Intervju sa Vladimirom Vučinićem
Bivši sudija i autor knjige „Pod pritiskom“ za Danas govori o ceni koju je platio za poštovanje svoje crvene linije. Prenosimo vam deo intervjua.
Te 2013. godine, pre Savamale i pada helikoptera, pre oružja u Jajincima i hapšenjima u Jovanjici, pre Belivuka i Krušika, Vladimir Vučinić bio je na profesionalnom vrhuncu.
Rukovodeći Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu, Vučinić je sudio u najvećim krivičnim postupcima u zemlji.
Sve to promenilo se preko noći. Usledio je danas dobro poznat niz događaja – medijski linč, disciplinski progon i sistemsko urušavanje uslova rada. Na kraju je Vučinić napustio sud i otišao u advokaturu.
Svoja iskustva o dve godine tokom kojih mu je iznova stavljano do znanja da za njega više nema mesta u sudstvu, ali i o dve decenije koje su im prethodile, Vučinić je objavio u knjizi koju je nazvao „Pod pritiskom“, a koju je nedavno objavila Laguna. Kako navodi u razgovoru, knjiga delimično predstavlja odgovor na brojne neistine o načinu i razlozima zbog kojih je napustio sud, a koje su ga pogađale lično i profesionalno.
„S druge strane, želeo sam ovom knjigom da ohrabrim sve sudije, ali ne samo sudije, koji će se možda susresti sa sličnim pritiscima. Želim da ih ohrabrim da ostanu svoji. Takođe, želim i da obeshrabrim predsednike sudova koji bi možda hteli da izvrše pritisak na nekog sudiju. Želim da se zamisle da li će sutra oni završiti u nekoj knjizi“, kaže Vučinić.
Znajući danas cenu koju ste platili zbog odbijanja da promenite svoju odluku, da li biste postupili isto?
Da. Bez razmišljanja. Svako ko ima pravi odnos prema poslu koji obavlja, ima neku svoju crvenu liniju, zonu u koju ne želi nikoga da pusti. Kada neko pokuša da vas primora da pređete tu liniju, važno je da ostanete dosledni sebi. Da sam tada popustio i opozvao svoju odluku, više ne bih bio sudija. Ne znam kako bih se pogledao u ogledalo. Tada bi predsednik suda mogao sutra sa punim pravom da mi traži i kako da presudim. A tu ne puštam nikoga. Ja danas mirno spavam, a da sam to uradio, ne bih mirno spavao. Što ne znači da mi nije žao zbog toga kako se sve završilo.
Spomenuli ste da svoju crvenu liniju niste želeli da pređete. Koliko često se, prema Vašem mišljenju, ona prelazi u pravosuđu?
Nažalost, mislim da se jako mnogo prelazi. Nemam opipljive dokaze, ali posredno može da se dođe do takvog zaključka. Društvo sudija Srbije je pre nekoliko godina radilo istraživanje stavova sudija, gde je vrlo veliki procenat njih rekao da trpi određeni vid pritiska, bilo od predsednika sudova ili nekog drugog. Međutim, nema nikakvih indicija da neko od tih sudija snosi posledice odluke da se odupre tom pritisku. Prosto, nema logike. Ako već postoji pritisak, a niko ne snosi posledice zbog odupiranja pritiscima, razumno mi deluje da se u velikom broju slučajeva postupa u skladu sa željama onih koji vrše pritisak. Uloga predsednika sudova je kod zaštite od pritiska veoma značajna. On kreira klimu u sudu, i važno je da on sudijama kaže da slobodno mogu da rade svoj posao i da prijave svaki pritisak. Pa da vidimo kako bi onda neko vršio pritisak. Stvari bi mnogo drugačije izgledale kada bi predsednik suda na poziv nekog iz izvršne vlasti da se vide, odgovorio da će o tom razgovoru da sačini službenu belešku. Kada se prvi tako opeče, više nikome neće pasti na pamet da zove nekog sudiju.
Od Kristijanovog bekstva do Šarića
Osim detaljnog opisa događaja koji su doveli do toga da napusti sudstvo, Vladimir Vučinić u knjizi „Pod pritiskom“ opisuje i specifične slučajeve iz karijere duge dve decenije. Vučinić je kao pripravnik počeo da radi u sudu 1992. godine, gde je svedočio begu Kristijana Golubovića iz sudnice. Narednih godina, međutim, učestvovao je, što kao istražni, što kao sudeći sudija, u nekim od najznačajnijih postupaka u zemlji. Ispitivao je vrh pravosuđa oko izborne krađe iz 1996. godine, kao i vrh države oko afere „Telekom“. Takođe, na njegovom stolu završila je afera „Bodrum“. Kada je prešao u Specijalni sud, odlučivao je u predmetima „drumska mafija“, ubistvo Ive Pukanića, sudio je grupi Darka Šarića, pobuna JSO… „Pripremajući se za sve te slučajeve, pravio sam beleške koje sam sačuvao. Želeo sam da prikažem ove sudske postupke iz ugla sudije, što mislim da još niko u toj formi nije uradio. Mislim da će javnosti biti zanimljivo da vide da sudije nisu samo mašine koje primenjuju zakon“, navodi Vučinić.
