Kako je majčinstvo Sare Hejvud inspirisalo roman „Kaktus“
Putovanje svake žene ka majčinstvu je jedinstveno, ali poput Suzan Grin, junakinje mog romana „Kaktus“, moje je došlo kasnije u životu i donelo gomilu iznenađenja.
Kao što to radim sa većinom stvari, bila sam neodlučna po pitanju pravog vremena kada treba postati majka. Imala sam 38 godina kada sam rodila prvog sina i 41 kada se rodio drugi. Kada sam zašla u tridesete, prijatelji, porodica i kolege su počeli da sumnjaju da imam problem da zatrudnim jer smo suprug i ja bili zajedno preko deset godina. Ali oboje smo redovno radili do kasno, a ja sam svakodnevno putovala na posao iz jednog grada u drugi.
Radne rutine smo precizno obavljali tako da su nam životi tekli glatko i predvidivo. Kada nismo radili, planinarili smo ili uživali u vikendima sa prijateljima (koji su često uključivali i veće količine vina). Znali smo da želimo decu, ali gde bi se zaboga ona uklopila u ovu jednačinu?
U romanu „Kaktus“, Suzan ima 45 godina kada otkriva da je trudna – trudnoća koju niti je planirala niti želela. Ona je žena koja voli da kontroliše svaki aspekt svog života. Ne može da podnese nepredvidivost i spontanost, pa samim tim izbegava veze i emocionalno vezivanje. Kao posledica iskustava koja je proživela u detinjstvu, razvila se u osobu sposobnu da preživi u emocionalno suvom okruženju. Ima mnogo više zajedničkog sa svojim voljenim kaktusom nego što je svesna, a mantra joj je: „Ako nikada ne pustiš ljude da ti se približe, nikada nećeš biti povređen.“ Bilo mi je zanimljivo da istražujem kako bi se žena poput Suzan suočila sa cunamijem promena, fizičkih i emotivnih, a znala sam da će takvo iskustvo biti najbolje kroz trudnoću i ostale događaje kojima je život bombarduje.
Tokom romana Suzan je iznenađena promenama koje joj je trudnoća unela u život – pre svega u interakciji sa drugima. Iako je moja situacija bila drugačija od one u kojoj se našla Suzan, shvatila sam da sam do kraja tridesetih dozvolila sebi da izgubim prijateljstva jer sam previše radila. Počela sam da se osećam izolovano i, poput mnogih žena, našla se u „mehuru za parove“. Kada sam zatrudnela, telo je počelo da radi čudne i predivne stvari, a moje emocije su divljale. Bila sam uzbuđena zbog novog života koji dolazi, ali i prestrašena jer sam brinula kako ću se snaći.
Zbunjena, priključila sam se časovima pripreme i grupama budućih majki gde sam upoznala sjajne, različite žene. Nešto slično je uradila i Suzan u „Kaktusu“ i konačno dozvolila ljudima da uđu u njen brižljivo čuvani svet. Da li je moguće da prvi put zaista ima emotivno blizak odnos i pravog prijatelja?
Majčinstvo je putovanje koje menja život u bilo kom dobu, ono koje donosi neočekivane radosti, tuge i lekcije. Kada dobijete dete, nemoguće je da živite u emocionalnoj izolaciji. Niti je moguće da uspostavite potpunu kontrolu nad svakodnevicom. A ko to uopšte i želi? Upravo ti neplanirani i neočekivani događaji mogu da donesu najviše radosti. I za mene je ulazak u potpuno novi svet ženskih prijateljstava i podrške bio jedna od najneočekivanijih i najdivnijih posledica majčinstva.
Izvor: hello-sunshine.com
Prevod: Dragan Matković
Kao što to radim sa većinom stvari, bila sam neodlučna po pitanju pravog vremena kada treba postati majka. Imala sam 38 godina kada sam rodila prvog sina i 41 kada se rodio drugi. Kada sam zašla u tridesete, prijatelji, porodica i kolege su počeli da sumnjaju da imam problem da zatrudnim jer smo suprug i ja bili zajedno preko deset godina. Ali oboje smo redovno radili do kasno, a ja sam svakodnevno putovala na posao iz jednog grada u drugi.
Radne rutine smo precizno obavljali tako da su nam životi tekli glatko i predvidivo. Kada nismo radili, planinarili smo ili uživali u vikendima sa prijateljima (koji su često uključivali i veće količine vina). Znali smo da želimo decu, ali gde bi se zaboga ona uklopila u ovu jednačinu?
U romanu „Kaktus“, Suzan ima 45 godina kada otkriva da je trudna – trudnoća koju niti je planirala niti želela. Ona je žena koja voli da kontroliše svaki aspekt svog života. Ne može da podnese nepredvidivost i spontanost, pa samim tim izbegava veze i emocionalno vezivanje. Kao posledica iskustava koja je proživela u detinjstvu, razvila se u osobu sposobnu da preživi u emocionalno suvom okruženju. Ima mnogo više zajedničkog sa svojim voljenim kaktusom nego što je svesna, a mantra joj je: „Ako nikada ne pustiš ljude da ti se približe, nikada nećeš biti povređen.“ Bilo mi je zanimljivo da istražujem kako bi se žena poput Suzan suočila sa cunamijem promena, fizičkih i emotivnih, a znala sam da će takvo iskustvo biti najbolje kroz trudnoću i ostale događaje kojima je život bombarduje.
Tokom romana Suzan je iznenađena promenama koje joj je trudnoća unela u život – pre svega u interakciji sa drugima. Iako je moja situacija bila drugačija od one u kojoj se našla Suzan, shvatila sam da sam do kraja tridesetih dozvolila sebi da izgubim prijateljstva jer sam previše radila. Počela sam da se osećam izolovano i, poput mnogih žena, našla se u „mehuru za parove“. Kada sam zatrudnela, telo je počelo da radi čudne i predivne stvari, a moje emocije su divljale. Bila sam uzbuđena zbog novog života koji dolazi, ali i prestrašena jer sam brinula kako ću se snaći.
Zbunjena, priključila sam se časovima pripreme i grupama budućih majki gde sam upoznala sjajne, različite žene. Nešto slično je uradila i Suzan u „Kaktusu“ i konačno dozvolila ljudima da uđu u njen brižljivo čuvani svet. Da li je moguće da prvi put zaista ima emotivno blizak odnos i pravog prijatelja?
Majčinstvo je putovanje koje menja život u bilo kom dobu, ono koje donosi neočekivane radosti, tuge i lekcije. Kada dobijete dete, nemoguće je da živite u emocionalnoj izolaciji. Niti je moguće da uspostavite potpunu kontrolu nad svakodnevicom. A ko to uopšte i želi? Upravo ti neplanirani i neočekivani događaji mogu da donesu najviše radosti. I za mene je ulazak u potpuno novi svet ženskih prijateljstava i podrške bio jedna od najneočekivanijih i najdivnijih posledica majčinstva.
Izvor: hello-sunshine.com
Prevod: Dragan Matković
