- Prema mlađem bratu i meni tata je imao ispravne pedagoške metode zato što - nek mi Bog oprosti - nije imao svoje roditelje. Njegova majka je umrla na porođaju sa 18 godina, a posle tri dana i otac. Prababa Anika mi je pričala da je presvisao od tuge za suprugom. U stvari, umrli su 1918. godine kada je 70 miliona ljudi u Evropi umrlo od španske groznice. Ali meni više odgovara verzija da je Ljubiša umro od tuge za Ivankom. Tako ja za sva vremena imam babu od 18 godina i dedu od 19. Odrastao sam na selu, a na selu se rađaju deca ljudi, a ne deca kućni ljubimci, kakav je slučaj sa gradskom decom. To znači da smo brat i ja bili potrebni porodici i od malih nogu dobijali zaduženja u kući i na polju - objašnjava Ršumović.

Iako mlađi, brat je više radio, a Ršum se izvlačio da bi pisao pesme. Vadio se na bolešljivost budući da je sa četiri godine preležao tešku upalu pluća.

- Sećam se, oblačili su mi potkošulju natopljenu kozjim lojem, jer se tako nekada lečila upala pluća. Zbog neprijatnog mirisa koji sam širio oko sebe bio sam prilično usamljen (smeh). Upalu pluća sam okrenuo u svoju korist, pa umesto da radim u polju, pisao sam stihove - objašnjava uvek vedri i nasmejani Ršum.

• KUĆE
Otac mu je govorio da svaki čovek za života mora da zasadi dva voćnjaka i da sagradi dve kuće. Za voćnjake ga je poslušao, ali ne i za kuće. Sagradio je čak pet!

- To su zapravo tri kuće i dva stana, ali, dobro, jeste pet krovova nad glavom. Imam tri sina i troje unučića, a uskoro, daće Bog, i četvrto. Nisam ja te stanove i kuće pravio za sebe nego za sedam građana Srbije. I oni će, nadam se, učiniti nešto za svoje potomstvo - priča Ršumović.

• VIKENDICA
Svojevremeno, dok su mu sinovi još bili mali, porodično su pravili kućne novine „RŠUM“, što je značilo: Radostan, Šaljiv, Uman, Mudar. To su bile novine za pokazivanje gostima, a koštale su: jedan osmeh. Kaže da je na taj način želeo da nagovori svoju decu da ostanu deca celog života. Izgleda da je uspeo u tome. I danas kada se porodično okupe, sve zvoni od smeha, šale i radosti. Najčešće se sastaju u kući u Baćevcu, 30 kilometara od Beograda.

- Vikendica se nalazi u šumi, među pticama, vevericama i fazanima, što je dobro, ali nažalost i među lopovima, što nije baš dobro. Svaki put kad idemo tamo, strepimo da ćemo naći sve razvaljeno i odneto. Kuću smo pravili sa mnogo ljubavi kao što se pravi gnezdo - priča Ršum i opisuje svu lepotu čarobnog trenutka kada u zoru izađe iz kuće i bos stane na zemlju.

• PROFIT
- Antej iz grčke mitologije dobija snagu iz zemlje. Majka zemlja i nama danas daje snagu, mada ovi vlasnici vlasti, koje je srpski narod izabrao, to ne priznaju. Odnosno ne znaju, što je još gore. Majka zemlja nam rađa hranu, rađa nam radost za oči - cveće, rađa nam ptice i životinje... Profesor Miladin Ševarlić, moj prijatelj, rekao mi je u jednom razgovoru: „Nema većeg profita od zemljoradnje. Četrdeset kilograma kukuruza poseješ na četiri hektara zemlje i dobiješ 40 tona kukuruza!“ I stvarno, ukoliko nisi lopov ili narko-diler, ne možeš ostvariti veći profit nijednim drugim poslom. Ali to ne shvataju vlasnici vlasti. Prodavanje majke zemlje jeste najveći skandal ove tranzicije i ovog ludila koje nas je zahvatilo posle Titovog socijalizma - zaključuje Ršumović.

• NATAŠA
Ljubav svog života, suprugu Natašu, osvojio je stihom: „Moja pahulja u čađavom gradu“. Ove godine proslavljaju 50 godina braka.

- Bio bih strašan depresivac da nije Nataše. Ona je vedre prirode, voli život i pravi je hedonista. Kao studentkinja bavila se i manekenstvom i dugo je razmišljala da li da se upusti u brak sa mnom. I sama je studirala književnost, verovatno imala i literarne ambicije... Ipak, odlučila je da se posveti porodici, a da pusti mene da se, umalo rekoh, ludiram (smeh) - priča čovek koji je ceo život proveo sa decom.

• STIHOVI
Generacije i generacije su iz njegovih stihova saznavale da „ima jedna pećina stroga u kojoj živi babaroga“, te da je miš čim je dobio grip seo u džip i „prevalio put dugačak da ga pregleda doktor mačak“. Učili smo od Ršuma, pored ostalog, i to da „decu ne donose rode, već ih rađaju majke“, a njegova pesma „Deca su ukras sveta“ postala je dečja himna.

- Ne delim ljude na decu i odrasle. Sve su to ljudi, samo su jedni mali, a drugi malo veći. A što se pameti i inteligencije tiče, često su ovi mali pametniji i inteligentniji. Tako sam smislio poslovicu: Odrasli nisu dorasli deci - kaže Ršumović.

Na pitanje kako vaspitavati decu, odgovara stihom:
„Dete treba da posmatraš,
al‘ mu nemoj na put stati,
što ga pre čovekom smatraš,
pre će čovek i postati.“

Izvor: Blic
Autor: Simonida Milojković