Maks Tegmark: Kakvu budućnost želite?
Maks Tegmark je profesor sa MIT-a, napisao je više od 200 radova na teme od kosmologije do veštačke inteligencije. Osnovao je neprofitnu organizaciju Institut za budućnost života (FLI, Future of Life Institute) i sarađivao sa Ilonom Maskom na pokretanju programa za istraživanje bezbednosti veštačke inteligencije. Njegova knjiga „Život 3.0“ istražuje uspon veštačke inteligencije, koja ima potencijal da nam budućnost preobrazi više nego bilo koja druga tehnologija.
Prvo i najvažnije, da li treba da budemo zabrinuti zbog razvoja veštačke inteligencije?
Da, apsolutno. Tehnologija je alat koji možete koristiti u loše i dobre svrhe. Razlika je u tome što je veštačka inteligencija mnogo moćnija tehnologija. Već danas možete videti šta se događa sa medijima i svetom koji postaje sve više polarizovan, ljudima koji počinju da žive u paralelnim univerzumima, mehurima u kojima slušaju samo informacije sa kojima se slažu, što uzrokuje mnogo problema u našoj demokratiji.
Da li je zato ovo najvažniji razgovor našeg doba?
Ono što se dešava sa medijima trebalo bi da bude poziv na buđenje. Ljudi kažu „Oh, roboti dolaze“ i uplaše se, ali plaše se pogrešne stvari, da će roboti doći i ubiti nas, a u stvari roboti nas hakuju, ne fizički roboti sa dve noge već algoritmi. Većina ljudi u Evropi svoje vesti dobija sa društvenih mreža, a postoje pametni algoritmi koji automatski uče kako da nateraju ljude da provode više vremena gledajući reklame kako bi uvećali profit.
Šta će biti sa čovečanstvom ako uspemo da stvorimo inteligenciju koja će prevazići našu? Na koji način možemo da kontrolišemo inteligenciju koja je izvan našeg poimanja?
Na to pitanje trebalo bi odgovoriti pre nego što je kreiramo. Ako pitamo šta će se dogoditi u budućnosti sa veštačkom inteligencijom, ponašamo se kao pasivni posmatrači koji nemaju nikakvog uticaja. Treba da se zapitamo kakvu budućnost želimo i kako zapravo možemo da je ostvarimo. Pomalo se bojim da stalno ponavljamo iste greške.
Vaša knjiga opisuje dvanaest mogućih verzija budućnosti ukoliko čovečanstvo pokuša da napravi superinteligentnu veštačku inteligenciju.
Većina nas poznavala je nekog ko je umro od neizlečive bolesti, a u stvari još nismo dovoljno pametni da smislimo kako da je izlečimo. Bilo bi sjajno da koristimo veštačku inteligenciju da ubrzamo medicinska istraživanja. Zašto i dalje postoje ljudi koji umiru od gladi? Ovi problemi mogu se rešiti. Ova vrsta pozitivne vizije trebalo bi da bude polazna tačka našeg razgovora o veštačkoj inteligenciji.
Kako će izgledati život 3.0?
Mislim da smo trenutno u vrlo kritičnom trenutku istorije života na Zemlji, gde ćemo u ovom veku ili učiniti nešto veoma glupo i čovečanstvo će izumreti, ili ćemo se sabrati i stvoriti zaista neverovatnu budućnost. Život zaista može procvetati kao nikada pre, da bude zdrav i prosperitetan... Kao da je čovečanstvo na putu i dolazi pred raskrsnicu gde ima jednostavan izbor – divnu budućnost ili apsolutno užasnu budućnost. Mogu da razumem da su ljudi pesimistični, ali imamo i inspirativne priče. Posle Drugog svetskog rata u Evropi smo imali izbor, tenzija je mogla da nastavi da raste i dovede do trećeg svetskog rata. Umesto toga formirana je Evropska unija. Radilo se na zajedništvu, omogućeni su besplatni univerziteti, zdravstvena zaštita za sve, penzioni planovi, ta pozitivna vizija je uspešno ujedinila ljude.
Da li se može reći da ste oprezno optimistični?
