Intervju sa Stefani Perkins
Stefani Perkins piše ljubavne romane zbog kojih ćete se zaljubiti u samu ideju ljubavi – kompleksne, uzbudljive i realne. Godinama nakon što je diplomirala, preko dana je radila kao bibliotekarka, a noću je pisala. Nakon mukotrpnog rada na jednom rukopisu – koji je kasnije postao osnova za roman „Lola i momak iz susedstva“ – što je trajalo gotovo čitavu deceniju, odložila ga je u stranu i napisala roman „Ana i francuski poljubac“. Ovaj roman je postao bestseler koji nam je doneo ljubavnu priču između jedne Amerikanke i jednog Britanca u pariskom internatu.
Njen roman „Ajla i srećan kraj“, koji je nedavno izašao u izdanju Lagune, vodi nas ponovo u Pariz, u završnu godinu školovanja sanjarke Ajle i njene ljubavi, simpatičnog umetnika Džoša. Stefani odgovara na vaša pitanja o pisanju ovih isprepletanih priča (Ana i Etjen, Lola i Kriket – svi se pojavljuju u ovoj knjizi!), kakav je doprinos Džona Grina, kao i na pitanje svih pitanja - Etjen, Kriket ili Džoš?
Ja sam vaš veliki obožavalac i sa nestrpljenjem sam čekala priču o Ajli! Možete li da se setite koji deo vam je bio najteži kad ste pisali ovu priču? Da li vam je bilo teško, budući da su Ana i Lola toliko omiljene, a na Ajli je bilo da opravda očekivanja? Čitajući roman „Ana i francuski poljubac“, prvi put sam shvatila da se Ajli dopada Džoš, ali i Ani. Da li ste i pre imali nameru da napišete njihovu priču? I kako ste došli na ideju da napišete lik Kurta?
Hvala vam! Najteži deo pisanja ove priče bio je da osmislim kakva će biti struktura. Ana i Lola doživljavaju tradicionalnu ljubavnu priču u smislu da junaci nisu zajedno do samog kraja. U romanu o Ajli, junaci su zajedno od samog početka. Najveći izazov bio je kako održati i izgraditi pravi nivo uzbuđenja i tenzije. Bile su potrebne godine – i mnogo pomoći od autora koji su pametniji od mene – kako bih to shvatila.
I sigurno da je teško odgovoriti na očekivanja čitalaca. (Zapravo, to je nemoguće.) Ali to svakako ne bi bilo toliko teško da Ana i Lola nisu bile toliko popularne; onda bih se brinula zbog drugih stvari. Zbog mog sledećeg posla, na primer. Razloga za brigu ima na pretek, naročito ako ih tražite.
Njen roman „Ajla i srećan kraj“, koji je nedavno izašao u izdanju Lagune, vodi nas ponovo u Pariz, u završnu godinu školovanja sanjarke Ajle i njene ljubavi, simpatičnog umetnika Džoša. Stefani odgovara na vaša pitanja o pisanju ovih isprepletanih priča (Ana i Etjen, Lola i Kriket – svi se pojavljuju u ovoj knjizi!), kakav je doprinos Džona Grina, kao i na pitanje svih pitanja - Etjen, Kriket ili Džoš?
Ja sam vaš veliki obožavalac i sa nestrpljenjem sam čekala priču o Ajli! Možete li da se setite koji deo vam je bio najteži kad ste pisali ovu priču? Da li vam je bilo teško, budući da su Ana i Lola toliko omiljene, a na Ajli je bilo da opravda očekivanja? Čitajući roman „Ana i francuski poljubac“, prvi put sam shvatila da se Ajli dopada Džoš, ali i Ani. Da li ste i pre imali nameru da napišete njihovu priču? I kako ste došli na ideju da napišete lik Kurta?
Hvala vam! Najteži deo pisanja ove priče bio je da osmislim kakva će biti struktura. Ana i Lola doživljavaju tradicionalnu ljubavnu priču u smislu da junaci nisu zajedno do samog kraja. U romanu o Ajli, junaci su zajedno od samog početka. Najveći izazov bio je kako održati i izgraditi pravi nivo uzbuđenja i tenzije. Bile su potrebne godine – i mnogo pomoći od autora koji su pametniji od mene – kako bih to shvatila.
I sigurno da je teško odgovoriti na očekivanja čitalaca. (Zapravo, to je nemoguće.) Ali to svakako ne bi bilo toliko teško da Ana i Lola nisu bile toliko popularne; onda bih se brinula zbog drugih stvari. Zbog mog sledećeg posla, na primer. Razloga za brigu ima na pretek, naročito ako ih tražite.
