Kristina Morato: O fatalnoj lepotici i kraljici skandala
Lola Montes je poklon za svakog pisca jer je imala život stvoren za roman, i to sa egzotičnim scenarijom. Bila je plesačica iz 19. veka, avanturistkinja i kurtizana koja je vodila život obeležen skandalima, obmanjujući sve predstavljajući se kao egzotična Andalužanka. Buntovna, strastvena žena ispred svog vremena, ali i veoma elegantna varalica koja se družila sa najslavnijim ličnostima svog vremena kao što su Aleksandar Dima, Onore de Balzak, Žorž Sand ili muzičar Franc List, sa kojim je imala burnu romansu. Ako je postala deo istorije, to je bilo zbog njene veze sa kraljem Ludvigom I Bavarskim koji je bio ludo zaljubljen u nju. Dodelio joj je titulu grofice, poklonio joj je dvorac gde ju je svakodnevno posećivao i obasipao poklonima. Zbog svoje ljubavi prema njoj monarh je bio primoran da abdicira 1848. Ne čudi što je ovakva jedna biografija inspirisala Kristinu Morato da napiše knjigu „Božanstvena Lola“.
Španska plesačica Lola Montes niti se zvala Lola Montes niti je bila Špankinja, ali je obeležila čitavu jednu epohu svojom raskošnom lepotom i snažnim temperamentom. Lola je bila jedna od najpoznatijih žena 19. veka. Kako joj je to pošlo za rukom?
Mnogo pre Mata Hari ili Karoline Otero postojala je Lola Montes. Uz englesku kraljicu Viktoriju, bila je jedna od najpoznatijih žena 19. veka i ona koja je zbog svojih skandala i ekscentričnosti dospela na najviše naslovnih strana. Tadašnja američka tabloidna štampa pronašla je u njoj zlatni rudnik. Lola je prekršila sve konvencije i volela je da provocira. Pušila je cigare, branila se bičem od muškaraca koji su se usuđivali da joj protivreče i bila je vrlo nepromišljena, činilo se da se ničega nije plašila. Poznavala je umetnost zavođenja i bila je neodoljiva i veoma egzotična muškarcima koji su joj padali pred noge. Udavala se tri puta i imala je beskonačnu listu ljubavnika.
Ako biste morali samo jednom rečju da opišete Lolu, koja reč bi to bila?
Jedna prava buntovnica.
Kako ste otkrili priču o Loli?
Istražujući za svoju prvu knjigu „Neustrašive putnice i avanturistkinje“, naišla sam na priču o ženi koja je prešla Panamsku prevlaku na mazgi u vreme kada je to bilo veoma nepromišljeno putovanje, čak i više od toga, za jednu damu. Oblačila se kao muškarac, pušila cigare i bila egzotično lepa. Ispostavilo se da se dama zvala Lola Montes i da je vodila izuzetan avanturistički život za ženu svog vremena. Zato sam odlučila da u nekom trenutku detaljnije istražim njen život. I sve što sam kasnije otkrila o njoj me je podstaklo da napišem njenu biografiju.
Od čega se sastojalo istraživanje za knjigu, na koji način ste dolazili do informacija? Da li ste putovali na lokacije koje pominjete u knjizi?
U životu Lole Montes mešaju se stvarnost i fikcija. Lola je bila lažljivica i u svojim sećanjima je lagala o svom poreklu. Ponavljala je iznova i iznova da je rođena u Sevilji u plemićkoj porodici. Do danas je objavljeno mnogo romana o njenom životu, ali se malo koji približio stvarnosti. „Božanstvena Lola“ je prva biografija Lole Montes koja je objavljena u Španiji i uspela sam da rekonstruišem njen život zahvaljujući pristupu neobjavljenim dokumentima, prepisci između nje i kralja Ludviga I Bavarskog koja se čuva u kraljevskom arhivu u Minhenu, kao i člancima u štampi tog vremena. Obišla sam i mesta glavnih događaja u njenom životu, Pariz, Minhen i Njujork, gde je sa velikim uspehom nastupala u glavnim brodvejskim pozorištima i u ovom gradu je sahranjena. Na njenom grobu na groblju u Bruklinu nikada ne fali cveća. I naravno, putovala sam u San Francisko i posetila mesta gde je živela kao pravi pionir Divljeg zapada i nastupala za besprizorne rudare u bednim prostorima.
Šta je ostalo od Lole danas, koja je njena zaostavština?
