Intervju sa Maurom F. Giljenom: Kako će trendovi starenja promeniti svet u kome živimo
Prošle su skoro četiri decenije otkako je 1982. godine objavljen bestseler „Megatrendovi“ futuriste Džona Nezbita. Dobro se sećam da sam knjigu kupio čim se našla u prodaji i progutao je gotovo u jednom dahu. Sećam se i da sam bio ubeđen da više nikada neću pročitati ništa slično. Sada, samo četiri decenije kasnije, sa zadovoljstvom obznanjujem da nisam bio u pravu. U moje ruke nedavno je dospelo podjednako fascinantno štivo. Reč je o knjizi „2030: Kako će se najjači trendovi današnjice sudariti i preoblikovati budućnost sveta“ Maura F. Giljena, profesora menadžmenta na Poslovnoj školi Vorton. Temeljnom analizom aktuelnih svetskih trendova u raznim oblastima profesor Giljen je došao do čitavog niza uistinu impresivnih zaključaka i predviđanja – od toga da će se veći deo svetskog bogatstva uskoro naći u rukama žena do toga da će se nova industrijska revolucija odigrati u podsaharskoj Africi – ali najviše su me iznenadile njegove prognoze vezane za problem starenja svetske populacije i njegove posledice.
U knjizi kažete da „svet kakav znamo 2030. više neće postojati“. Zašto?
Svima nam je dobro poznato da se danas rađa sve manje beba i da se ljudski vek znatno produžio. Broj ljudi starijih od 60 godina raste svuda u svetu, i oni će do 2030, prvi put u istoriji, predstavljati najbrojniju potrošačku grupu. Mnogi od njih s vremenom su akumulirali bogatstvo i raspolažu ušteđevinom koja će im omogućiti da još dugo uživaju u životu.
Kažete i da će konvencionalne definicije pojmova „mladost“ i „starost“ do 2030. biti prevaziđene, delom zbog toga što će najstariji milenijalci tada napuniti 50 godina. Možete li mi reći nešto više o tome?
„Starenje“ je pojam koji uopšte ne bi trebalo koristiti; to je najobičnije sabiranje godina. Prosečni šezdesetpetogodišnjak ili sedamdesetpetogodišnjak je danas, u većini slučajeva, relativno mlada osoba koja još uvek može da putuje, bavi se sportom i uživa u brojnim drugim aspektima života.
Mnogi milenijalci se već ubrzano približavaju srednjem dobu, a do 2035. ili 2040. neki od njih će početi da odlaze u penziju.
Značenje pojmova „mladost“ i „starost“ se potpuno promenilo kada je u pitanju marketing.
U knjizi kažete: „sedo je novo crno“. Šta pod tim podrazumevate?
Pošto će stariji od 60 godina činiti najveći segment potrošačkog tela, kompanije i brendovi će prvi put biti primorani da ih ozbiljno uzmu u obzir. Ti ljudi trenutno uopšte nisu ciljna grupa brendova i većine marketinških kampanja.
Sve do pre dve ili tri godine, kada bih nekom od odevnih brendova postavio pitanje zašto u svojim radnjama ne nude linije garderobe za starije od šezdeset godina, odgovor je gotovo uvek bio isti: „Tako bismo oterali druge mušterije.“ Neverovatno! Sada su, međutim, počeli da shvataju gde počiva kupovna moć i polako menjaju svoju politiku.
Sarađivao sam sa kompanijama koje pokušavaju da stvore kozmetičke i odevne brendove za one koji su zašli u šezdesete i sedamdesete, ali problem je u tome što ti ljudi ne žele poseban brend za svoju starosnu grupu. Oni žele da imaju isti tretman kao četrdesetogodišnjaci ili pedesetogodišnjaci.
Ali još uvek ima mnogo onih koji ignorišu starije. Šta će ih navesti da se promene?
Njihove redovne mušterije nisu imune na starenje. Jednog dana će im oni koji su zašli u šezdesete reći: „Slušajte, mi smo još uvek tu i planiramo da nastavimo da kupujemo. Morate shvatiti da se mi razlikujemo od generacija naših očeva i deda.“
Mušterije neće ćutati, a kompanije će biti primorane da se prilagode.
Pretpostavljam da će se i pristup pružanju usluga promeniti.
U tome će veoma važnu ulogu igrati robotika i veštačka inteligencija. Proces pružanja usluga se sve više automatizuje i to će biti idealno rešenje za starije. Starački domovi u Japanu i nekim evropskim državama već nabavljaju robote koji će pomagati korisnicima koji nisu u stanju da se na odgovarajući način staraju o sebi.
I još nešto: dve trećine starijih od 60 godina imaju solidan finansijski oslonac, ali kada počnu da im slabe kognitivne sposobnosti, mnogi od njih postaju žrtve finansijskog kriminala. To je veliki problem. Mislim da banke nisu učinile dovoljno da im pomognu i zato će Silicijumska dolina morati da pronađe rešenje.