Dok sam pisala Anu, da, znala sam da želim da napišem Ajlinu i Džošovu priču. Seme za nju je posađeno sa velikom pažnjom! Džoš me je potpuno očarao, i želela sam da istražim njegov karakter viđen očima nekoga ko ga je voleo kao ja. Nekoga ko je video ono što sam ja videla.
To je pomalo čudno, ali ne mogu da se setim kako je nastao Kurtov lik. Znam da sam želela da Ajlin najbolji prijatelj bude muško, i znam da sam želela da to bude strogo prijateljski odnos. (Bez tihe, skrivene čežnje!) Ali kad je reč o njegovom visoko funkcionalnom autizmu – nisam sigurna. Vrlo je moguće da je razlog za to činjenica da sam u to vreme mnogo gledala seriju „Bouns“, u kojoj se pojavljuje nekoliko očaravajućih, pametnih likova sa Aspergerovim sindromom.
Čitaocima se mnogo dopada što se priče vaših junaka prepliću u sve tri knjige. Nakon romana „Ana i francuski poljubac“, Ana se pojavljuje i u Lolinoj priči. Da li će Ana i Lola igrati značajnu ulogu Ajlinoj priči – i ako je tako, da li vam je bilo teško da ih utkate u živote ostalih junaka? Da li je međusobno preplitanje vaših knjiga zaista toliko jednostavno, kao što se čini, ili zapravo zahteva ozbiljan napor?
Značajnu ulogu? Ne. To je u potpunosti Ajlina priča, ne njihova! Ali Ana i Lola su svakako prisutne, i svakako imaju svoju ulogu.
Za mene ništa što ima veze sa pisanjem nije lako – SVE iziskuje VELIKI trud – ali njihove priče se prirodno preklapaju, što mi ostavlja dosta prostora za razmišljanje i stvaranje. To mi se dopada. Mogu da pronađem vezu između gotovo svih.
To je pomalo čudno, ali ne mogu da se setim kako je nastao Kurtov lik. Znam da sam želela da Ajlin najbolji prijatelj bude muško, i znam da sam želela da to bude strogo prijateljski odnos. (Bez tihe, skrivene čežnje!) Ali kad je reč o njegovom visoko funkcionalnom autizmu – nisam sigurna. Vrlo je moguće da je razlog za to činjenica da sam u to vreme mnogo gledala seriju „Bouns“, u kojoj se pojavljuje nekoliko očaravajućih, pametnih likova sa Aspergerovim sindromom.
Čitaocima se mnogo dopada što se priče vaših junaka prepliću u sve tri knjige. Nakon romana „Ana i francuski poljubac“, Ana se pojavljuje i u Lolinoj priči. Da li će Ana i Lola igrati značajnu ulogu Ajlinoj priči – i ako je tako, da li vam je bilo teško da ih utkate u živote ostalih junaka? Da li je međusobno preplitanje vaših knjiga zaista toliko jednostavno, kao što se čini, ili zapravo zahteva ozbiljan napor?
Značajnu ulogu? Ne. To je u potpunosti Ajlina priča, ne njihova! Ali Ana i Lola su svakako prisutne, i svakako imaju svoju ulogu.
Za mene ništa što ima veze sa pisanjem nije lako – SVE iziskuje VELIKI trud – ali njihove priče se prirodno preklapaju, što mi ostavlja dosta prostora za razmišljanje i stvaranje. To mi se dopada. Mogu da pronađem vezu između gotovo svih.
Zbog čega ste odlučili da uključite prevaru u priče o Ani i Loli? Da li smatrate da je to dodatni dokaz ljubavi, činjenica da će izabrati svoje partnere umesto nekoga drugog?
Ne, ne smatram da to predstavlja dodatni dokaz ljubavi. Prevara je nešto ružno i bolno. Uvek. I Etjen i Lola su grešili, i oboje su povredili svoje partnere – i sadašnje i buduće. Ali ljudi greše. I oni dobri među nama nauče nešto iz svojih grešaka. Sazrevaju i prave bolje izbore. Etjen i Lola su sazreli.
Taj konkretan deo Loline priče sam osmislila sa namerom da istražim upravo tu situaciju sa stanovišta glavnog lika. Kako je uopšte moguće da se tako nešto desi. Ali kod Ajle nema prevare. Imala sam utisak da sam to već obradila iz svih uglova.
Kako ste uspeli da nekog sa toliko mana učinite dopadljivim? Da li ste nekada razmišljali da napišete „spinof“ serijal sve tri knjige iz serijala „Ana i francuski poljubac“, ali iz perspektive muških likova? Da ste kao sedamnaestogodišnjakinja sreli Etjena, Kriketa i Džoša, koji od njih bi vas osvojio?