Integralnu verziju intervjua možete pročitati ovde.
Autor: Vuk Jeremić
Izvor: Danas
Te 2013. godine, pre Savamale i pada helikoptera, pre oružja u Jajincima i hapšenjima u Jovanjici, pre Belivuka i Krušika, Vladimir Vučinić bio je na profesionalnom vrhuncu.
Rukovodeći Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu, Vučinić je sudio u najvećim krivičnim postupcima u zemlji.
Sve to promenilo se preko noći. Usledio je danas dobro poznat niz događaja – medijski linč, disciplinski progon i sistemsko urušavanje uslova rada. Na kraju je Vučinić napustio sud i otišao u advokaturu.
Svoja iskustva o dve godine tokom kojih mu je iznova stavljano do znanja da za njega više nema mesta u sudstvu, ali i o dve decenije koje su im prethodile, Vučinić je objavio u knjizi koju je nazvao „Pod pritiskom“, a koju je nedavno objavila Laguna. Kako navodi u razgovoru, knjiga delimično predstavlja odgovor na brojne neistine o načinu i razlozima zbog kojih je napustio sud, a koje su ga pogađale lično i profesionalno.
„S druge strane, želeo sam ovom knjigom da ohrabrim sve sudije, ali ne samo sudije, koji će se možda susresti sa sličnim pritiscima. Želim da ih ohrabrim da ostanu svoji. Takođe, želim i da obeshrabrim predsednike sudova koji bi možda hteli da izvrše pritisak na nekog sudiju. Želim da se zamisle da li će sutra oni završiti u nekoj knjizi“, kaže Vučinić.
Znajući danas cenu koju ste platili zbog odbijanja da promenite svoju odluku, da li biste postupili isto?
Da. Bez razmišljanja. Svako ko ima pravi odnos prema poslu koji obavlja, ima neku svoju crvenu liniju, zonu u koju ne želi nikoga da pusti. Kada neko pokuša da vas primora da pređete tu liniju, važno je da ostanete dosledni sebi. Da sam tada popustio i opozvao svoju odluku, više ne bih bio sudija. Ne znam kako bih se pogledao u ogledalo. Tada bi predsednik suda mogao sutra sa punim pravom da mi traži i kako da presudim. A tu ne puštam nikoga. Ja danas mirno spavam, a da sam to uradio, ne bih mirno spavao. Što ne znači da mi nije žao zbog toga kako se sve završilo.
Spomenuli ste da svoju crvenu liniju niste želeli da pređete. Koliko često se, prema Vašem mišljenju, ona prelazi u pravosuđu?
Nažalost, mislim da se jako mnogo prelazi. Nemam opipljive dokaze, ali posredno može da se dođe do takvog zaključka. Društvo sudija Srbije je pre nekoliko godina radilo istraživanje stavova sudija, gde je vrlo veliki procenat njih rekao da trpi određeni vid pritiska, bilo od predsednika sudova ili nekog drugog. Međutim, nema nikakvih indicija da neko od tih sudija snosi posledice odluke da se odupre tom pritisku. Prosto, nema logike. Ako već postoji pritisak, a niko ne snosi posledice zbog odupiranja pritiscima, razumno mi deluje da se u velikom broju slučajeva postupa u skladu sa željama onih koji vrše pritisak. Uloga predsednika sudova je kod zaštite od pritiska veoma značajna. On kreira klimu u sudu, i važno je da on sudijama kaže da slobodno mogu da rade svoj posao i da prijave svaki pritisak. Pa da vidimo kako bi onda neko vršio pritisak. Stvari bi mnogo drugačije izgledale kada bi predsednik suda na poziv nekog iz izvršne vlasti da se vide, odgovorio da će o tom razgovoru da sačini službenu belešku. Kada se prvi tako opeče, više nikome neće pasti na pamet da zove nekog sudiju.
Od Kristijanovog bekstva do Šarića
Osim detaljnog opisa događaja koji su doveli do toga da napusti sudstvo, Vladimir Vučinić u knjizi „Pod pritiskom“ opisuje i specifične slučajeve iz karijere duge dve decenije. Vučinić je kao pripravnik počeo da radi u sudu 1992. godine, gde je svedočio begu Kristijana Golubovića iz sudnice. Narednih godina, međutim, učestvovao je, što kao istražni, što kao sudeći sudija, u nekim od najznačajnijih postupaka u zemlji. Ispitivao je vrh pravosuđa oko izborne krađe iz 1996. godine, kao i vrh države oko afere „Telekom“. Takođe, na njegovom stolu završila je afera „Bodrum“. Kada je prešao u Specijalni sud, odlučivao je u predmetima „drumska mafija“, ubistvo Ive Pukanića, sudio je grupi Darka Šarića, pobuna JSO… „Pripremajući se za sve te slučajeve, pravio sam beleške koje sam sačuvao. Želeo sam da prikažem ove sudske postupke iz ugla sudije, što mislim da još niko u toj formi nije uradio. Mislim da će javnosti biti zanimljivo da vide da sudije nisu samo mašine koje primenjuju zakon“, navodi Vučinić.
Integralnu verziju intervjua možete pročitati ovde.
Autor: Vuk Jeremić
Izvor: Danas
Autor: Vladimir Vučinić
