Porodica i prijatelji su veoma važni za razvoj svake osobe i formiranje njegovog karaktera. Oni su osnova za izgradnju našeg karaktera, a svaka njihova podrška nam daje snagu da postignemo veliki uspeh. Uz to još kasnije dolazi i ljubav, a snaga prave ljubavi je nešto što bi svako trebao da doživi. Tada osoba stiče utisak da ništa nije nemoguće da može da premosti svaku prepreku. Upravo o ovim temama piše poznata britanska spisateljica Kejti Ford.

Njenu puno ime Ketrin Rouz Gordon Kaming. Živi u Gloščesteru sa mužem i ima troje dece. Prvu knjigu je objavila 1995. godine, a počela je da se bavi pisanjem tek nakon rođenja trećeg deteta. Voli da peva, igra flamenko i da gleda trke haskija. Do sada je napisala oko 24 dela i važi za izuzetno popularnog pisca.

Kejti je za Telegraf.rs govorila o svom radu, čitaocima, knjigama... Priznala nam je odakle crpi svoju ispiraciju i da li je uvek verovala u sebe na putu do uspeha.

Kada ste odlučili da želite da postanete spisateljica?

Razmišljala sam da postanem spisateljica nekoliko godina pre nego što sam počela da pišem. Onda mi je jednog Božića majka poklonila pribor za pisanje. Sadržao je papir, olovke, korektor, rečnik... Tada sam već morala da počnem.

Gde pronalazite inspiraciju za svoje romane?

Inspiraciju nalazim svuda oko sebe. Možda je to nešto što sam pročitala u novinama, nešto što sam videla na televiziji ili kada upoznam nekog inspirativnog.

Kakvu poruku želite da pošaljete svojim čitaocima?

Svojim čitaocima želim da pošaljem poruku da je istinska ljubav moguća i da to možda ne dolazi iz pravca u kojem je vi tražite.

Vaše knjige govore o istinskoj ljubavi, porodici, prijateljima i postizanju nekog cilja. Vaši heroji moraju da pređu dug put kako bi dobili ono što žele, ali oni uvek ostaju verni sebi. Koliko je to teško i da li moramo da napravimo nekoliko izuzetaka i kompromisa u životu ako želimo da budemo srećni?

Trebalo je da prođe mnogo vremena kako bi počeli da objavljuju moje knjige, pa sam zbog toga morala naporno da radim. Ali mislim da imam sreće da su moje knjige iste kao ja na mnogo načina, pa sam uspela da ostanem verna svom pisanju.

Međutim, sve što vredi u životu zahteva određene žrtve i odricanja. Ja sam na primer morala da naučim da ustajem veoma rano kako bi imala vremena za pisanje.

Da li mislite da su prijatelji i porodica važni u čovekovom životu? Da li je to važna baza za nečiji uspeh u životu?

Mislim da su porodica i prijatelji važni za sreću. Ako vam se ne sviđa vaša porodica, možete da formirate drugu među svojim prijateljima. Znam da mi je podrška prijatelja i porodice veoma važna i da mi je pomogla na putu do uspeha.

Vaši glavni heroji uvek na kraju pronađu ljubav. Kako biste vi opisali ljubav svojim rečima i koja je najluđa stvar koju ste uradili zbog ljubavi?

Mislim da je ljubav kada ti srce zatreperi kada vidiš svom muža kako ulazi u kuću (čak i posle 46 godina). Mislim da je najluđa stvar koju sam uradila zbog ljubavi, kada sam sa svojim otišla na more iako sam imala morsku bolest i bila prestravljena.

Kako gledate na romantiku? Kako biste je opisali? Da li su ljudi danas manje romantični nego pre nekoliko decenija?

Mislim da u životu sada ima manje mogućnosti za romantiku, ali će se ljudi uvek snaći na svoj način. Razmislite o ljudima koji organizuju odlazak na ples kako bi zaprosili voljenu osobu na romantičan način. Kada sam ja bila mlada, romantično je bilo napraviti prsten od prepletenih travčica.

Vaši ženski likovi su jake i samostalne žene, koje se uvek nalaze u raznim situacijama. Takođe one imaju i puno šarma i ženski čitaoci mogu da se povežu sa njima. Koliko je taj obrazac važan u vašem pisanju?

Važno mi je da to što mojim ženskim likovima ne treba spasavanje, što sve u životu mogu same. One mogu dobiti pomoć od glavnog muškog lika, ali one to znaju i da uzvrate. Oni su podjednako jaki.

Da li je mešavina dobre ljubavne priče, snažne pozadine i neočekivanih obrta pravi recept za uspeh, jer drži pažnju čitaoca od početka do kraja? Da li vidite sebe u nekom drugom žanru?

Volela bih da mislim da moje knjige sadrže sve te elemente - dobru ljubavnu priču, jaku pozadinu, stvarne likove i pravi obrt na kraju. To mi je dovoljno i mislim da ne bih volela da pišem drugi žanr.

Kako izgleda Vaš proces pisanja? Da li ste uvek verovali u sebe ili ste nekada razmišljali o tome da odustanete o pisanja?

Nisam uvek verovala u sebe, iako mislim da sam ipak verovala dovoljno, inače ne bih ni počinjala da se bavim ovim poslom. Ne bih volela da ostavim pisanje, ali mislim da nekoliko puta dnevno zaboravim kako se piše. To je uvek borba, ali mislim da je to dobra stvar.

Veoma ste popularni u Srbiji. Da li planirate da dođete u našu zemlju i da se družite sa svojim čitaocima?

Volela bih da dođem u Srbiju. Samo treba neko da me pozove.

Izvor: telegraf.rs