Istorijski roman sa roštiljskim zapletom

11. 9. 2011.

Beogradski pisac i profesor književnosti, čiji poslednji roman ‘Galerijeve vatre’ holivudski producenti planiraju da pretoče u film, sa suprugom i sinom Ognjenom pronašao je jednostavan porodični konsenzus: svako jelo na njihovoj trpezi mora da sadrži meso.

Istorijski roman sa roštiljskim zapletom - slika 1

Ljubav prema mesu i mesnim prerađevinama poznati beogradski pisac Miomir Petrović (39) preneo je na suprugu Nevenu (32) i sina Ognjena (7). Bez obzira na to što znaju da stručnjaci za ishranu savetuju kako svaki obrok mora sadržati voće ili povrće, familija Petrović bi najradije svakog dana jela roštilj ili pečenje.

- Pravi smo mesožderi i kod nas na tanjiru sve mora da bude jasno, ne volimo kad se prilozi mešaju. Sve nam je omiljeno, od bifteka do pečenja, ali da se ne bismo ugojili, povremeno jedemo ribu, morske plodove i druga posna jela - otkriva poznati pisac i profesor književnosti. A Nevena je porodični glas razuma, pa s vremena na vreme napravi i neko jelo od povrća.

Kako su Nevenini roditelji godinama držali restoran, porodica Petrović je navikla na kafanski ambijent. Zato nepogrešivo mogu da procene mesto gde su vlasnici više uložili u kvalitetnu kuhinju nego u enterijer. A kao klinac Miomir nije bio preterano zainteresovan za hranu. Roditelji su zato morali da smišljaju različite strategije ne bi li ga privoleli da jede.

Piše: Tanja Nikolić
Foto: Romana Kasumović
Izvor: Gloria

Autor: Miomir Petrović

Podelite na društvenim mrežama:

Vidi više

Miomir Petrović

Miomir Petrović (Beograd, 1972), pisac, pripovedač, dramaturg, teoretičar umetnosti, diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na Odseku za dramaturgiju, magistrirao na Odseku za teatrologiju na FDU u Beogradu, doktorirao na Odseku za interdisciplinarne studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Bio je glavni dramaturg pozorišta Atelje 212 u Beogradu (1996–1999), zamenik direktora drame Narodnog pozorišta u Beogradu (2001–2002), dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (do 2004). Redovni je profesor na predmetima Estetika, Teorija savremene umetnosti i Istorija scenskih umetnosti na Institutu za umetničku igru u Beogradu, predmeta Creative Writing i Screen Culture na Higher College of Techology (UAE) (2019–2021). Objavljena i izvođena dela: Drame: Vagabund u gradskom vrtu (1995), Argivski incident (1996), Demijurg (1997), Appendix (1997; izvedena 2003. u Centru lepih umetnosti „Gvarnerijus“ i kao radio-drama u produkciji RTS-a 2004), Čopor (1998), Vučije leglo (2000) izvedena u Narodnom pozorištu u Pirotu 2006), radio-drame Galerijeve vatre i Black Light u produkciji RTS-a. Naučne monografije: Oslobođenje drame (Zadužbina Andrejević, Beograd 2000), Kreativno pisanje, naratološki pristup tekstu i kontekstu (Megatrend, Beograd 2011), Mitopoetike (Zavod za udžbenike, Beograd 2019). Romani: Sakaćenje Romana (Prosveta, 1997), Pankration (BIGZ, 1998), Samomučitelj (Prosveta, 2000), Persijsko ogledalo (Geopoetika, 2001), Arhipelag (Geopoetika, 2003), Lisičje ludilo (Laguna, 2005), Staklena prašina (Laguna, 2006), Lisičino ludilo (SKC, Skopje, 2007), Libansko leto (Laguna, 2007), Persijsko ogledalo (drugo izdanje, Laguna, 2008), Bakarni bubnjevi (Laguna, 2009), Galerijeve vatre (Laguna, 2011), Tečni led (Prosveta, 2011), Miris mraka (Laguna, 2013), Kuća od soli (Laguna, 2016), Black Light (Laguna, 2018), Филоктет на Лемносе/Персидское зеркало (Aliteja, Sankt-Peterburg, 2018), Šumski čopor (Ammonite Books, 2019), Središnja pustinja (Laguna, 2021). Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda (1996), nagrade „Laza Kostić“ za knjigu Kuća od soli (2017) i Ordena „Vožda Đorđa Stratimirovića“ za doprinos srpskoj kulturi (2022). Član je Srpskog književnog društva.

Najnovije

3. 4. 2025.

Prikaz romana „Crno srce“: Apel za humanije društvo

U središtu romana „Crno srce“ mlađe italijanske autorke Silvije Avalone (1984) nalaze se Emilija i Bruno: dvoje istraumiranih, usamljenih ljudi koji se sreću u zabačenom i slabo naseljenom planinskom selu Sasaja. Njihove priče su ogledala bola i gubitka: Bruno nosi traumu preživljavanja porodične tr

Pročitaj više

3. 4. 2025.

Šta deca čitaju? – preporuke povodom Dečjih dana kulture

Pitate se kako da se vaš mališan zaljubi u knjige ili produbi ljubav prema njima? Tokom Dečjih dana kulture bićete u prilici da sa svojim malim superherojima upecate sjajna izdanja Male Lagune po neverovatnim popustima.Pored najsvežijih hitova, za najprobirljivije male čitaoce odabrali smo četiri se

Pročitaj više

3. 4. 2025.

Zanimljiv program tokom Dečjih dana kulture u knjižari Delfi SKC

Sjajne knjige, druženja sa piscima, zanimljive radionice, predstava Dečjeg kulturnog centra očekuju mališane tokom Dečjih dana kulture od 4. do 6. aprila 2025. u knjižari Delfi SKC. U petak 4. aprila od 18 sati svoju knjigu „Ko zna šta će od mene biti“ predstaviće Ivana Lukić. Zabavan, podsticaj

Pročitaj više

3. 4. 2025.

Ljubenović u Somboru i Kragujevcu

Posle književne turneje po Republici Srpskoj, gde je održao promocije svojih knjiga u Prijedoru, Kozarskoj Dubici, Gradiški, Prijedoru i Istočnom Sarajevu, pisac Bojan Ljubenović nastavio je da se druži sa svojim čitaocima i u Srbiji. Povodom Međunarodnog dana dečje knjige, najpre je u ponedeljak

Pročitaj više