Britanska autorka Filipa Gregori nam gotovo punih 15 godina daruje priče o najozloglašenijem engleskom kralju i jednako poznatom skupu njegovih žena. U „Ukroćenoj kraljici“ nam stiže priča o poslednjoj ženi Henrija VIII, Katarini Par. Razgovarali smo sa autorkom o poslednjem romanu, televizijskim i filmskim adaptacijama njenih dela i o tome šta čitaoci sledeće mogu da očekuju.

Pisali ste o svim ženama Henrija VIII. Imate li omiljenu? Sa kojom se najviše identifikujete?

Sve njegove žene su mi veoma značajne – bile su mnogo više od običnih supruga i nimalo poput stereotipa koje nam je istorija nametnula. Pogledajte samo Katarinu Argonsku, na primer. Oduvek sam bila sigurna da je ova kraljica, ćerka Izabele od Španije, bila daleko zanimljivija i aktivnija od „stare“ žene koju je Henri ostavio zbog Ane Bolen. Ne bih mogla da kažem da se sa nekom posebno identifikujem, ali se divim određenim delovima ličnosti svake od njih.

A kada je reč o Henriju, da li imate utisak da ga bolje poznajete nakon ovoliko napisanih knjiga o njemu?

Preko 20 godina istražujem i pišem o Henriju, ali ne mogu da kažem da ga poznajem: sve što imamo danas jesu zapisi o njemu koji su nastajali u to vreme i dokazi o njegovim delima. Sve to nam pokazuje da je reč o mladiću koji je imao izuzetne talente, energiju i šarm i koji je potpadao pod uticaj raznih savetnika koji su se, svaki put, okretali protiv njega. Kada razmišljam o njemu u poznijim godinama, vidim čoveka razočaranog u ljubav i svoja dela, koji gubi kontakt sa stvarnošću i njegove psihoze se produbljuju. Postoje nova veoma zanimljiva istraživanja u vezi sa Henrijevim zdravljem – pretpostavka da je možda imao Mekleodov sindrom. To bi moglo da objasni toliki broj pobačaja koje su doživele njegove supruge, ali i njegovu paranoju.

Nakon sveg ovog vremena i izučavanja Henrija, za mene on nije samo veseli kralj koji je komponovao „Greensleeves“, već dečak koji je mnogo obećavao ali je postao mračan i opasan čovek koji je tonuo u ludilo.

Da li se njegov odnos prema Katarini razlikovao od odnosa sa prethodnim ženama?

Bio je to kratak brak koji je prekinula Henrijeva smrt. Oženio ju je iz ljubavi i u nadi da će dobiti još jednog naslednika, a ona je bez sumnje prihvatila tu ponudu jer nije mogla da odbije kralja Engleske. Da nije preminuo, mislim da bi je poslao na suđenje i u smrt – to je bilo vreme velikih religioznih kontroverzi, a Katarina je bila reformatorka koja je stekla mnogo neprijatelja na dvoru. Želeli su da je vide na sudu zbog jeresi i da kralj oženi drugu ženu koja neće uticati na njega na takav način. Henri je čak i potpisao nalog za njeno hapšenje. Katarina je bila jedina njegova žrtva koja je uspevala da se izvuče iz nevolje. Bila je „starija mlada“ – u tridesetim, veoma svesna svoje situacije i daleko mudrija od prethodnih Henrijevih žena.

Zašto je po vašem mišljenju era Tjudorovih toliko fascinantna čitaocima?

To je pitanje od milion dolara. Znam zašto ih ja volim, ali ne mogu da odgovorim u ime ostalih ljudi. Mislim da je taj period vreme velikih promena i neizvesnosti i da je takvo stanje stvari uvek zanimljivo čitaocima. To je vreme kada moderni svet počinje da se javlja, veoma zanimljiv u pogledu monarhije, nacionalizma, zakona i imperije. Za mnoge ljude je sasvim sigurno privlačna plejada neverovatnih likova – dinastija Tjudorovih dolazi do moći u Engleskoj, a svi Tjudorovi su ekstremni likovi u opasnim okolnostima.