Razgovor s autorkom L. Dž. Šen otkriva nam dublji uvid u njen kreativni proces tokom nastajanja romana „Đavo uvek nosi crno“, ljubavni roman s blagom primesom erotike, malo humora i puno topline.

L. Dž. Šen je autorka provokativnih knjiga „Opaki momak“, „Ukradeni poljubac“ i „Đavo uvek nosi crno“. Ona piše neke od najvrelijih erotskih scena u savremenim ljubavnim romanima, a u intervjuu za Bukmarker nam govori o svojoj inspiraciji, odnosu prema likovima, izazovima i uživanju u pisanju, kao i o ulozi muzike u stvaranju atmosfere u njenim romanima.

Da li ste znali kada ste počeli da pišete da će Vaše knjige postići ovoliki uspeh?

Ne. Ne mislim da bilo ko ulazi u ovaj posao očekujući ogroman uspeh. Ljudi postaju pisci jer zaista vole pisanje. Zapavo, smatram da što više pišete iz ličnog zadovoljstva, to bolje dolazi do izražaja.

Šta Vam je poslužilo kao inspiracija za knjigu „Đavo uvek nosi crno“ i njene likove?

Nije postojao samo jedan izvor inspiracije za ovu knjigu. Bila sam u fazi gledanja romantičnih komedija iz devedesetih i početka 2000-ih, i želela sam da napišem nešto što bi ljudima pružilo isti prijatan osećaj koji sam imala gledajući te filmove. Što se tiče Medi, zaista sam želela da osmislim junakinju opsednutu venčanjima i venčanicama, koja se verila protiv svoje volje. Smatrala sam da je to dobar zaplet sa nju, sa visokim ulozima. Kad je u pitanju Čejs, želela sam da glavni muški junak bude hladan i proračunat, i koji je primoran, protiv svoje volje, da se udruži sa ženom koja predstavlja pretnju po njegovo srce.

Časopis Opre Vinfri Vas naziva stručnjakom za mračne, seksi antiheroje. Šta mislite o tome?

Smatram to izuzetno laskavim! To je ogroman kompliment.

Koliko ima Vas u Vašim junacima?

Uvek postoji neki deo mene u svakom liku, jer stavljam reči u njihova usta i misli u njihove glave. Naravno, kada pišem o glavnom negativcu bez ikakvih pozitivnih osobina, to nije moj karakter koji se ogleda u njima, već način na koji razmišljam o takvom liku i kako ga oblikujem. Dakle, u svakom liku koji napišem ostavljam deo sebe, bilo da se radi o glavnom ili sporednom liku.

Kako ste odlučili postati pisac? Da li ste oduvek znali da ćete jednog dana pisati?

Uvek sam verovala da ću pisati knjige, ali mi je glavna strast pripovedanje. Studirala sam film i napisala scenarija. Nisu mi se baš dopala. Pretežno zbog toga što, kada pišete scenario, morate opravdati sve, pa i najmanji detalj. Zašto ste smestili junake u veliku dvoranu sa hiljadu prisutnih? To je skupo i nepotrebno! Zašto ih ne smestiti na kućnu zabavu? U knjizi nemam budžet, producenta kojem treba da odgovaram, niti tehničke prepreke koje mi stoje na putu. Kreativna sloboda je veoma oslobađajuća.