A kada smo već kod kognitivnih sposobnosti, neka istraživanja pokazuju da će upotreba virtuelne realnosti usporiti napredovanje Alchajmerove bolesti i pomoći onima koji pate od demencije.
Očekujete li da će do 2030. biti pronađen lek za Alchajmerovu bolest?
Nisam stručnjak za tu oblast, ali najvažniji korak u borbi protiv Alchajmerove bolesti je njeno odlaganje. Odlaganje za bar dve ili tri ili četiri godine u velikoj meri poboljšava kvalitet života mnogih ljudi.
Da li ćemo pronaći lek? Nisam siguran da će se to desiti do 2030.
Koliko nas treba da se zabrine za svoje radno mesto? Hoće li nas zameniti roboti?
Mislim da bi svi trebalo da budemo zabrinuti, uključujući i profesore univerziteta.
Automatizacija najviše pogađa starije od pedeset godina. Kada dođete u te godine, traženje novog zanimanja postaje veliki problem. Vlade i kompanije će morati da osmisle programe koji će tim ljudima omogućiti da nastave da zarađuju za život.
Šta bi ljudi koji su zašli u pedesete i šezdesete trebalo da urade kako bi se pripremili za svet posle 2030?
Tri stvari.
Kao prvo, ne bi trebalo da razmišljaju o tome šta su njihovi roditelji, babe i dede radili u njihovim godinama. Način razmišljanja je veoma, veoma važan. Ne opterećujte se toliko – zdraviji ste, dugovečniji i na raspolaganju su vam nove tehnologije.
Kao drugo, trebalo bi da shvate da će uskoro postati najbrojniji segment društva i da će im političari poklanjati više pažnje, jer će želeti da udovolje delu populacije koji najviše glasa. To će im doneti veliki uticaj. Istovremeno bi, naravno, trebalo da imaju u vidu da sa velikom moći dolazi i velika odgovornost. Imaće više moći i uticaja na tržištu, ali moraće da ih koriste pametno. Ne želimo da dođe do međugeneracijskog rata.
I kao treće, ne smeju se plašiti upotrebe tehnologije. Bilo bi više nego poželjno da pažljivo prate ono što se dešava na tom polju jer će najnovija tehnološka dostignuća u velikoj meri olakšati njihov život.
Knjigu ste napisali pre pandemije virusa korone. Kako će ona uticati na Vaše prognoze? Hoće li ubrzati starenje populacije?
Knjizi sam upravo dodao postskriptum posvećen kovidu 19. Proces starenja populacije će se ubrzati jer se zbog recesije rađa još manje dece. Datum kada će stariji od 60 godina postati dominantna grupa sada je još bliži.
Zahvaljujući pandemiji, na tehnologiju se oslanjamo više nego ikad dosad: sve više nas se igra, uči i radi na daljinu. Bez tehnologije ne bismo bili u stanju da preživimo ovu krizu.
Trendovi se neće promeniti, pandemija će za posledicu imati ubrzanje i intenziviranje onoga o čemu govorim. Možda bi trebalo da naslov promenim u „2028“, jer budućnost stiže ranije nego što sam očekivao.
Autor: Ričard Ajzenberg
Izvor: nextavenue.org
Prevod: Jelena Tanasković
Svima nam je dobro poznato da se danas rađa sve manje beba i da se ljudski vek znatno produžio. Broj ljudi starijih od 60 godina raste svuda u svetu, i oni će do 2030, prvi put u istoriji, predstavljati najbrojniju potrošačku grupu. Mnogi od njih s vremenom su akumulirali bogatstvo i raspolažu ušteđevinom koja će im omogućiti da još dugo uživaju u životu.
Kažete i da će konvencionalne definicije pojmova „mladost“ i „starost“ do 2030. biti prevaziđene, delom zbog toga što će najstariji milenijalci tada napuniti 50 godina. Možete li mi reći nešto više o tome?
„Starenje“ je pojam koji uopšte ne bi trebalo koristiti; to je najobičnije sabiranje godina. Prosečni šezdesetpetogodišnjak ili sedamdesetpetogodišnjak je danas, u većini slučajeva, relativno mlada osoba koja još uvek može da putuje, bavi se sportom i uživa u brojnim drugim aspektima života.
Mnogi milenijalci se već ubrzano približavaju srednjem dobu, a do 2035. ili 2040. neki od njih će početi da odlaze u penziju.
Značenje pojmova „mladost“ i „starost“ se potpuno promenilo kada je u pitanju marketing.
U knjizi kažete: „sedo je novo crno“. Šta pod tim podrazumevate?
Pošto će stariji od 60 godina činiti najveći segment potrošačkog tela, kompanije i brendovi će prvi put biti primorani da ih ozbiljno uzmu u obzir. Ti ljudi trenutno uopšte nisu ciljna grupa brendova i većine marketinških kampanja.
Sve do pre dve ili tri godine, kada bih nekom od odevnih brendova postavio pitanje zašto u svojim radnjama ne nude linije garderobe za starije od šezdeset godina, odgovor je gotovo uvek bio isti: „Tako bismo oterali druge mušterije.“ Neverovatno! Sada su, međutim, počeli da shvataju gde počiva kupovna moć i polako menjaju svoju politiku.
