Karma Braun: Naslov je uvek nezgodan jer nosi najveći teret
Karma Braun živi u Torontu i objavila je nekoliko romana i publikacija. Sada je pred nama njen novi roman „Recept za savršenu suprugu“.
Kako ste došli na ideju za ovaj roman i likove poput Alis i Neli?
Posedujem nekoliko starih kuvara i došla sam na ideju kako bi jedna stara kuća, mračna tajna (ili dve) i zajednički kuvar mogli da povežu živote dve žene – jedne savremene i jedne iz prošlosti.
S obzirom na to da imam ćerku, često razmišljam o rodnim ulogama, pa sam želela da ispitam očekivanja koja se i dalje nameću ženama, suprugama i majkama, čak i u ovo napredno vreme.
Neli sam prvu osmislila, pojavila se u mom umu potpuno formirana i spremna da ispriča svoju priču. Sa Alis je bilo komplikovanije – posebno jer rodne uloge danas nisu toliko jasne kao što su nekad bile – ali je zato na kraju od nje nastao lik koji me je najviše iznenadio.
Zašto ste se fokusirali na recepte iz pedesetih? Da li ih i sami spremate?
Želela sam da Nelina priča bude smeštena u pedesete tako da sam se i fokusirala na recepte tog vremena. Osim toga, želela sam da oni budu integrisani u Nelina poglavlja jer je kuvar bio veoma važan deo njenog života i njene priče. Probala sam nekoliko recepata do sada, uključujući i pečenu aljasku, ali mislim da Neli ne bi bila zadovoljna onim što sam napravila!
Kakva ste istraživanja sproveli da biste opisali pedesete? Jeste li saznali nešto što Vas je posebno iznenadilo?
Mnogo vremena sam provela čitajući članke i priče iz te decenije, kao i u gledanju bezbroj savetodavnih video-materijala o vođenju domaćinstva koji su puštani u školama tokom pedesetih.
Takođe sam besomučno propitivala svoje roditelje i prijatelje koji su tokom pedesetih bili tinejdžeri i zapitkivala ih o kontroli rađanja, zabavi, kulturi, odevanju i ponašanju. Takođe imam i veliku kolekciju starih magazina koje je moja maćeha sačuvala, tako da sam ih listala kako bih upila jezik i stil tog vremena.
Neprestano me je iznenađivalo (iako sam bila svesna toga) kako se na žene gledalo u to vreme – jedna reklama za pivo se posebno istakla, na kojoj su muž i žena (ona sa pokajničkim izrazom lica drži varjaču) i natpis: „Bar joj pivo nije zagorelo!“
Kako ste odabrali naslov romana? Šta on govori o današnjim brakovima i brakovima iz pedesetih godina?
Naslov je uvek nezgodan jer nosi najveći teret.
Tokom prvog rukopisa roman se zvao „Dobra žena“, ali smo agent i ja shvatili da nije dovoljno dopadljiv. Zato sam zamolila grupu prijatelja koji su takođe pisci da razmisle o naslovu i ovo je jedna od opcija kojih smo se dosetili – srećom, dopao se i mom izdavaču.
Mislim da naslov ima istu ironičnu notu, bez obzira na to kom dobu pripadamo – fokusira se na ideju da žena mora da teži savršenstvu u svojoj ulozi „supruge“ iako znamo da ne postoji „savršena supruga“ (a kad smo kod toga, ni „savršen suprug“).
Na čemu trenutno radite?
Radila sam na prvom projektu koji nije fikcija. Zove se The 4% Fix (a radni naziv je bio Time for Change) i govori o vrednovanju sopstvenog vremena u sadašnjem dobu – kojeg nemamo dovoljno ni da završimo svakodnevne obaveze – problemu koji je sve hitnije rešiti.
A sada sam fokusirana na pisanje novog romana. Neka radnja za sada ostane tajna!
Autor: Debora Kalb
Izvor: deborahkalbbooks.blogspot.com
Prevod: Dragan Matković
Posedujem nekoliko starih kuvara i došla sam na ideju kako bi jedna stara kuća, mračna tajna (ili dve) i zajednički kuvar mogli da povežu živote dve žene – jedne savremene i jedne iz prošlosti.
S obzirom na to da imam ćerku, često razmišljam o rodnim ulogama, pa sam želela da ispitam očekivanja koja se i dalje nameću ženama, suprugama i majkama, čak i u ovo napredno vreme.
Neli sam prvu osmislila, pojavila se u mom umu potpuno formirana i spremna da ispriča svoju priču. Sa Alis je bilo komplikovanije – posebno jer rodne uloge danas nisu toliko jasne kao što su nekad bile – ali je zato na kraju od nje nastao lik koji me je najviše iznenadio.
Zašto ste se fokusirali na recepte iz pedesetih? Da li ih i sami spremate?
Želela sam da Nelina priča bude smeštena u pedesete tako da sam se i fokusirala na recepte tog vremena. Osim toga, želela sam da oni budu integrisani u Nelina poglavlja jer je kuvar bio veoma važan deo njenog života i njene priče. Probala sam nekoliko recepata do sada, uključujući i pečenu aljasku, ali mislim da Neli ne bi bila zadovoljna onim što sam napravila!
Kakva ste istraživanja sproveli da biste opisali pedesete? Jeste li saznali nešto što Vas je posebno iznenadilo?
Mnogo vremena sam provela čitajući članke i priče iz te decenije, kao i u gledanju bezbroj savetodavnih video-materijala o vođenju domaćinstva koji su puštani u školama tokom pedesetih.
Takođe sam besomučno propitivala svoje roditelje i prijatelje koji su tokom pedesetih bili tinejdžeri i zapitkivala ih o kontroli rađanja, zabavi, kulturi, odevanju i ponašanju. Takođe imam i veliku kolekciju starih magazina koje je moja maćeha sačuvala, tako da sam ih listala kako bih upila jezik i stil tog vremena.
Neprestano me je iznenađivalo (iako sam bila svesna toga) kako se na žene gledalo u to vreme – jedna reklama za pivo se posebno istakla, na kojoj su muž i žena (ona sa pokajničkim izrazom lica drži varjaču) i natpis: „Bar joj pivo nije zagorelo!“
Kako ste odabrali naslov romana? Šta on govori o današnjim brakovima i brakovima iz pedesetih godina?
Naslov je uvek nezgodan jer nosi najveći teret.
Tokom prvog rukopisa roman se zvao „Dobra žena“, ali smo agent i ja shvatili da nije dovoljno dopadljiv. Zato sam zamolila grupu prijatelja koji su takođe pisci da razmisle o naslovu i ovo je jedna od opcija kojih smo se dosetili – srećom, dopao se i mom izdavaču.
Mislim da naslov ima istu ironičnu notu, bez obzira na to kom dobu pripadamo – fokusira se na ideju da žena mora da teži savršenstvu u svojoj ulozi „supruge“ iako znamo da ne postoji „savršena supruga“ (a kad smo kod toga, ni „savršen suprug“).
Na čemu trenutno radite?
Radila sam na prvom projektu koji nije fikcija. Zove se The 4% Fix (a radni naziv je bio Time for Change) i govori o vrednovanju sopstvenog vremena u sadašnjem dobu – kojeg nemamo dovoljno ni da završimo svakodnevne obaveze – problemu koji je sve hitnije rešiti.
A sada sam fokusirana na pisanje novog romana. Neka radnja za sada ostane tajna!
Autor: Debora Kalb
Izvor: deborahkalbbooks.blogspot.com
Prevod: Dragan Matković
Autor: Karma Braun
