Ivana Kuzmanović: Pokazivanje slabosti je velika snaga
Na tragu Fromove preporuke da voleti drugog ne može onaj ko ne ume sebe da voli, Ivana Kuzmanović napisala je knjigu „Od kada sam se zavolela – Volim“ (Laguna).
Duhovito i pitko, Ivana raskrinkava zablude o ljubavi, vodi preko prepreka na putu ka ljubavi, i konačno, otkriva pomagače na stazi ka ljubavi.
Kažete „ljubi sebe sama (onako kako te bližnji nikada ne može ljubiti)”. O kakvoj to ljubavi pričate u svojoj knjizi?
– O ljubavi koja je potpuna i predstavlja izvor spokoja, radosti, harmonije i kreacije. Nazvala sam je osvešćenom i piše se velikim slovom da bi se razlikovala od svega što zovemo njenim imenom a to nije. Prvi korak ka takvoj Ljubavi jeste voleti samoga sebe, što je različito od samoljublja i egocentričnosti. Čovek koji voli sebe prihvata sebe onakvim kakav jeste, ali to ne znači da se ne razvija i ne menja. Spremnost da prihvati svoje slabosti postepeno može biti pretvorena u veliku snagu.
Šta sve izgleda kao ljubav, a ljubav nije?
– Zaljubljenost je ono što često pogrešno nazivamo ljubavlju jer nam, u početku, donosi stanja koja pripisujemo Ljubavi. Zabluda je mnogo i nije ih lako prepoznati.Temelje se na našim strahovima, uverenjima i nasleđenim predstavama. Naravno, toga nismo svesni i zato sam ovu ljubav nazvala neosvešćenom. Osvešćena Ljubav je mnogo manje romantična i manje dramatična, u njoj se ne mora biti zajedno zauvek, niti činiti žrtva zarad tuđe sreće, u njoj ne vladaju pravila reciprociteta i njena snaga se ne meri količinom bola i tuge.
Koje prepreke stoje na putu ljubavi prema samoj sebi? Kako ih savladati?
– Strah je najveća prepreka. U knjizi sam pojedinačno obradila neke od njih: strah od bola, napuštanja, neuspeha, pokazivanja ranjivosti itd. Druga prepreka je lenjost. Ona nas drži u stegama navika. Zatim, tu je neznanje. Ono je odgovorno za mnoga zla. Ove i druge prepreke podržava i to što se o njima ne govori ni u porodici, ni u školi. Kao u svemu, najvažniji je prvi korak. Biću srećna ako moja knjiga uspe da potakne u čitaocima želju za tim korakom.
Kažete da moramo da naučimo da pokazujemo svoju ranjivost, kao i da naša slabost neće druge izazvati na demonstraciju moći. Odakle vam sigurnost da to tvrdite?
– Ništa od onoga što sam u knjizi napisala ne tvrdim. To je moje iskustvo koje se, na moju radost, podudara sa stavovima, učenjima i istraživanjima mnogih mudrih ljudi. U knjizi sam ponudila neka od rešenja za prevazilaženje problema s kojima se skoro svi susrećemo. A povređena sam bila od raznih ljudi, od bliskih, od onih koje sam najviše volela. Sada mi se takođe dogode situacije koje ne bih želela i to nije prijatno. Ali, ne osećam se povređeno. Upoznala sam način kako da sve to dovedem u kontekst Ljubavi. I to pre svega one prema samoj sebi.
I, kada zavolimo same sebe, šta se dešava?
– Otvara se jedan sasvim novi svet. Ali to se ne događa u jednom danu, niti je promena radikalna. Ona je blaga, strpljiva, ponekad trapava... Ipak, sa svakim korakom Stazom Ljubavi osećate kako su vam ljudi dragi i bliski, svet gostoprimljiv. I postaje vam jasno kako to da mudrac „nalazi a da ne traži, stiže a da ne pođe, postiže a da ne čini i zna a da ne razume”.
Iz knjige
* Snagu koju u sebi nosimo možemo upoznati tek osvešćivanjem sopstvenih slabosti. Prepoznavanje i prihvatanje slabosti predstavlja polaznu tačku za naše osnaživanje.
* Ni život ni Ljubav ne mogu se posedovati. Ne možete ih držati u šaci. Ako želite da ih imate, morate držati ruke raširene.