Sarađivao sam sa kompanijama koje pokušavaju da stvore kozmetičke i odevne brendove za one koji su zašli u šezdesete i sedamdesete, ali problem je u tome što ti ljudi ne žele poseban brend za svoju starosnu grupu. Oni žele da imaju isti tretman kao četrdesetogodišnjaci ili pedesetogodišnjaci.
Ali još uvek ima mnogo onih koji ignorišu starije. Šta će ih navesti da se promene?
Njihove redovne mušterije nisu imune na starenje. Jednog dana će im oni koji su zašli u šezdesete reći: „Slušajte, mi smo još uvek tu i planiramo da nastavimo da kupujemo. Morate shvatiti da se mi razlikujemo od generacija naših očeva i deda.“
Mušterije neće ćutati, a kompanije će biti primorane da se prilagode.
Pretpostavljam da će se i pristup pružanju usluga promeniti.
U tome će veoma važnu ulogu igrati robotika i veštačka inteligencija. Proces pružanja usluga se sve više automatizuje i to će biti idealno rešenje za starije. Starački domovi u Japanu i nekim evropskim državama već nabavljaju robote koji će pomagati korisnicima koji nisu u stanju da se na odgovarajući način staraju o sebi.
I još nešto: dve trećine starijih od 60 godina imaju solidan finansijski oslonac, ali kada počnu da im slabe kognitivne sposobnosti, mnogi od njih postaju žrtve finansijskog kriminala. To je veliki problem. Mislim da banke nisu učinile dovoljno da im pomognu i zato će Silicijumska dolina morati da pronađe rešenje.
A kada smo već kod kognitivnih sposobnosti, neka istraživanja pokazuju da će upotreba virtuelne realnosti usporiti napredovanje Alchajmerove bolesti i pomoći onima koji pate od demencije.
Očekujete li da će do 2030. biti pronađen lek za Alchajmerovu bolest?
Nisam stručnjak za tu oblast, ali najvažniji korak u borbi protiv Alchajmerove bolesti je njeno odlaganje. Odlaganje za bar dve ili tri ili četiri godine u velikoj meri poboljšava kvalitet života mnogih ljudi.
Da li ćemo pronaći lek? Nisam siguran da će se to desiti do 2030.
Koliko nas treba da se zabrine za svoje radno mesto? Hoće li nas zameniti roboti?
Mislim da bi svi trebalo da budemo zabrinuti, uključujući i profesore univerziteta.
Automatizacija najviše pogađa starije od pedeset godina. Kada dođete u te godine, traženje novog zanimanja postaje veliki problem. Vlade i kompanije će morati da osmisle programe koji će tim ljudima omogućiti da nastave da zarađuju za život.
Šta bi ljudi koji su zašli u pedesete i šezdesete trebalo da urade kako bi se pripremili za svet posle 2030?
Tri stvari.
Kao prvo, ne bi trebalo da razmišljaju o tome šta su njihovi roditelji, babe i dede radili u njihovim godinama. Način razmišljanja je veoma, veoma važan. Ne opterećujte se toliko – zdraviji ste, dugovečniji i na raspolaganju su vam nove tehnologije.
Kao drugo, trebalo bi da shvate da će uskoro postati najbrojniji segment društva i da će im političari poklanjati više pažnje, jer će želeti da udovolje delu populacije koji najviše glasa. To će im doneti veliki uticaj. Istovremeno bi, naravno, trebalo da imaju u vidu da sa velikom moći dolazi i velika odgovornost. Imaće više moći i uticaja na tržištu, ali moraće da ih koriste pametno. Ne želimo da dođe do međugeneracijskog rata.
I kao treće, ne smeju se plašiti upotrebe tehnologije. Bilo bi više nego poželjno da pažljivo prate ono što se dešava na tom polju jer će najnovija tehnološka dostignuća u velikoj meri olakšati njihov život.
Knjigu ste napisali pre pandemije virusa korone. Kako će ona uticati na Vaše prognoze? Hoće li ubrzati starenje populacije?
Knjizi sam upravo dodao postskriptum posvećen kovidu 19. Proces starenja populacije će se ubrzati jer se zbog recesije rađa još manje dece. Datum kada će stariji od 60 godina postati dominantna grupa sada je još bliži.
Zahvaljujući pandemiji, na tehnologiju se oslanjamo više nego ikad dosad: sve više nas se igra, uči i radi na daljinu. Bez tehnologije ne bismo bili u stanju da preživimo ovu krizu.
Trendovi se neće promeniti, pandemija će za posledicu imati ubrzanje i intenziviranje onoga o čemu govorim. Možda bi trebalo da naslov promenim u „2028“, jer budućnost stiže ranije nego što sam očekivao.
Autor: Ričard Ajzenberg
Izvor: nextavenue.org
Prevod: Jelena Tanasković
Autor: Mauro F. Giljen
