Karolin de Megre je starija, ali bolja, ali starija
Nakon što su nam pomogle da se osećamo kao Parižanke, Karolin de Megre i njena najbolja prijateljica (i koautorka) Sofi Mas su se vratile sa svojevrsnim nastavkom. Dok je knjiga „Kako biti Parižanka gde god da si“ predstavljala zabavno krstarenje kroz ljubav, stil i loše navike, „Starija, ali bolja, ali starija“ je skup mnogo nijansiranijih tekstova koji nam donose opaske, razmišljanja, digresije, podršku i analizu prednosti i mana starenja. Ovaj vodič je savršen da ga držite kraj uzglavlja i vraćate mu se po potrebi.
Jednog popodneva sreli smo se sa De Megreovom u hotelu „Pigal“. Upravo se vratila sa sahrane, a prethodne noći je do kasno bila na prijateljevom koncertu – disonantan sled događaja poput nekih situacija iz njene nove knjige. Ali uvek profesionalna, autorka se pojavila u tamnom džinsu i majici, bez šminke i sa razbarušenom kosom, spremna za razgovor o prednostima i manama sazrevanja i kako da to radimo sa stilom.
„U ’Parižanki’ je sve bilo lepo jer je reč o fantaziji. Uvek možemo da sanjamo i govorimo o čemu želimo. Ova knjiga je bila teža za pisanje jer je utemeljena na stvarnosti. Iznedrila je mnogo stvari koje su bile istinski zabavne, i one druge koje baš i nisu – starenje vam donosi malu distancu od sopstvenog mediokriteta“, našalila se. Najbolji deo procesa stvaranja ove knjige za nju je bilo to što je godinu dana sa najboljom prijateljicom prolazila kroz životne anegdote o poslu, ljubavi i svemu ostalom. Najteža? Govoriti lično o realnim pitanjima. „Osećam se veoma živo, a ovaj proces je učinio da se osećam snažno. Ali nije bilo lako“, dodaje.
Ne možemo da pobegnemo od starenja. De Megreova kaže da joj se u nekim pogledima „starija“ prišunjala i da je polako počela da shvata da stvari nisu više onakve kakve su bile. „Pre dve godine na Šanelovoj reviji neko mi je rekao da sam imala veoma seksi izraz lica na pisti, a ja nisam bila sigurna o čemu govori. Tada sam shvatila da sam škiljila jer nisam mogla da vidim kraj piste“, rekla nam je. I van piste je ulazak u četrdesete doneo mnoga egzistencionalna pitanja – o životu, svrsi, promeni, nepravdi biološkog sata, „boljem dupetu“ (kako se i zove jedno od poglavlja knjige) i milijardi drugih osetljivih tačaka sa kojima većina žena može da se poistoveti, bilo da su ikone stila ili ne.
Jedan primer: Naprasno shvatate da je predsednik Francuske mlađi od vas. Ili da vam se možda neće više nabacivati na žurkama ili bar to neće uraditi „onaj lik“. Ili svakodnevne situacije, kao na primer kada vam mlada devojka kaže da bi volela da bude poput vas kada bude starija – umesto da to smatrate glupim, očarani ste. Ili ozbiljnije stvari kao odlazak kod dermatologa koji vas pita šta ćete da uradite po pitanju lica. „Srećom, nemam problem sa tim kakva mi je koža, ali to što je uradio je bilo ubacivanje crva u moj um pod izgovorom da je to za moje dobro. Jer sada ću drugačije da se posmatram u ogledalu“, besno dodaje autorka. „Ljudi mogu da pronađu spokoj gde god žele, samo mi ga nemojte nabijati na nos. Starenje znači da nemate problem sa svojim neurozama.“
Po pitanju neuroza, „Starija“ je sama sebi Pandorina kutija, traktat o slobodi, poznavanju sebe i mnoštvu drugih stvari: učenju kako da sebi budete najbolji saveznik, radite šta je najbolje za sebe i druge, izlazak iz mentalnog točka za hrčka, iz svega što ima veze sa traumatičnim ljubavnim odnosima, lošim poslovima ili drugim nepotrebnim stvarima – poput nerazumnih očekivanja ili razmišljanja o tome kakav će život biti za tri nedelje ili deset godina.
Za De Megreovu, najveća promena nakon četrdesete je teško izvojevani spokoj koji je došao sa učenjem da živi u sadašnjem trenutku. „Bilo je potrebno mnogo rada, ali jednom kada shvatite, prelepo je“, zapazila je. Uz svu mentalnu snagu koju je sakupila, našla se na mestu gde može da radi stvari koje želi poput režiranja videa za Šanel, rada na kratkometražnom filmu i saradnje na projektu vezanom za jednu od njenih manje poznatih opsisija: hranu.
Za čitateljke će prolazak kroz knjigu „Starija, ali bolja, ali starija“ biti pravovremeno susretanje sa realnošću: ništa nikada nije savršeno i niko ne mora sve da shvati (bez obzira na to šta vam Instagram poručuje). „To bi bilo toliko dosadno“, buntovna je autorka i koristi mnogo slikovitiju francusku reč. Kad smo kod takvih reči – da joj je izdavač dozvolio, naslov knjige bi možda sadržao reč „merde“ („sranje“) i to možda čak dvaput. Sve bi to bilo zabavnog karaktera, naravno. „Biću drugačija žena za dve, četiri, pet godina“, govori nam De Megreova na kraju. „To je proces koji se neprestano odvija. Nadam se da će uvek ići na bolje. U svakom slučaju, to je neki plan.“
Nadajmo se samo da će i to pretočiti na papir.
