Jelena Bačić Alimpić: Sazrevam u ritmu života koji živim
Oni koji vole kako ona piše sigurno već uveliko čitaju njen novi roman i nestrpljivo iščekuju da saznaju kako će se završiti avantura u koju su se uputile glavne junakinje Hana i Sara. I ovog leta, književnica Jelena Bačić Alimpić svoju čitalačku publiku obradovala je novom knjigom „Nisam kriva“, za koju kaže da se po mnogo čemu razlikuje od prethodnih.
Ovo je drugi roman koji ste pisali za vreme pandemije. Kako je stvarati kada je svet bio bukvalno zatvoren?
Budući da je moj posao usamljenički, meni je bilo skoro isto stvarati za vreme pandemije kao i u normalnim okolnostima. Pisanje zahteva samoću i potpunu posvećenost, tako da me korona nije omela u stvaralačkom radu.
Glavne junakinje su zatvorenica i doktorka. Kako će sudbina uplesti prste i na koji način spojiti ove dve žene?
Ako bih vam to sad otkrila, morala bih da prepričam radnju romana, a to svakako ne bi bilo pametno. Ono što mogu da kažem je da će dve potpuno različite žene postati ujedinjene u borbi za sopstvene živote. U tom smislu ova knjiga šalje poruku da ljudi, a pre svega žene treba jedni drugima da pruže ruke u nevolji, ali i da se okanu osuđivanja, predrasuda, zavisti i onog najgoreg – mržnje.
Šta je to što će ih izvući iz ponora?
Iz ponora će ih izvući želja za životom, borba za istinom i pravdom i duboko ljudsko razumevanje i empatija.
Koju poruku nosi ovaj roman?
Mislim da je važno da dodam da je ova knjiga najangažovanija od svih koje sam dosad napisala, jer se suprotstavlja zlostavljanju, nasilju svake vrste i ohrabruje žene da budu ono za šta su stvorene: da vole i budu voljene, bez obzira na rasu, nacionalnost, seksualno opredeljenje.
Vaša čitalačku publiku uglavnom čine žene. [ta je to što ih vuče ka stranicama vaših romana – istinska ljubav, slične sudbine, pronalaženje radosti, suočavanje sa unutrašnjim strahovima?
Već ste sami odgovorili na ovo pitanje. Dodala bih da je to i moje duboko emocionalno davanje svakom liku koji stvorim i svakoj knjizi koju napišem.
Kako se vi kao književnik menjate, ali i rastete kroz romane koje pišete?
Menjam se, sazrevam, baš u ritmu života koji živim i u skladu s godinama. Eksperimentišem sa mešavinom žanrova i zato je svaki moj roman drugačiji, jer se trudim da svakom novom knjigom napravim određen iskorak u odnosu na prethodne. Svakako da tu veliku ulogu imaju i godine mog života.
Da li planirate neki odmor kako biste prikupili energiju za sledeće avanture?
Trenutno vam odgovaram sa kratkog odmora na koji sam „pobegla“ odmah nakon potpisivanja knjige u Beogradu, ali budući da će mi leto biti radno, nadam se da ću u drugoj polovini septembra uspeti da „uštinem“ još sedam dana odmora.
Da li već ima naznaka šta bi mogla biti polazna tačka novog romana?
Ne, još uvek sam sa likovima knjige „Nisam kriva“. Prerano je graditi drugu priču, mada, ako se ne predomislim u međuvremenu, mislim da ću se narednom knjigom vratiti na naše prostore.
Razgovarala: Milena Krstajić
Izvor: Informer
Foto: Milica Stojanac
Ovo je drugi roman koji ste pisali za vreme pandemije. Kako je stvarati kada je svet bio bukvalno zatvoren?
Budući da je moj posao usamljenički, meni je bilo skoro isto stvarati za vreme pandemije kao i u normalnim okolnostima. Pisanje zahteva samoću i potpunu posvećenost, tako da me korona nije omela u stvaralačkom radu.
Glavne junakinje su zatvorenica i doktorka. Kako će sudbina uplesti prste i na koji način spojiti ove dve žene?
Ako bih vam to sad otkrila, morala bih da prepričam radnju romana, a to svakako ne bi bilo pametno. Ono što mogu da kažem je da će dve potpuno različite žene postati ujedinjene u borbi za sopstvene živote. U tom smislu ova knjiga šalje poruku da ljudi, a pre svega žene treba jedni drugima da pruže ruke u nevolji, ali i da se okanu osuđivanja, predrasuda, zavisti i onog najgoreg – mržnje.
Šta je to što će ih izvući iz ponora?
Iz ponora će ih izvući želja za životom, borba za istinom i pravdom i duboko ljudsko razumevanje i empatija.
Koju poruku nosi ovaj roman?
Mislim da je važno da dodam da je ova knjiga najangažovanija od svih koje sam dosad napisala, jer se suprotstavlja zlostavljanju, nasilju svake vrste i ohrabruje žene da budu ono za šta su stvorene: da vole i budu voljene, bez obzira na rasu, nacionalnost, seksualno opredeljenje.
Vaša čitalačku publiku uglavnom čine žene. [ta je to što ih vuče ka stranicama vaših romana – istinska ljubav, slične sudbine, pronalaženje radosti, suočavanje sa unutrašnjim strahovima?
Već ste sami odgovorili na ovo pitanje. Dodala bih da je to i moje duboko emocionalno davanje svakom liku koji stvorim i svakoj knjizi koju napišem.
Kako se vi kao književnik menjate, ali i rastete kroz romane koje pišete?
Menjam se, sazrevam, baš u ritmu života koji živim i u skladu s godinama. Eksperimentišem sa mešavinom žanrova i zato je svaki moj roman drugačiji, jer se trudim da svakom novom knjigom napravim određen iskorak u odnosu na prethodne. Svakako da tu veliku ulogu imaju i godine mog života.
Da li planirate neki odmor kako biste prikupili energiju za sledeće avanture?
Trenutno vam odgovaram sa kratkog odmora na koji sam „pobegla“ odmah nakon potpisivanja knjige u Beogradu, ali budući da će mi leto biti radno, nadam se da ću u drugoj polovini septembra uspeti da „uštinem“ još sedam dana odmora.
Da li već ima naznaka šta bi mogla biti polazna tačka novog romana?
Ne, još uvek sam sa likovima knjige „Nisam kriva“. Prerano je graditi drugu priču, mada, ako se ne predomislim u međuvremenu, mislim da ću se narednom knjigom vratiti na naše prostore.
Razgovarala: Milena Krstajić
Izvor: Informer
Foto: Milica Stojanac
Autor: Jelena Bačić Alimpić
