Mari Benedikt je advokat sa višegodišnjim iskustvom, koja se školovala na bostonskom pravnom fakultetu. Oduvek je sanjala da se bavi fantastičnim poslom iskopavanja skrivenih istorijskih priča o ženama, a to je konačno i počela da radi kada se oprobala kao spisateljica. U romanu „Drugi Ajnštajn“, Benediktova donosi priču o prvoj ženi Alberta Ajnštajna, Milevi Marić, koja se takođe bavila fizikom i možda je imala ulogu u stvaranju čuvenih teorija.

Po zanimanju ste advokat. Kako ste odlučili da počnete da pišete? Jeste li želeli da zaboravite na svoj posao i da se fokusirate na nešto što će Vam pružiti više zadovoljstva?

Iako sam uživala u svom poslu parničara u Njujorku, oduvek su me – od malena – očaravale neispričane priče koje su se nazirale u prošlosti, posebno one o ženama. Jedne noći kada sam radila do kasno, prijatelj me je pitao nešto što mi je dalo ideju za roman. Od tog trenutka sam počela da pišem priče i neverovatno sam srećna što sada mogu da se fokusiram isključivo na pisanje.

Zbog takvih priča ste se sigurno i zainteresovali za Milevu Ajnštajn. Kako ste naišli na njenu priču i šta Vas je motivisalo da baš o njoj pišete?

Jedne večeri sam sa jednim od sinova čitala dečju biografiju Alberta Ajnštajna u kojoj su pomenuli da je njegova prva žena bila takođe fizičar i da su zajedno išli na fakultet. Počela sam da se pitam ko je bila ta žena i kakvu je ulogu mogla da ima u velikim teorijama ovog neverovatnog naučnika. Kada sam počela da istražujem, njena priča je postala još intrigantnija i važnija.

Neki istoričari tvrde da je prva Ajnštajnova žena doprinela njegovim ranim radovima, ali ne znamo ni danas koliko je važna bila njena uloga i koliko je uticala. Šta mislite o tome?

Iako nikada u potpunosti nećemo znati njenu ulogu u njegovim teorijama, znamo da je Mileva bila veoma dobro obrazovana i izuzetno bistra, a da su Albert i ona veoma dugo bili istraživački partneri. S obzirom na njeno obrazovanje i prirodu odnosa sa Albertom, zar ne bi trebalo da drugi dokazuju da nije odigrala nikakvu ulogu u njegovim naučnim otkrićima?

Koja je najzanimljivija stvar na koju ste naišli tokom istraživanja za roman?

Pre nego sam počela istraživanje, nisam znala da su pre braka Albert i Mileva imali dete, devojčicu, i samim tim nisam imala ni predstavu koliko je ona uticala na Milevin život. Bila sam zaprepašćena, posebno kada sam shvatila koliko je veliku ulogu u Milevinom životu odigralo to dete.

Šta Vam je bilo najteže pri pisanju „Drugog Ajnštajna“?

Albert Ajnštajn je ikona, verovatno najpoznatiji naučnik na svetu i jedna od najpoznatijih ličnosti, tako da mi nije bilo lako da pišem o njegovoj privatnoj ličnosti jer se ta slika kosi sa onom koju većina ljudi ima o ovom velikom naučniku.

Kako su dosadašnji čitaoci reagovali na roman?

Imam zaista mnogo sreće jer je roman naišao na predivan prijem kod čitalaca. Dobila sam veoma mnogo pohvala i priznanja, a priča o Milevi Marić izgleda budi različite stvari kod ljudi – zapanjenost što njena priča nikada nije ispričana, bes zbog potencijalnog doprinosa Albertovom radu koji je ili zaboravljen ili potisnut, razočaranje što je njena emocionalna i brižna podrška Ajnštajnu tokom kritičnog perioda potpuno marginalizovana i tuga zbog užasnih gubitaka koje je Mileva pretrpela.

Zašto Vas toliko zanimaju skrivene istorijske priče o ženama?

Proučavanje života žena koje su imale značajne istorijske uloge – ali su malo poznate – daje nam svežu i potpuniju perspektivu istorije i nas samih. Zato pišem o ženama čije su priče gotovo potpuno neotkrivene.

Imate li omiljenu?

Lista žena iz istorije kojima se divim je neverovatno duga, zaista ne mogu da izdvojim samo jednu.

Da možete da putujete kroz vreme i upoznate Milevu Marić, o čemu biste razgovarali sa njom?

Bila bih oduševljena! Nakon toliko vremena provedenog sa njenim pismima, imam utisak da je poznajem, iako ne možemo potpuno da poznajemo nekoga iz prošlosti. Nadam se da bismo razgovarale o njenim najranijim očekivanjima, kako je postigla nverovatan uspon na švajcarskom univerzitetu u vreme kada je veoma malo žena imalo visoko obrazovanje, kakav je bio njen i Albertov odnos, kakva je bila njena uloga u teorijama, i pre svega, šta se dogodilo sa njenom dragom ćerkom.

Znate li čiju ćete sledeću priču ispričati?

Kao što sam pomenula, imam zaista dugu listu zaboravljenih žena koje obožavam i želim da njihove priče ugledaju svetlost dana. I zato je neizmerno teško da izaberem jednu na koju ću se fokusirati. Ipak, izabrala sam onu koja će se naći u mojoj sledećoj knjizi po imenu „Carnegie’s maid“ („Karnegijeva služavka“). Reč je o ženi koja je stajala iza transformacije amričkog industrijalca Endrua Karnegija od nemilosrdnog biznismena do prvog svetskog filantropa.

Izvor: agnes-books.blogspot.com
Prevod: Dragan Matković