Da, moguće je stvoriti sjajnu budućnost, ali će biti potrebno mnogo napornog rada. Sve što volimo u svojoj civilizaciji proizvod je inteligencije, pa ako je možemo uvećati pomoću veštačke inteligencije, što nam daje potencijal da rešimo sve probleme koje ranije nismo uspeli i stvorimo neverovatnu budućnost, onda je i te kako vredno truda.
Razgovarala: Iva Burazor
Izvor: časopis Bukmarker, br. 7
Da, apsolutno. Tehnologija je alat koji možete koristiti u loše i dobre svrhe. Razlika je u tome što je veštačka inteligencija mnogo moćnija tehnologija. Već danas možete videti šta se događa sa medijima i svetom koji postaje sve više polarizovan, ljudima koji počinju da žive u paralelnim univerzumima, mehurima u kojima slušaju samo informacije sa kojima se slažu, što uzrokuje mnogo problema u našoj demokratiji.
Da li je zato ovo najvažniji razgovor našeg doba?
Ono što se dešava sa medijima trebalo bi da bude poziv na buđenje. Ljudi kažu „Oh, roboti dolaze“ i uplaše se, ali plaše se pogrešne stvari, da će roboti doći i ubiti nas, a u stvari roboti nas hakuju, ne fizički roboti sa dve noge već algoritmi. Većina ljudi u Evropi svoje vesti dobija sa društvenih mreža, a postoje pametni algoritmi koji automatski uče kako da nateraju ljude da provode više vremena gledajući reklame kako bi uvećali profit.
Šta će biti sa čovečanstvom ako uspemo da stvorimo inteligenciju koja će prevazići našu? Na koji način možemo da kontrolišemo inteligenciju koja je izvan našeg poimanja?
Na to pitanje trebalo bi odgovoriti pre nego što je kreiramo. Ako pitamo šta će se dogoditi u budućnosti sa veštačkom inteligencijom, ponašamo se kao pasivni posmatrači koji nemaju nikakvog uticaja. Treba da se zapitamo kakvu budućnost želimo i kako zapravo možemo da je ostvarimo. Pomalo se bojim da stalno ponavljamo iste greške.
Vaša knjiga opisuje dvanaest mogućih verzija budućnosti ukoliko čovečanstvo pokuša da napravi superinteligentnu veštačku inteligenciju.
Većina nas poznavala je nekog ko je umro od neizlečive bolesti, a u stvari još nismo dovoljno pametni da smislimo kako da je izlečimo. Bilo bi sjajno da koristimo veštačku inteligenciju da ubrzamo medicinska istraživanja. Zašto i dalje postoje ljudi koji umiru od gladi? Ovi problemi mogu se rešiti. Ova vrsta pozitivne vizije trebalo bi da bude polazna tačka našeg razgovora o veštačkoj inteligenciji.
Kako će izgledati život 3.0?
Mislim da smo trenutno u vrlo kritičnom trenutku istorije života na Zemlji, gde ćemo u ovom veku ili učiniti nešto veoma glupo i čovečanstvo će izumreti, ili ćemo se sabrati i stvoriti zaista neverovatnu budućnost. Život zaista može procvetati kao nikada pre, da bude zdrav i prosperitetan... Kao da je čovečanstvo na putu i dolazi pred raskrsnicu gde ima jednostavan izbor – divnu budućnost ili apsolutno užasnu budućnost. Mogu da razumem da su ljudi pesimistični, ali imamo i inspirativne priče. Posle Drugog svetskog rata u Evropi smo imali izbor, tenzija je mogla da nastavi da raste i dovede do trećeg svetskog rata. Umesto toga formirana je Evropska unija. Radilo se na zajedništvu, omogućeni su besplatni univerziteti, zdravstvena zaštita za sve, penzioni planovi, ta pozitivna vizija je uspešno ujedinila ljude.
Da li se može reći da ste oprezno optimistični?
Da, moguće je stvoriti sjajnu budućnost, ali će biti potrebno mnogo napornog rada. Sve što volimo u svojoj civilizaciji proizvod je inteligencije, pa ako je možemo uvećati pomoću veštačke inteligencije, što nam daje potencijal da rešimo sve probleme koje ranije nismo uspeli i stvorimo neverovatnu budućnost, onda je i te kako vredno truda.
Razgovarala: Iva Burazor
Izvor: časopis Bukmarker, br. 7
Autor: Maks Tegmark
