Na početku knjige upoznajemo dečaka koji podseća na Moglija iz „Knjige o džungli“. Pre trideset godina, dečak kojem su na kraju dali ime Vajld, pronađen je kada je izašao iz šume, ali se ne seća svoje prošlosti. Sprijateljio se s Dejvidom, sinom advokatice Hester Krimstin. Nakon što je Dejvid poginuo u saobraćajnoj nesreći, Vajld je postao Metjuov „očuh“. Zabrinut zbog nasilnog ponašanja druga iz razreda, Metju se obraća svojoj baki Hester i Vajldu, strahujući da se nešto katastrofalno dogodilo njegovoj drugarici Naomi. Dok Vajld i Hester udružuju svoje istraživačke veštine kako bi pronašli Naomi, još jedan tinejdžer nestaje, a radnja se komplikuje.

Čitaoci će uživati dok čitaju o Vajldovoj prošlosti. Godine 1986. dečak star oko šest godina pronađen je sam, u šumi, u blizini Vestvila, u Nju Džerziju. Odgajan je u hraniteljskoj porodici, bio je potom izvanredan đak u školi i primeran u vojsci, gde je bio član elitne grupe, koja je tajno učestvovala u misijama, nakon što je diplomirao na Vest point univerzitetu. I kao odrasla osoba, još uvek je povučen, te živi sam u šumi, u ekološkoj, ali tehnološki naprednoj kućici, koju može da pomera gde god želi.

Iako se dosta stvari odvija u ovoj knjizi, glavna radnja će vas ostaviti bez daha. Čitaoci se lako mogu povezati sa likovima. Želećete još priča koje uključuju Vajlda i Hester. Duboko ćete se uključiti u radnju knjige i želećete da znate šta će sledeće da se dogodi.

Stvorili ste junaka koji podseća na Moglija iz „Knjige o džungli“?

Šetao sam šumom. Video sam dečaka od 5 ili 6 godina kako tumara. Pomislio sam „šta ako“ i razmišljao o dečaku iz šume, koji se ničeg ne seća. Sam je sebe odgajao i pomalo je divlji. Čak i trideset godina kasnije, niko se nije javio i rekao da je on njhovo dete. Nakon što su ga pronašli, upoređivali su ga sa Tarzanom ili Moglijem. Ovo je postalo seme moje priče.

Kako biste opisali Vajlda?

Najprijatnije se oseća u šumi, jer baš i ne ume da se sprijatelji sa ljudima. Mislim da je tih, odan, brižan, snažan, atletski građen i asocijalan.

Hester Krimstin pominjete u nekoliko prethodnih knjiga, ona je tip poput sudije Džudi?

Ona je jaka žena, Jevrejka, i njen lik se bazira na velikom broju žena s kojima sam odrastao, uključujući i moju majku. Dao sam joj prezime Krimstin, jer se sastoji od reči „zločin“ (crime). Hester je otvorena i porodična žena. Uživao sam dok sam razvijao i tu njenu romantičnu stranu.

Kako biste opisali Metjua, Hesterinog unuka?

Normalno dete koje želi da uradi ono što je ispravno, ali ponekad nije u mogućnosti. Nakon smrti svog oca, on se sprijateljuje sa Vajldom. Metju pokušava da se uklopi i želi da bude deo popularne ekipe iz škole. Kao što su mnogi od nas doživeli, i on mora da se nosi sa srednjoškolskom politikom.

U ovoj knjizi spominjete puno tema?

Kad počnem da pišem knjigu, razmišljam o tome šta želim da naglasim. U ovom romanu sam želeo da spomenem lažne vesti, ekstremizam, vođe sekti i moralne obaveze. Znam početak i kraj priče, a ono o čemu mislim se samo uliva u knjigu. Kada pišem roman, osećam se kao bokser. Ne štedim udarce za sledeću rundu.

Jedna od tema bila je zlostavljanje u školi?

Nažalost, mnogi to dožive. Uvek postoji žrtva, neki učenik koga drugi tlače, to nije ništa novo danas. Pitao sam se kako mogu da prežive dan u školi, kad se tako loše ponašaju prema njima. Mislim da je sada gore.

Serija „Neznanac“ se prikazuje na Netfliksu, šta mislite o tome?

Mnogo stvari iz knjige je izmenjeno. Većinu promena sam ili napravio ili odobrio ja. Ja sam tvorac i imao sam potpunu kontrolu. Nisam hteo da ponovim potpuno istu priču. Verujem da je roman roman, a TV serija TV serija. To je poput snimljene pesme. Kada je drugi umetnik prepeva, trebalo bi da je izmeni, da je učini sporijom ili bržom, na primer.

Autor: Eliz Kuper
Izvor: noapologybookreviews.com
Prevod: Lidija Janjić