Nakon smrti u Njujorku, pred četrdeseti rođendan, Lola Montes je postala legenda. Bila je prva femme fatale u istoriji i svojim životom je inspirisala romanopisce i filmske reditelje. Godine 1930. čuveni reditelj Džozef fon Šternberg joj je odao posebnu počast u filmu „Plavi anđeo“, gde je veoma mlada Marlen Ditrih oživela plesačicu kabarea po imenu Lola Lola. Ali mislim da je pre svega Lola Montes bila istinski borac. Umetnica koja je rođena u viktorijansko doba kad su žene bile nevidljive i jedva imale ikakava prava, a uspela je u svemu što je radila kao sama žena sa skoro nikakvim prihodima. I ne samo da je uspela na sceni već je bila i neustrašiva putnica koja je nekoliko puta obišla svet. Morala je da savlada mnoge prepreke i izmisli lažni identitet da bi mogla da živi u muškom svetu. I uspela je. Danas bi bez sumnje bila značajna influenserka.
Španska plesačica Lola Montes niti se zvala Lola Montes niti je bila Špankinja, ali je obeležila čitavu jednu epohu svojom raskošnom lepotom i snažnim temperamentom. Lola je bila jedna od najpoznatijih žena 19. veka. Kako joj je to pošlo za rukom?
Mnogo pre Mata Hari ili Karoline Otero postojala je Lola Montes. Uz englesku kraljicu Viktoriju, bila je jedna od najpoznatijih žena 19. veka i ona koja je zbog svojih skandala i ekscentričnosti dospela na najviše naslovnih strana. Tadašnja američka tabloidna štampa pronašla je u njoj zlatni rudnik. Lola je prekršila sve konvencije i volela je da provocira. Pušila je cigare, branila se bičem od muškaraca koji su se usuđivali da joj protivreče i bila je vrlo nepromišljena, činilo se da se ničega nije plašila. Poznavala je umetnost zavođenja i bila je neodoljiva i veoma egzotična muškarcima koji su joj padali pred noge. Udavala se tri puta i imala je beskonačnu listu ljubavnika.
Ako biste morali samo jednom rečju da opišete Lolu, koja reč bi to bila?
Jedna prava buntovnica.
Kako ste otkrili priču o Loli?
Istražujući za svoju prvu knjigu „Neustrašive putnice i avanturistkinje“, naišla sam na priču o ženi koja je prešla Panamsku prevlaku na mazgi u vreme kada je to bilo veoma nepromišljeno putovanje, čak i više od toga, za jednu damu. Oblačila se kao muškarac, pušila cigare i bila egzotično lepa. Ispostavilo se da se dama zvala Lola Montes i da je vodila izuzetan avanturistički život za ženu svog vremena. Zato sam odlučila da u nekom trenutku detaljnije istražim njen život. I sve što sam kasnije otkrila o njoj me je podstaklo da napišem njenu biografiju.
Od čega se sastojalo istraživanje za knjigu, na koji način ste dolazili do informacija? Da li ste putovali na lokacije koje pominjete u knjizi?
U životu Lole Montes mešaju se stvarnost i fikcija. Lola je bila lažljivica i u svojim sećanjima je lagala o svom poreklu. Ponavljala je iznova i iznova da je rođena u Sevilji u plemićkoj porodici. Do danas je objavljeno mnogo romana o njenom životu, ali se malo koji približio stvarnosti. „Božanstvena Lola“ je prva biografija Lole Montes koja je objavljena u Španiji i uspela sam da rekonstruišem njen život zahvaljujući pristupu neobjavljenim dokumentima, prepisci između nje i kralja Ludviga I Bavarskog koja se čuva u kraljevskom arhivu u Minhenu, kao i člancima u štampi tog vremena. Obišla sam i mesta glavnih događaja u njenom životu, Pariz, Minhen i Njujork, gde je sa velikim uspehom nastupala u glavnim brodvejskim pozorištima i u ovom gradu je sahranjena. Na njenom grobu na groblju u Bruklinu nikada ne fali cveća. I naravno, putovala sam u San Francisko i posetila mesta gde je živela kao pravi pionir Divljeg zapada i nastupala za besprizorne rudare u bednim prostorima.
Šta je ostalo od Lole danas, koja je njena zaostavština?
