Džim Kvik, stručnjak za poboljšanje pamćenja i učenja, gostovao je na podkastu „Neurohaker“ nakon objavljivanja knjige „Bez granica“. Prenosimo vam deo tog intervjua.

Kao dete ste imali povredu mozga i rečeno vam je da jednostavno nemate više sposobnost da učite kao druga deca iz vašeg razreda. Možete li da nam objasnite šta se dogodilo?

Imao sam pet godina kada je došlo do nezgode koja se dogodila u školi. Roditelji su mi rekli da nakon te povrede nisam više bio isti – ranije sam bio energično i veoma znatiželjno dete dok sam se nakon povrede zatvorio. Imao sam problem sa procesuiranjem informacija pa su učitelji i moji roditelji morali više puta da mi ponavljaju stvari, a ja sam brzo naučio da igram tu igru i pretvarao se da razumem iako nisam. Bilo mi je teško da se fokusiram da pamtim informacije. To je bilo naročito očigledno prilikom čitanja, trebalo mi je nekoliko godina da ga savladam. Užasavalo me je čitanje jer sam gledao u reči i delovale su mi samo kao neki simboli, nisu imale nikakvo značenje za mene.

Sećam se kada sam imao devet godina, još uvek nisam uspevao dobro da čitam i zadržavao sam razred jer nisam mogao da razumem lekciju. Suočavao sam se sa ovim izazovima sve vreme tokom osnovne škole.

Tek sa 18 godina sam naučio kako da se adaptiram. Naučio sam kako da stičem veštine i kako da razmišljam da bih dostigao nivo motivacije koja mi je pomogla da od niskih rezultata postignem one normalne, mada bi možda moglo da se kaže i da su to bili ipak natprosečni rezultati.

Možete li da nam objasnite model „bez granica“?

Za mene je ovaj model odgovor na pitanje kako učiti i otključati svoj potpuni potencijal. Sastoji se od tri dela, možemo ih zamisliti kao tri kruga koja podsećaju na Mikija Mausa – tri kruga: dva uha i lice.

Prvi krug je vaš način razmišljanja. Ako, na primer, želite da učite brže to zavisi od vašeg načina razmišljanja – stava, pretpostavki o nečemu, verovanja. Naš mozak je kao super kompjuter tako da su naša uverenja i shvatanja programi po kojima radi. Važno je da znamo da možemo da naučimo sjajan metod, i da ne ostanemo zarobljeni u uverenju da nismo dovoljno sposobni i pametni da nešto ostvarimo.

Drugi krug se preseca sa ovim i u njemu se nalazi motivacija. Ljudi na različite načine interpretiraju ovu reč – za neke je to odlazak na seminar ili slušanje muzike ili uzbuđenje zbog neke stvari. Motivišu se da pročitaju jednu knjigu nedeljno ili da promene život na neki način. A onda sledećeg dana otkriju da nisu više toliko motivisani. Mislim da su to svi ljudi doživeli, to je problem sa kojim se svi srećemo.

U suštini, neko zbog straha neće imati dovoljnu motivaciju ili mu neće biti jasno ili će mu sve to biti opterećujuće. Kako onda to da razbijemo na sitne korake? Jer kao što znamo – mrva po mrva – pogača.

Na kraju, postoje metode, strategije, procesi ubrzanog učenja. Ja to zovem meta učenje – učimo kako da učimo. Ja to zovem supermoćima, koje je trebalo da naučimo u školi i to je posebno važno danas zbog tehnologije i njenog uticaja na izazov sticanja novih znanja.

Džime, kako se ovaj model koristi? Ako bih sada želela da napravim mali, jednostavan korak, kako bi izgledao prvi korak?

Važno je da shvatimo da je neophodno naučiti kako se uči. Koristim akronime kako bih pomogao ljudima da pamte, pa ću objasniti značenje akronima FASTER (brže).

F predstavlja „forget“ (zaboraviti). Želite da zaboravite sve što već znate o određenoj temi jer će vam to pomoći da polako učite, a ne da govorite kako već znate nešto. Zato zaboravite to što znate kako biste naučili nešto potencijalno drugačije.

A označava „aktivnost“ – pamtite da biste nešto naučili brže, morate da budete uključeni. Ljudski mozak ne uči kroz konzumaciju informacija, kroz potrošnju, već kroz stvaranje i kreativnost.

S predstavlja „state“ (stanje). Jednostavno označava stanje vašeg uma i tela, nešto kao raspoloženje.

T označava „teach“ (podučiti, predavati) jer kada učite sa namerom da drugu osobu naučite istoj stvari, to vam pomaže da učite brže. Morate zaista da budete sigurni u to što znate kako biste mogli da podučite nekog. Zato je učenje veoma važno.

Zatim je tu E kao „enter“ (unos) – označava unos u naš intimni rokovnik jer mislim da je to  jedno od najboljih oruđa koje imamo. Ako se nešto ne nalazi u našem rokovniku, onda to nećemo ni postići.

Na kraju je slovo R koje označava „review“ (pregled), spobnost zadržavanja informacija kroz ponavljanje. Na primer, kada čitate knjigu, nakon pročitanog poglavlja odvojte trenutak da se osvrnete na ono što ste pročitali. Ili možete da napravite raspored pregleda pročitanog. To nazivaju „razmaknuto ponavljanje“. Na primer, ponovite nešto sat vremena nakon čitanja, pa dan kasnije, nedelju kasnije i na kraju to postaje deo vaše dugoročne baze znanja.

Ovih šest koraka koji nam pomažu da savladamo novo gradivo ili veštinu, tako što ćemo prvo zaboraviti na to šta znamo o tome, onda ćemo biti aktivni, kontrolišemo raspoloženje, učimo sa namerom da podučavamo, unosimo učenje u rokovnik i takođe obnovimo materijal pre nego što pređemo na sledeći.

To zvuči prilično univerzalno. Imam utisak da sve ove korake mogu da primene podjednako ljudi koji se osećaju zaglavljeno u svojim poslovima ili lošim vezama, a sa ovakvim modelom mogu da kontrolišu svoj život i donose drugačije odluke. Mogu da oslobode svoj potencijal bez granica.

Verujem da je samosvesnost supermoć koju možemo da upotrebimo onda kada imamo utisak da smo se učaurili, da tavorimo, i kada nam je potrebno da jasno sagledamo stvari.  Šta nam je najvažnije u životu, karijeri, porodici i u vremenu kojim raspolažemo? Da li se naši postupci poklapaju sa tim vrednostima? Mislim da iz toga možemo mnogo da naučimo jer verujem da je suština života u poznavanju sebe, u  tome da budemo ono što jesmo. Jer to su dve različite stvari – jednom kada znate ko ste, potrebno je mnogo hrabrosti da to budete zbog očekivanja i mišljenja drugih ljudi.

Čovek uči da bi mogao da iskoristi svoje znanje. Učimo da bismo profitirali, finansijski ili na neki drugi način. Ali i da bismo to podelili sa drugima. I ne samo konkretna znanja I veštine. I raspoloženje i stav mogu da se podele. Kao na primer ljubaznost, saosećanje, mudrost. U ovom periodu, kada smo zatečeni virusom koji se širi celom planetom, možemo da delimo među sobom ove plemenite stvari. Čak možda ne samo da delimo I širimo, već I da ih rasipamo. Svima nam je to potrebno.

Izvor: neurohacker.com
Prevod: Dragan Matković
Foto: Nick Onken