Izvor: vogue.com
Prevod: Dragan Matković
Foto: Myles Kalus Anak Jihem / CC BY-SA 4.0 / Wikimedia Commons
Jednog popodneva sreli smo se sa De Megreovom u hotelu „Pigal“. Upravo se vratila sa sahrane, a prethodne noći je do kasno bila na prijateljevom koncertu – disonantan sled događaja poput nekih situacija iz njene nove knjige. Ali uvek profesionalna, autorka se pojavila u tamnom džinsu i majici, bez šminke i sa razbarušenom kosom, spremna za razgovor o prednostima i manama sazrevanja i kako da to radimo sa stilom.
„U ’Parižanki’ je sve bilo lepo jer je reč o fantaziji. Uvek možemo da sanjamo i govorimo o čemu želimo. Ova knjiga je bila teža za pisanje jer je utemeljena na stvarnosti. Iznedrila je mnogo stvari koje su bile istinski zabavne, i one druge koje baš i nisu – starenje vam donosi malu distancu od sopstvenog mediokriteta“, našalila se. Najbolji deo procesa stvaranja ove knjige za nju je bilo to što je godinu dana sa najboljom prijateljicom prolazila kroz životne anegdote o poslu, ljubavi i svemu ostalom. Najteža? Govoriti lično o realnim pitanjima. „Osećam se veoma živo, a ovaj proces je učinio da se osećam snažno. Ali nije bilo lako“, dodaje.
Ne možemo da pobegnemo od starenja. De Megreova kaže da joj se u nekim pogledima „starija“ prišunjala i da je polako počela da shvata da stvari nisu više onakve kakve su bile. „Pre dve godine na Šanelovoj reviji neko mi je rekao da sam imala veoma seksi izraz lica na pisti, a ja nisam bila sigurna o čemu govori. Tada sam shvatila da sam škiljila jer nisam mogla da vidim kraj piste“, rekla nam je. I van piste je ulazak u četrdesete doneo mnoga egzistencionalna pitanja – o životu, svrsi, promeni, nepravdi biološkog sata, „boljem dupetu“ (kako se i zove jedno od poglavlja knjige) i milijardi drugih osetljivih tačaka sa kojima većina žena može da se poistoveti, bilo da su ikone stila ili ne.
Jedan primer: Naprasno shvatate da je predsednik Francuske mlađi od vas. Ili da vam se možda neće više nabacivati na žurkama ili bar to neće uraditi „onaj lik“. Ili svakodnevne situacije, kao na primer kada vam mlada devojka kaže da bi volela da bude poput vas kada bude starija – umesto da to smatrate glupim, očarani ste. Ili ozbiljnije stvari kao odlazak kod dermatologa koji vas pita šta ćete da uradite po pitanju lica. „Srećom, nemam problem sa tim kakva mi je koža, ali to što je uradio je bilo ubacivanje crva u moj um pod izgovorom da je to za moje dobro. Jer sada ću drugačije da se posmatram u ogledalu“, besno dodaje autorka. „Ljudi mogu da pronađu spokoj gde god žele, samo mi ga nemojte nabijati na nos. Starenje znači da nemate problem sa svojim neurozama.“
Po pitanju neuroza, „Starija“ je sama sebi Pandorina kutija, traktat o slobodi, poznavanju sebe i mnoštvu drugih stvari: učenju kako da sebi budete najbolji saveznik, radite šta je najbolje za sebe i druge, izlazak iz mentalnog točka za hrčka, iz svega što ima veze sa traumatičnim ljubavnim odnosima, lošim poslovima ili drugim nepotrebnim stvarima – poput nerazumnih očekivanja ili razmišljanja o tome kakav će život biti za tri nedelje ili deset godina.
Za De Megreovu, najveća promena nakon četrdesete je teško izvojevani spokoj koji je došao sa učenjem da živi u sadašnjem trenutku. „Bilo je potrebno mnogo rada, ali jednom kada shvatite, prelepo je“, zapazila je. Uz svu mentalnu snagu koju je sakupila, našla se na mestu gde može da radi stvari koje želi poput režiranja videa za Šanel, rada na kratkometražnom filmu i saradnje na projektu vezanom za jednu od njenih manje poznatih opsisija: hranu.
Za čitateljke će prolazak kroz knjigu „Starija, ali bolja, ali starija“ biti pravovremeno susretanje sa realnošću: ništa nikada nije savršeno i niko ne mora sve da shvati (bez obzira na to šta vam Instagram poručuje). „To bi bilo toliko dosadno“, buntovna je autorka i koristi mnogo slikovitiju francusku reč. Kad smo kod takvih reči – da joj je izdavač dozvolio, naslov knjige bi možda sadržao reč „merde“ („sranje“) i to možda čak dvaput. Sve bi to bilo zabavnog karaktera, naravno. „Biću drugačija žena za dve, četiri, pet godina“, govori nam De Megreova na kraju. „To je proces koji se neprestano odvija. Nadam se da će uvek ići na bolje. U svakom slučaju, to je neki plan.“
Nadajmo se samo da će i to pretočiti na papir.
Izvor: vogue.com
Prevod: Dragan Matković
Foto: Myles Kalus Anak Jihem / CC BY-SA 4.0 / Wikimedia Commons
Autor: Karolin de Megre
