Kralj skandinavskih krimića: „Navijaću za Srbiju u Rusiji!“
Jedan od najpopularnijih skandinavskih romanopisaca i norveški kralj noar-krimića juče je beogradskim novinarima obelodanio da ljubitelje njegovog serijala o detektivu Hariju Huleu čeka još jedan uzbudljivi nastavak u 2019! Ju Nesbe je u Srbiji promovisao aktuelni roman „Magbet“ (Laguna), koji je pisao u okviru projekta izdavačke kuće „Hogart pres“ povodom 400 godina od smrti Vilijama Šekspira. Inače, piscu je ovo druga poseta Srbiji, doduše, prvi put sa namerom.
Vozom do Beograda
„Pre 40 godina sam sa prijateljem vozom krenuo u Grčku, ali smo negde u Sloveniji promenili voz i došli pravo u Beograd. Fascinantno, ta železnička stanica je danas ista kao tada. Bili smo tu nekoliko dana i završili na jugoslovenskoj obali“, počeo je pisac druženje sa novinarima u knjižari SKC Delfi. Na pitanje o mračnom pogledu na rodni Oslo, ogrezao u korupciju, kriminal i mučka ubistva, priznaje da to ipak nije pravi Oslo.
Momci ne čitaju, ali zato doživljavaju
Pisac je oduševljeno prokomentarisao podatak da je Srbija među retkim zemljama koje danas imaju više novih knjižara od onih zatvorenih.
„Mladi, a naročito momci čitaju sve manje. To ipak ne znači da dožive manje priča nego mi. Tu su filmovi, igrice, muzika... Ništa manje ne upijaju kulturu“, kaže Nesbe.
„Kažu mi da u mojim romanima ima više ubistava nego što ih je skupa bilo u pola veka. Znam, ovo moje je neka Gotam verzija“, vedro komentariše pisac. Upitan kakav je izazov pisati roman na osnovu literarne gromade kakva je Šekspir, uz grimasu otkriva da, kada mu je ponuđen taj posao, prvo je želeo da kaže „ne, hvala“.
„Privilegija pisca je što može da spava koliko hoće i da mu niko ne govori šta da radi. Gledaš tu svoju idejicu, reč, naslov kako se razvija i postaje nešto veliko. Kada sam ipak pristao, odmah sam se rešio svega literarnog, poetskog i uzeo samo kostur, koji sam postavio za svoj savremeni zaplet“, objašnjava Nesbe.
Sneško se istopio
Po Nesbeovom romanu snimljen je i film „Sneško“, u kojem glavnu ulogu tumači Majkl Fasbender. Ipak, film u najmanju ruku nije oduševio njegove čitaoce.
„Reditelj Tomas Alfredson mi je odmah priznao da se neće slepo držati knjige i meni je to bilo u redu. Iskreno, još nisam ni pogledao film jer sam putovao u vreme premijere u Oslu. Žao mi je ako je propao trud toliko dobrih, vrednih i talentovanih ljudi“, pomalo ravnodušno zaključuje pisac.
Popularni pisac bez dlake na jeziku priznaje i da ne mari za želje svojih čitalaca, već se trudi da im priušti nešto o čemu nisu ništa znali. Poznat po kritici potrošačkog života i korupcije, Nesbe kaže da smo svi, pa i on sam, skloni da budemo razmaženi.
Norveška zvezda
Ju se tražio u mnogim profesijama. Nekada je bio i broker, a u ranoj mladosti i uspešan fudbaler u rodnom Moldeu. Sa bratom i drugarima iz tog gradića osnovao je bend „Di Derre“ i, iako nisu imali ambicija, sredinom devedesetih su objavili jedan od najuspešnijih albuma u norveškoj muzičkoj industriji.
Razmaženi smo
„Nisam prizeman, ja samo nikada nisam želeo stvari. Živeo sam uvek skromno, ali ako me uporedite sa kineskim farmerom, ja trošim bar 40 puta više. Norveška je dvadesetih godina bila najsiromašnija evropska zemlja i nemaština se utkala u našu kulturu. Razmaženi smo na mnogo načina, ja slavom i pažnjom. Ne pišem zbog novca, nisam kulturni idealista, već egocentrik. Ja sam sada na ego-tripu - odaje pisac, ali dodaje i da ga najviše ljuti trošenje na sulude i nepotrebne stvari, zbog kojih gubimo dodir sa prirodom.“
Budući da se njegova zemlja nije plasirala na Svetsko prvenstvo u Rusiji, novinari su Nesbea otvoreno pitali hoće li navijati za Srbiju. Nakon pauze i dramatičnog premišljanja, Nesbe je uzviknuo: „Da, podržavaću Srbiju! I Brazil“.