Nakon smrti u Njujorku, pred četrdeseti rođendan, Lola Montes je postala legenda. Bila je prva femme fatale u istoriji i svojim životom je inspirisala romanopisce i filmske reditelje. Godine 1930. čuveni reditelj Džozef fon Šternberg joj je odao posebnu počast u filmu „Plavi anđeo“, gde je veoma mlada Marlen Ditrih oživela plesačicu kabarea po imenu Lola Lola. Ali mislim da je pre svega Lola Montes bila istinski borac. Umetnica koja je rođena u viktorijansko doba kad su žene bile nevidljive i jedva imale ikakava prava, a uspela je u svemu što je radila kao sama žena sa skoro nikakvim prihodima. I ne samo da je uspela na sceni već je bila i neustrašiva putnica koja je nekoliko puta obišla svet. Morala je da savlada mnoge prepreke i izmisli lažni identitet da bi mogla da živi u muškom svetu. I uspela je. Danas bi bez sumnje bila značajna influenserka.
Uvek pišete o ženama, „neustrašivim i radoznalim damama koje su razlog za postojanje pronašle u avanturi“. Zašto?
Od davnina su žene istraživale svet, ali ih je istorija zaboravila. Hodočasnice, osvajačice, misionarke, engleske aristokratkinje, supruge istraživača, avanturistkinje, naučnice... odlazile su tamo gde su mape bile prazne, doprinoseći svojim putovanjima većem geografskom poznavanju planete. Međutim, njihova imena se nikada ne pojavljuju u udžbenicima, ne pamte ih ni spomenici ili ploče u njihovim rodnim mestima ili mestima u kojima su obavljale svoje podvige. Čini se da je istraživanje sveta, potraga za nepoznatim, bila samo muška stvar. Na sreću, drugi deo priče, onaj u kome glume one, izlazi na videlo i pokazuje nam da „demon“ radoznalosti ne poznaje pol. Te hrabre pionirke nisu bile „lude i ekscentrične“ kako su nas naučnici njihovog vremena uveravali, više odlučni da ih ismeju nego da priznaju njihove zasluge. Moje knjige su omaž ovim ženama koje su bile istinske pionirke i mislim da je važno objaviti njihova velika dostignuća i podvige kako bi devojčice i dečaci imali na koga da se ugledaju.
Pri kraju svog života Lola Montes je napravila radikalan zaokret i postala predavač, pa čak i uspešan pisac...
Loli Montes se najviše divim zbog odlučnosti i velike snage volje. U poslednjoj fazi života, već daleko od scene, nastanila se u Njujorku. Više nije mogla da igra kao ranije, njeno zdravlje je bilo delikatno i njena lepota je bledela, ali je imala druge resurse. Počela je da drži predavanja, bila je veoma uspešna i zaradila je mnogo novca. U tim pričama je počela da govori o sopstvenom životu i svojim tajnama lepote, ali je potom proširila repertoar na teme kao što su Pariz i ljubav, moda ili heroine i moćne žene u istoriji. Iskoristivši uspeh, debitovala je i kao autorka i objavila prvu knjigu saveta o lepoti u istoriji pod naslovom „Umetnost lepote ili tajne damskog budoara“. I ponovo je postigla ogroman uspeh, a knjiga je bila pravi bestseler. U njoj je davala domaćinske savete ženama, od toga kako da ofarbaju sedu kosu, do toga kako da održe grudi čvrstim ili kako da neguju trepavice. Preporučivala je fizičke vežbe i uravnoteženu ishranu, nešto što danas zvuči veoma moderno.
Radili ste kao novinarka, fotografkinja, ratna reporterka, direktorka programa i na kraju autorka. Da li je taj put od novinarke do pisca bio logičan u Vašem razvoju?
Da, još u ranoj mladosti sam putovala po svetu kao izveštač radeći mnoge reportaže i članke za špansku štampu. Takođe, godinama sam kombinovala svoja putovanja kroz Latinsku Ameriku, Aziju, Afriku i Bliski istok, sa režijom televizijskih i radio-programa. Ali kada mi se rodio sin, odlučila sam da se malo primirim i počela sam da pišem svoju prvu knjigu „Neustrašive putnice i avanturistkinje“. Želela sam da odam posebnu počast tolikom broju putnica i istraživača koje je istorija nepravedno zaboravila. I na moje iznenađenje, knjiga je postigla veliki uspeh. Od tada više ne radim na televiziji i posvetila sam se samo pisanju biografija i putovanjima, dvema mojim strastima. Ali reći ću vam da se više od pisca osećam kao novinarka sa ogromnom radoznalošću koja piše knjige o ženama kojima se divi.
