osmislim nekoliko polaznih ideja i mešam ih sve dok ne postanu deo zapleta. Odlučujem o tome gde će se roman odvijati i uzimam knjigu „Dečja imena“ kako bih stvorila listu likova. Imena moraju lepo da se slažu jedna s drugim, tako da ovaj proces ume da potraje. Uvek koristim novu, lepu beležnicu za svaku knjigu i u nju zapisujem detalje i ideje. A zatim počnem da pišem...
Kada biste sada započinjali karijeru, da li biste nešto uradili drugačije?
Ni jednu jedinu stvar. Možda ne bih dala jedini primerak svog prvog romana nekome ko se ponudio da ga otkuca. Nikada ga nisam dobila nazad.
Kakvi su Vam planovi za budućnost?
Da nikada ne ostanem bez ideja za nove knjige!
Izvor: travellingbookjunkie.com
Prevod: Dragan Matković
Autor: Džil Mensel
