U Štulića su mnoge tadašnje generacije gledale kao u Če Gevaru s gitarom, čoveka koji je jedini imao snagu i kredibilitet da pljune establišmentu u lice. A radio je to s velikim stilom.

Balkane, Balkane

Ne postoji muzičar, umetnik koji je nakon dobrovoljnog izgnanstva izazvao više kontroverzi na njegovom Balkanu, pa se zato svako delo koje se bavi njime dočekuje s posebnom pažnjom. „Između krajnosti“ je zato dobila epitet knjige na kakvu se dugo čekalo.

„Napisao sam je u čast svoje generacije, koja je odrastala uz Azru, ali i koja je načinila ovaj bend velikim, uticajnim i popularnim. Jer nema ni velikog generala iza koga ne stoji brojna vojska“, rekao je Ivačković i dodao da je kasnija „smešna mitomanija o Džoniju“ štetna ponajviše za samog Štulića.

Ivačković je otišao toliko daleko da je Džonija uporedio sa jednim od naših najznačajnijih pisaca, Danilom Kišom.

Savršen pevač i gitarista

„Ondašnja Jugoslavija, baš kao i države koje su iz nje nastale, lako se odricala svojih najboljih ljudi. Tako je bilo sa velikim Danilom Kišom, tako je bilo i sa Džonijem Štulićem. Kiš je odavde otišao kao pobednik, ali njegovo veliko i plemenito srce nije moglo da podnese sav taj čemer i crnilo kojim su ga ispratili. A Štuliću su veliku nepravdu naneli mnogi ovdašnji kritičari, koji su za njega govorili da nije bio nikakav pevač i gitarista. Po meni, muzičar treba da bude jak na planu ideja, poruke, emocije, a Štulić je na perfektan način ilustrovao ideju i poruku koji je želeo da prenese. Zato je za mene i savršen pevač i gitarista“, kazao je on.

Džoni se, kao i u ranijim slučajevima, iz mirnog holandskog gradića Utrehta obrušio i na ovu knjigu.

„Imao sam prepisku s njim. Kritikovao ju je iako je, po njegovim rečima, nije pročitao. Mnogi su to iskoristili da me optuže da je to moj dogovor s njim kako bismo izreklamirali knjigu, dok Štulić smatra da zarađujem na njemu“, zaključio je Ivačković.

Autor: Predrag Gajić
Izvor: Kurir