Vaš roman „Jorgovan uvek cveta posle zime“ uspešan je bestseler koji govori o tri žene na čije je živote Hitlerov režim ostavio trag. Lik jedne od njih, Kerolajn Feridej, zasnovan je na stvarnoj ličnosti, ženi koja je svoj život posvetila dobrotvornom radu i koja je spasila mnoge žene od strahota koje su se dešavale u Evropi. Kada ste tačno shvatili da želite da pišete o događajima koji su prethodili priči o Kerolajn?

Nabasala sam na novinski članak koji se nalazio u fioci netaknutog radnog stola Kerolajn Feridej, u kom je pisalo kako je Elajza Feridej trajno pretvorila svoj stan na Menhetnu u prodajni prostor za rukotvorine iz Rusije kako bi pomogla prognanim „belim Rusima“ (pripadnicima antiboljševičkog ruskog „Belog pokreta“) koji su ostali bez ičega. Priča mi se mnogo svidela i odlučila sam da se otisnem u još jedno istraživanje kako bih saznala detalje.

Koji razlog je presudio da Elajza postane jedan od glavnih likova? Koja vam je bila namera kada ste odlučili da nas, čitaoce, uputite u život Kerolajnine majke i u Kerolajnino detinjstvo?

Elajza mi se dopala još dok sam pisala „Jorgovan uvek cveta posle zime“. Sav taj humanitarni rad kojim se Kerolajn bavila je nešto što je naučila od svoje majke i želela sam da prikažem kako se nešto tako divno i humano zapravo prenosi sa generacije na generaciju. Osim što mi se svidela kao osoba, svidela mi se i kao lik romana – dobijam mnogo pisama obožavaoca koji pišu koliko se i njima dopala Elajza. Ono čemu se nadam da postignem ovom knjigom koja govori o Elajzi jeste da čitaoci razumeju koliko je važan način na koji vaspitavamo i podižemo decu, to jest, kakvim vrednostima ih učimo na svom primeru. A Elajza je, naravno, sve to naučila od svoje majke, koja je takođe činila neverovatno nesebična dela tokom Američkog građanskog rata.

Vaše knjige stavljaju žene – i njihovu snagu, hrabrost i moralnost – u prvi plan tokom najburnijih vremena u našoj istoriji. Šta vas je nagnalo da pišete o tako jakim ličnostima?

Mislim da me priče ovih žena privlače zato što su podsticajne i što nam mogu ukazati na to kako da se izborimo sa sopstvenim izazovima. Čitaoci su bili dirnuti Kasjinim životom koji sam prikazala u knjizi „Jorgovan uvek cveta posle zime“, i rekli su mi da im je njena priča dala snagu da se izbore sa sopstvenim izazovima. Takođe sam od mnogih čitalaca čula da ih je Kerolajnina priča inspirisala da se upuste u dobrotvorni rad. Takva pisma od čitalaca su mi najdraža.

Upoznajući mladu Kerolajn, dolazimo do zaključka da sa majkom nije imala onoliko blizak odnos koliko očekujemo u knjigama koje govore o odnosu između žena. Možete li nam reći nešto više o njihovom odnosu? Kako će on uticati na Kerolajn koju upoznajemo u romanu „Jorgovan uvek cveta posle zime“?

Smrt Henrija Ferideja je bio strašan događaj koji je potresao i Kerolajn i njenu majku. Želela sam da prikažem kako smrt voljene osobe može da stvori jaz između majke i ćerke. Nadam se da sam uspela i u tome da dočaram kako su na kraju stvari došle na svoje mesto. Na kraju su jedna drugoj bile sve.

Mogli bismo reći da je pre čitanja knjige „Jorgovan uvek cveta posle zime“ većina čitalaca već bila dobro upoznata sa činjenicama i događajima iz Drugog svetskog rata. Zašto ste se odlučili za ovaj istorijski period?

Mislim da je prirodno da se više osvrćemo na Drugi nego na Prvi svetski rat jer se još oporavljamo od njegovih posledica. Mnogi članovi naših porodica i mnogi naši prijatelji su učestvovali u ratu i ima još mnogo preživelih koji su i dalje u životu. Uostalom, dvoje „zamorčića“ iz Ravensbrika je i dalje među nama.

U nekim od prethodnih intervjua ste izjavili da imate u planu da napišete priču o događajima koji prethode svim dosadašnjim događajima, priču o Kerolajninoj baki. Šta nam možete otkriti vezano za ovu priču?

Pišem je trenutno, kao poslednji deo trilogije, zasnovan na životu Kerolajnine prabake – Džejn Elajze – glavi porodice Vulzi. Poreklom iz Virdžinije, sa svoje dve ćerke prisustvovala je aukciji robova u Čarlstonu i taj događaj joj je zauvek promenio pogled na svet. Svoju porodicu je odgajila u Bostonu, zajedno sa svojim mužem, rodila je osmoro dece, izgubila je muža u strahovitoj nesreći pre nego što je rodila najmlađe dete. U fokusu priče je njena ćerka Džordžijana, koja je bila medicinska sestra tokom Američkog građanskog rata na bolničkim brodovima u Getisburgu. Druge dve junakinje su devojka koja je u ropstvu i vlasnica plantaže.

Moram da priznam da nisam nikada ovoliko plakala tokom pisanja kao sada. Taj period naše istorije je veoma potresan ali i predivan na tako mnogo načina. A kada zagrebete površinu skrivene istorije dolazite do saznanja da niste došli ni blizu onome što ste mislili da znate.

Izvor: www.bookreporter.com
Prevod: Aleksandra Branković