Šta je Vaš naredni projekat, na čemu trenutno radite?
Ne mogu mnogo da otkrijem, ali završavam novu knjigu koja će biti objavljena u Španiji u oktobru, i to je takođe knjiga o izuzetnim ženama koje su ostavile dubok trag u istoriji.
Autor: Iva Burazor
Izvor: časopis Bukmarker, br. 30
Foto: Amaya Aznar
Od davnina su žene istraživale svet, ali ih je istorija zaboravila. Hodočasnice, osvajačice, misionarke, engleske aristokratkinje, supruge istraživača, avanturistkinje, naučnice... odlazile su tamo gde su mape bile prazne, doprinoseći svojim putovanjima većem geografskom poznavanju planete. Međutim, njihova imena se nikada ne pojavljuju u udžbenicima, ne pamte ih ni spomenici ili ploče u njihovim rodnim mestima ili mestima u kojima su obavljale svoje podvige. Čini se da je istraživanje sveta, potraga za nepoznatim, bila samo muška stvar. Na sreću, drugi deo priče, onaj u kome glume one, izlazi na videlo i pokazuje nam da „demon“ radoznalosti ne poznaje pol. Te hrabre pionirke nisu bile „lude i ekscentrične“ kako su nas naučnici njihovog vremena uveravali, više odlučni da ih ismeju nego da priznaju njihove zasluge. Moje knjige su omaž ovim ženama koje su bile istinske pionirke i mislim da je važno objaviti njihova velika dostignuća i podvige kako bi devojčice i dečaci imali na koga da se ugledaju.
Pri kraju svog života Lola Montes je napravila radikalan zaokret i postala predavač, pa čak i uspešan pisac...
Loli Montes se najviše divim zbog odlučnosti i velike snage volje. U poslednjoj fazi života, već daleko od scene, nastanila se u Njujorku. Više nije mogla da igra kao ranije, njeno zdravlje je bilo delikatno i njena lepota je bledela, ali je imala druge resurse. Počela je da drži predavanja, bila je veoma uspešna i zaradila je mnogo novca. U tim pričama je počela da govori o sopstvenom životu i svojim tajnama lepote, ali je potom proširila repertoar na teme kao što su Pariz i ljubav, moda ili heroine i moćne žene u istoriji. Iskoristivši uspeh, debitovala je i kao autorka i objavila prvu knjigu saveta o lepoti u istoriji pod naslovom „Umetnost lepote ili tajne damskog budoara“. I ponovo je postigla ogroman uspeh, a knjiga je bila pravi bestseler. U njoj je davala domaćinske savete ženama, od toga kako da ofarbaju sedu kosu, do toga kako da održe grudi čvrstim ili kako da neguju trepavice. Preporučivala je fizičke vežbe i uravnoteženu ishranu, nešto što danas zvuči veoma moderno.
Radili ste kao novinarka, fotografkinja, ratna reporterka, direktorka programa i na kraju autorka. Da li je taj put od novinarke do pisca bio logičan u Vašem razvoju?
Da, još u ranoj mladosti sam putovala po svetu kao izveštač radeći mnoge reportaže i članke za špansku štampu. Takođe, godinama sam kombinovala svoja putovanja kroz Latinsku Ameriku, Aziju, Afriku i Bliski istok, sa režijom televizijskih i radio-programa. Ali kada mi se rodio sin, odlučila sam da se malo primirim i počela sam da pišem svoju prvu knjigu „Neustrašive putnice i avanturistkinje“. Želela sam da odam posebnu počast tolikom broju putnica i istraživača koje je istorija nepravedno zaboravila. I na moje iznenađenje, knjiga je postigla veliki uspeh. Od tada više ne radim na televiziji i posvetila sam se samo pisanju biografija i putovanjima, dvema mojim strastima. Ali reći ću vam da se više od pisca osećam kao novinarka sa ogromnom radoznalošću koja piše knjige o ženama kojima se divi.
Šta je Vaš naredni projekat, na čemu trenutno radite?
Ne mogu mnogo da otkrijem, ali završavam novu knjigu koja će biti objavljena u Španiji u oktobru, i to je takođe knjiga o izuzetnim ženama koje su ostavile dubok trag u istoriji.
Autor: Iva Burazor
Izvor: časopis Bukmarker, br. 30
Foto: Amaya Aznar
Autor: Kristina Morato