Autor: Aleksandra Malušev
Izvor: republika.rs
Vozom do Beograda
„Pre 40 godina sam sa prijateljem vozom krenuo u Grčku, ali smo negde u Sloveniji promenili voz i došli pravo u Beograd. Fascinantno, ta železnička stanica je danas ista kao tada. Bili smo tu nekoliko dana i završili na jugoslovenskoj obali“, počeo je pisac druženje sa novinarima u knjižari SKC Delfi. Na pitanje o mračnom pogledu na rodni Oslo, ogrezao u korupciju, kriminal i mučka ubistva, priznaje da to ipak nije pravi Oslo.
Momci ne čitaju, ali zato doživljavaju
Pisac je oduševljeno prokomentarisao podatak da je Srbija među retkim zemljama koje danas imaju više novih knjižara od onih zatvorenih.
„Mladi, a naročito momci čitaju sve manje. To ipak ne znači da dožive manje priča nego mi. Tu su filmovi, igrice, muzika... Ništa manje ne upijaju kulturu“, kaže Nesbe.
„Kažu mi da u mojim romanima ima više ubistava nego što ih je skupa bilo u pola veka. Znam, ovo moje je neka Gotam verzija“, vedro komentariše pisac. Upitan kakav je izazov pisati roman na osnovu literarne gromade kakva je Šekspir, uz grimasu otkriva da, kada mu je ponuđen taj posao, prvo je želeo da kaže „ne, hvala“.
„Privilegija pisca je što može da spava koliko hoće i da mu niko ne govori šta da radi. Gledaš tu svoju idejicu, reč, naslov kako se razvija i postaje nešto veliko. Kada sam ipak pristao, odmah sam se rešio svega literarnog, poetskog i uzeo samo kostur, koji sam postavio za svoj savremeni zaplet“, objašnjava Nesbe.
Sneško se istopio
Po Nesbeovom romanu snimljen je i film „Sneško“, u kojem glavnu ulogu tumači Majkl Fasbender. Ipak, film u najmanju ruku nije oduševio njegove čitaoce.
„Reditelj Tomas Alfredson mi je odmah priznao da se neće slepo držati knjige i meni je to bilo u redu. Iskreno, još nisam ni pogledao film jer sam putovao u vreme premijere u Oslu. Žao mi je ako je propao trud toliko dobrih, vrednih i talentovanih ljudi“, pomalo ravnodušno zaključuje pisac.
Popularni pisac bez dlake na jeziku priznaje i da ne mari za želje svojih čitalaca, već se trudi da im priušti nešto o čemu nisu ništa znali. Poznat po kritici potrošačkog života i korupcije, Nesbe kaže da smo svi, pa i on sam, skloni da budemo razmaženi.
Norveška zvezda
Ju se tražio u mnogim profesijama. Nekada je bio i broker, a u ranoj mladosti i uspešan fudbaler u rodnom Moldeu. Sa bratom i drugarima iz tog gradića osnovao je bend „Di Derre“ i, iako nisu imali ambicija, sredinom devedesetih su objavili jedan od najuspešnijih albuma u norveškoj muzičkoj industriji.
Razmaženi smo
„Nisam prizeman, ja samo nikada nisam želeo stvari. Živeo sam uvek skromno, ali ako me uporedite sa kineskim farmerom, ja trošim bar 40 puta više. Norveška je dvadesetih godina bila najsiromašnija evropska zemlja i nemaština se utkala u našu kulturu. Razmaženi smo na mnogo načina, ja slavom i pažnjom. Ne pišem zbog novca, nisam kulturni idealista, već egocentrik. Ja sam sada na ego-tripu - odaje pisac, ali dodaje i da ga najviše ljuti trošenje na sulude i nepotrebne stvari, zbog kojih gubimo dodir sa prirodom.“
Budući da se njegova zemlja nije plasirala na Svetsko prvenstvo u Rusiji, novinari su Nesbea otvoreno pitali hoće li navijati za Srbiju. Nakon pauze i dramatičnog premišljanja, Nesbe je uzviknuo: „Da, podržavaću Srbiju! I Brazil“.
Autor: Aleksandra Malušev
Izvor: republika.rs
Autor: Ju Nesbe