* U našoj kulturi se ne praktikuje kamenovanje preljubnika iako su, ne tako davno, žene mesile pogaču, polazile u brda i stavljale je na glavu... Ali se i dalje kamenuje rečima i još uvek je bolje biti nesrećnica i mučenica nego preljubnica
Izvor: Blic
Duhovito i pitko, Ivana raskrinkava zablude o ljubavi, vodi preko prepreka na putu ka ljubavi, i konačno, otkriva pomagače na stazi ka ljubavi.
Kažete „ljubi sebe sama (onako kako te bližnji nikada ne može ljubiti)”. O kakvoj to ljubavi pričate u svojoj knjizi?
– O ljubavi koja je potpuna i predstavlja izvor spokoja, radosti, harmonije i kreacije. Nazvala sam je osvešćenom i piše se velikim slovom da bi se razlikovala od svega što zovemo njenim imenom a to nije. Prvi korak ka takvoj Ljubavi jeste voleti samoga sebe, što je različito od samoljublja i egocentričnosti. Čovek koji voli sebe prihvata sebe onakvim kakav jeste, ali to ne znači da se ne razvija i ne menja. Spremnost da prihvati svoje slabosti postepeno može biti pretvorena u veliku snagu.
Šta sve izgleda kao ljubav, a ljubav nije?
– Zaljubljenost je ono što često pogrešno nazivamo ljubavlju jer nam, u početku, donosi stanja koja pripisujemo Ljubavi. Zabluda je mnogo i nije ih lako prepoznati.Temelje se na našim strahovima, uverenjima i nasleđenim predstavama. Naravno, toga nismo svesni i zato sam ovu ljubav nazvala neosvešćenom. Osvešćena Ljubav je mnogo manje romantična i manje dramatična, u njoj se ne mora biti zajedno zauvek, niti činiti žrtva zarad tuđe sreće, u njoj ne vladaju pravila reciprociteta i njena snaga se ne meri količinom bola i tuge.
Koje prepreke stoje na putu ljubavi prema samoj sebi? Kako ih savladati?
– Strah je najveća prepreka. U knjizi sam pojedinačno obradila neke od njih: strah od bola, napuštanja, neuspeha, pokazivanja ranjivosti itd. Druga prepreka je lenjost. Ona nas drži u stegama navika. Zatim, tu je neznanje. Ono je odgovorno za mnoga zla. Ove i druge prepreke podržava i to što se o njima ne govori ni u porodici, ni u školi. Kao u svemu, najvažniji je prvi korak. Biću srećna ako moja knjiga uspe da potakne u čitaocima želju za tim korakom.
Kažete da moramo da naučimo da pokazujemo svoju ranjivost, kao i da naša slabost neće druge izazvati na demonstraciju moći. Odakle vam sigurnost da to tvrdite?
– Ništa od onoga što sam u knjizi napisala ne tvrdim. To je moje iskustvo koje se, na moju radost, podudara sa stavovima, učenjima i istraživanjima mnogih mudrih ljudi. U knjizi sam ponudila neka od rešenja za prevazilaženje problema s kojima se skoro svi susrećemo. A povređena sam bila od raznih ljudi, od bliskih, od onih koje sam najviše volela. Sada mi se takođe dogode situacije koje ne bih želela i to nije prijatno. Ali, ne osećam se povređeno. Upoznala sam način kako da sve to dovedem u kontekst Ljubavi. I to pre svega one prema samoj sebi.
I, kada zavolimo same sebe, šta se dešava?
– Otvara se jedan sasvim novi svet. Ali to se ne događa u jednom danu, niti je promena radikalna. Ona je blaga, strpljiva, ponekad trapava... Ipak, sa svakim korakom Stazom Ljubavi osećate kako su vam ljudi dragi i bliski, svet gostoprimljiv. I postaje vam jasno kako to da mudrac „nalazi a da ne traži, stiže a da ne pođe, postiže a da ne čini i zna a da ne razume”.
Iz knjige
* Snagu koju u sebi nosimo možemo upoznati tek osvešćivanjem sopstvenih slabosti. Prepoznavanje i prihvatanje slabosti predstavlja polaznu tačku za naše osnaživanje.
* Ni život ni Ljubav ne mogu se posedovati. Ne možete ih držati u šaci. Ako želite da ih imate, morate držati ruke raširene.
* U našoj kulturi se ne praktikuje kamenovanje preljubnika iako su, ne tako davno, žene mesile pogaču, polazile u brda i stavljale je na glavu... Ali se i dalje kamenuje rečima i još uvek je bolje biti nesrećnica i mučenica nego preljubnica
Izvor: Blic
Autor: Ivana Kuzmanović