Momci sa manama su stvarni momci. Niko – bilo da je muško ili žensko – nije savršen. I biću dovoljno groteskna da citiram samu sebe: „Savršenstvo je precenjeno. Savršenstvo je dosadno.“ Ne verujem da se čitaoci zaljubljuju u savršene likove. Takve brzo prozremo. Nervira nas njihova lažnost, njihova nezanimljivost. Mi možda mislimo da želimo savršenstvo, ali zapravo želimo nekoga ko, kao i mi, greši.
Ovo možda nije odgovor koji ste očekivali, ali nemam nikakvu želju da pišem ove priče iz perspektive muških likova. Zadovoljna sam načinom na koji su priče ispričane. Mislim da bih imala osećaj da se ponavljam, što se trudim da izbegnem.
Flertovala bih sa Etjenom. Zaljubila bih se u Kriketa. Zabavljala bih se sa Džošom (i udala bih se za njega!)
Za one koji su zainteresovani za bavljenje pisanjem: koliko dugo traje proces od trenutka kada završite sa pisanjem romana do pronalaženja agenta i objavljivanja knjige? Možete li da nam objasnite kako to funkcioniše? I imate li neki savet za buduće pisce fikcije za mlade? Da li vam smeta što se vaši romani brzo čitaju?
Ne, ne smatram da to predstavlja dodatni dokaz ljubavi. Prevara je nešto ružno i bolno. Uvek. I Etjen i Lola su grešili, i oboje su povredili svoje partnere – i sadašnje i buduće. Ali ljudi greše. I oni dobri među nama nauče nešto iz svojih grešaka. Sazrevaju i prave bolje izbore. Etjen i Lola su sazreli.
Taj konkretan deo Loline priče sam osmislila sa namerom da istražim upravo tu situaciju sa stanovišta glavnog lika. Kako je uopšte moguće da se tako nešto desi. Ali kod Ajle nema prevare. Imala sam utisak da sam to već obradila iz svih uglova.
Kako ste uspeli da nekog sa toliko mana učinite dopadljivim? Da li ste nekada razmišljali da napišete „spinof“ serijal sve tri knjige iz serijala „Ana i francuski poljubac“, ali iz perspektive muških likova? Da ste kao sedamnaestogodišnjakinja sreli Etjena, Kriketa i Džoša, koji od njih bi vas osvojio?
Momci sa manama su stvarni momci. Niko – bilo da je muško ili žensko – nije savršen. I biću dovoljno groteskna da citiram samu sebe: „Savršenstvo je precenjeno. Savršenstvo je dosadno.“ Ne verujem da se čitaoci zaljubljuju u savršene likove. Takve brzo prozremo. Nervira nas njihova lažnost, njihova nezanimljivost. Mi možda mislimo da želimo savršenstvo, ali zapravo želimo nekoga ko, kao i mi, greši.
Ovo možda nije odgovor koji ste očekivali, ali nemam nikakvu želju da pišem ove priče iz perspektive muških likova. Zadovoljna sam načinom na koji su priče ispričane. Mislim da bih imala osećaj da se ponavljam, što se trudim da izbegnem.
Flertovala bih sa Etjenom. Zaljubila bih se u Kriketa. Zabavljala bih se sa Džošom (i udala bih se za njega!)
Za one koji su zainteresovani za bavljenje pisanjem: koliko dugo traje proces od trenutka kada završite sa pisanjem romana do pronalaženja agenta i objavljivanja knjige? Možete li da nam objasnite kako to funkcioniše? I imate li neki savet za buduće pisce fikcije za mlade? Da li vam smeta što se vaši romani brzo čitaju?
Da budem iskrena, imala sam sreće. (Ali sam i mnogo, mnogo radila.) Bilo mi je potrebno nekoliko godina da završim rukopis, ali od tog trenutka do potpisivanja ugovora sa agentom, prošla su samo tri ili četiri meseca. Mom agentu su bila potrebna još tri meseca da je proda. A onda – kao što je to gotovo uvek slučaj u izdavaštvu – prošle su još dve-tri godine, pre nego što sam je videla na policama u knjižarama.
Naročito sam srećna jer radim sa agentom i urednikom o kojima sam sanjala. Ali to mi nije palo s neba. To je došlo nakon godina pažljivog istraživanja, i to su bili ljudi za koje sam pomislila: pod 1. da bi možda uživali u mom rukopisu i pod 2. da će umeti da rade sa tim. To je od suštinskog značaja.
