Ivana Stanković, top-model i spisateljica: Strast je pokretač svega
Jedan od najpoznatijih srpskih top-modela devedesetih Ivana Stanković nedavno je objavila autobiografsku knjigu „Strast“, nastavak bestselera „Bez daha“, u kojoj otvoreno govori o modelingu. Oni koji se kroz roman upuste u avanturu zvanu manekenstvo upoznaće se i sa onom drugom stranom medalje koju nosi ovaj posao, ali će i kroz Ivanino iskustvo izvući razne životne pouke. Ova knjiga će zagolicati maštu čitalaca koji žele da znaju kakav je zaista život bogatih i slavnih.
Šta otkrivate u novom romanu „Strast“?
Dosta toga zanimljivog iz sveta manekenstva, ono što ljudi pretpostavljaju, ali i ono iza kulisa. Pisala sam iskreno o svemu. Moj život je bio tako uzbudljiv da mi je bilo žao da ne napišem nastavak. Knjiga nije samo za one koji se bave manekenstvom, već iz nje čitalac može da nauči dosta toga o životu i da se susretne sa nekim životnim lekcijama.
Šta je poruka knjige?
Uvek treba ići pravim putem. Ne postoji ništa što je vredno toga da izgubimo svoje dostojanstvo, dušu, da prodamo i ukaljamo obraz. Kada sam otišla u beli svet, roditelji su mi dali samo jedan savet, a to je da ne učinim ništa čega bi se oni stideli. Otac mi je uvek govorio da je najveći luksuz imati mogućnost izbora, a ja sam to uvek imala.
Zašto naziv „Strast“?
Ta strast prema poslu koji radim davala mi je snagu da se u tim teškim trenucima podignem. Za ovaj posao je potrebno mnogo borbe. Moja mama je to formulisala jako dobro: „Meni je samo žao što u tvom poslu mnogo zavisi od sreće i to nije fer.“ Mora da postoji strast prema bilo čemu u životu.
Šta vam je donelo manekenstvo?
To je najlepši posao na svetu. Jedino pravilo u modelingu je da pravila nema. Najteže je kada nema posla. Ali bez obzira na sve, manekenstvo mi je pomoglo da odrastem. Sa 16 godina sam otišla u Njujork, i to bez znanja engleskog. Za dve nedelje sam naučila jezik, počela sam sama da kuvam jer više nije bilo mame i bake da to rade umesto mene. To je jedna mala vojska, koja izvuče ono najbolje, ali i najgore iz osobe.
Da li biste krenuli istim putem?
Apsolutno! To sam ja, to je meni u krvi. Baš sam za ovu knjigu radila fotografije, i kada sam došla na fotkanje, zapitala sam se da li ću to znati, jer sam toliko godina van posla. Ja sam se u tom trenutku vratila kao da sam na početku karijere i shvatila sam da je to sve u meni.
Mnogi poroci se povezuju sa manekenstvom. Koji je vaš?
Moji najveći poroci su folk i slatkiši. Nikada nisam probala marihuanu, ne pušim cigarete, ne pijem kafu. Ali uživam uz pesme Halida Bešlića. Kad mi je teško, pustim muziku i tako mi se vrati snaga.
Da li su vam manekenke zavidele?
Drugi su zavideli meni, ne znajući koliko sam se pomučila da do|em do svega. Tako da je ta njihova zavist bila neosnovana. A ja sam bila zavidna što su neki modeli imali više sreće od mene.
Šta pripremate za naredni period?
Novina je ta da ću 15. oktobra učestvovati na jednoj reviji u Beogradu. Posle toliko godina opet ću prošetati pistom. Očekuje me i kolumna u „Bazaru“ o modelingu. Pisaću korisne savete za sve one koji se bave tim poslom.
Izvor: Informer
Novinar: Milena Krstajić
Šta otkrivate u novom romanu „Strast“?
Dosta toga zanimljivog iz sveta manekenstva, ono što ljudi pretpostavljaju, ali i ono iza kulisa. Pisala sam iskreno o svemu. Moj život je bio tako uzbudljiv da mi je bilo žao da ne napišem nastavak. Knjiga nije samo za one koji se bave manekenstvom, već iz nje čitalac može da nauči dosta toga o životu i da se susretne sa nekim životnim lekcijama.
Šta je poruka knjige?
Uvek treba ići pravim putem. Ne postoji ništa što je vredno toga da izgubimo svoje dostojanstvo, dušu, da prodamo i ukaljamo obraz. Kada sam otišla u beli svet, roditelji su mi dali samo jedan savet, a to je da ne učinim ništa čega bi se oni stideli. Otac mi je uvek govorio da je najveći luksuz imati mogućnost izbora, a ja sam to uvek imala.
Zašto naziv „Strast“?
Ta strast prema poslu koji radim davala mi je snagu da se u tim teškim trenucima podignem. Za ovaj posao je potrebno mnogo borbe. Moja mama je to formulisala jako dobro: „Meni je samo žao što u tvom poslu mnogo zavisi od sreće i to nije fer.“ Mora da postoji strast prema bilo čemu u životu.
Šta vam je donelo manekenstvo?
To je najlepši posao na svetu. Jedino pravilo u modelingu je da pravila nema. Najteže je kada nema posla. Ali bez obzira na sve, manekenstvo mi je pomoglo da odrastem. Sa 16 godina sam otišla u Njujork, i to bez znanja engleskog. Za dve nedelje sam naučila jezik, počela sam sama da kuvam jer više nije bilo mame i bake da to rade umesto mene. To je jedna mala vojska, koja izvuče ono najbolje, ali i najgore iz osobe.
Da li biste krenuli istim putem?
Apsolutno! To sam ja, to je meni u krvi. Baš sam za ovu knjigu radila fotografije, i kada sam došla na fotkanje, zapitala sam se da li ću to znati, jer sam toliko godina van posla. Ja sam se u tom trenutku vratila kao da sam na početku karijere i shvatila sam da je to sve u meni.
Mnogi poroci se povezuju sa manekenstvom. Koji je vaš?
Moji najveći poroci su folk i slatkiši. Nikada nisam probala marihuanu, ne pušim cigarete, ne pijem kafu. Ali uživam uz pesme Halida Bešlića. Kad mi je teško, pustim muziku i tako mi se vrati snaga.
Da li su vam manekenke zavidele?
Drugi su zavideli meni, ne znajući koliko sam se pomučila da do|em do svega. Tako da je ta njihova zavist bila neosnovana. A ja sam bila zavidna što su neki modeli imali više sreće od mene.
Šta pripremate za naredni period?
Novina je ta da ću 15. oktobra učestvovati na jednoj reviji u Beogradu. Posle toliko godina opet ću prošetati pistom. Očekuje me i kolumna u „Bazaru“ o modelingu. Pisaću korisne savete za sve one koji se bave tim poslom.
Izvor: Informer
Novinar: Milena Krstajić