Za sve one koji žele da se bave pisanjem preporučujem da se pozabave istraživanjem. Pratite što veći broj agenata i urednika na Tviteru, i slušajte šta imaju da kažu. Čitajte zahvalnice u knjigama iz istog žanra i obratite pažnju na to kome se autor zahvaljuje – sigurno ćete u zahvalnicama pronaći agente i urednike!
Ali najvažniji od svega će uvek biti sam rukopis. Revidirajte ga. Revidirajte ga ponovo. I ponovo. Ponovo. Ponovo. Sva tri moja romana su imala više od 20 verzija. Nemojte se zadovoljiti bilo čim. Nemojte sebe uskraćivati. Učinite svoj rukopis odličnim.
A da li me nervira to što ljudi pročitaju moje knjige za manje od jednog dana (nakon tolikog uloženog vremena i truda)... Ne! To mi ne smeta. I ja brzo čitam.
Postoji li knjiga, koju ste na početku zainteresovanosti za književnost čitali, a za koju smatrate da je najviše doprinela vašem uspehu kao autora?
Mislim da su na mene više uticali autori, nego određene knjige. Zahvaljujući Roaldu Dalu sam se, kao dete, zaljubila u pisanu reč. Zbog DŽ. K. Rouling sam se, kao tinejdžerka, zaljubila u likove. Meg Kabot je u meni probudila ljubav prema ljubavnoj fikciji. Ali tu su i mnogi, mnogi drugi.
Vaše ljubavne priče za mlade šire pozitivnu poruku. Da li imate neki trik pomoću kojeg posmatrate život sa tim istim osećajem da imate bezbroj mogućnosti?
Da budem iskrena, nisam sigurna kako da odgovorim na ovo pitanje. Teško je. Najbolji savet koji bih mogla da dam ima dva aspekta: trudite se da pokušavate nove stvari... a zatim, radite i na samoopraštanju. Ponekad stvari jednostavno funkcionišu. Ponekad ne funkcionišu. Ali najsrećniji ljudi koje poznajem su oni koji su spremni da se suoče sa izazovima. Oni koji su spremni da neprestano pokušavaju. Srećno svima.
Izvor: goodreads.com
Prevod: Maja Horvat
Naročito sam srećna jer radim sa agentom i urednikom o kojima sam sanjala. Ali to mi nije palo s neba. To je došlo nakon godina pažljivog istraživanja, i to su bili ljudi za koje sam pomislila: pod 1. da bi možda uživali u mom rukopisu i pod 2. da će umeti da rade sa tim. To je od suštinskog značaja.
Za sve one koji žele da se bave pisanjem preporučujem da se pozabave istraživanjem. Pratite što veći broj agenata i urednika na Tviteru, i slušajte šta imaju da kažu. Čitajte zahvalnice u knjigama iz istog žanra i obratite pažnju na to kome se autor zahvaljuje – sigurno ćete u zahvalnicama pronaći agente i urednike!
Ali najvažniji od svega će uvek biti sam rukopis. Revidirajte ga. Revidirajte ga ponovo. I ponovo. Ponovo. Ponovo. Sva tri moja romana su imala više od 20 verzija. Nemojte se zadovoljiti bilo čim. Nemojte sebe uskraćivati. Učinite svoj rukopis odličnim.
A da li me nervira to što ljudi pročitaju moje knjige za manje od jednog dana (nakon tolikog uloženog vremena i truda)... Ne! To mi ne smeta. I ja brzo čitam.
Postoji li knjiga, koju ste na početku zainteresovanosti za književnost čitali, a za koju smatrate da je najviše doprinela vašem uspehu kao autora?
Mislim da su na mene više uticali autori, nego određene knjige. Zahvaljujući Roaldu Dalu sam se, kao dete, zaljubila u pisanu reč. Zbog DŽ. K. Rouling sam se, kao tinejdžerka, zaljubila u likove. Meg Kabot je u meni probudila ljubav prema ljubavnoj fikciji. Ali tu su i mnogi, mnogi drugi.
Vaše ljubavne priče za mlade šire pozitivnu poruku. Da li imate neki trik pomoću kojeg posmatrate život sa tim istim osećajem da imate bezbroj mogućnosti?
Da budem iskrena, nisam sigurna kako da odgovorim na ovo pitanje. Teško je. Najbolji savet koji bih mogla da dam ima dva aspekta: trudite se da pokušavate nove stvari... a zatim, radite i na samoopraštanju. Ponekad stvari jednostavno funkcionišu. Ponekad ne funkcionišu. Ali najsrećniji ljudi koje poznajem su oni koji su spremni da se suoče sa izazovima. Oni koji su spremni da neprestano pokušavaju. Srećno svima.
Izvor: goodreads.com
Prevod: Maja Horvat
Autor: Stefani Perkins
