Marava Ibrahim: Šampionka u hula hopu koja pomaže devojčicama da se izbore sa anksioznošću i depresijom
„Marava Ibrahim je svetska rekorderka koja je postala guru generaciji Z“, kaže Feb Lakhurst.
U knjizi Marave Ibrahim, „Vodič za devojčice“, ima jedna slika koja je izazvala sjajnu reakciju.
„To je fotografija mog lica čija je polovina digitalno obrađena“, kaže ona. „To je zato što jednostavno ne viđate takve slike. I ako niste proveli godine učeći i radeći u toj industriji, onda nemate adekvatnu predstavu… Mislim da ljudi nisu svesni koliko se fotošop koristi. Niko se jednostavno ne fotografiše i zatim tu sliku stavi onlajn.“
Integritet je tema njene knjige, priručnika za devojčice koje rastu u staklenoj bašti lajkova na Instagramu i sterilne, depilirane perfekcije. Neki Londonci možda već znaju ovu tridesetjednogodišnjakinju: njen dnevni posao je da bude „Čudesna Marava“, akrobatkinja u hula hopu koja drži devet Ginisovih rekorda, ima hula hop grupu po imenu „The Majjorettes“ i nastupala je na otvaranju Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine.
Otac joj je Somalijac a majka Australijanka. Marava je odrasla u Australiji, Papui Novoj Gvineji i na Srednjem istoku, a u Dalstonu živi od 2007. godine.
„Išla sam sa aerodroma Hitrou ka Dalstonu i bukvalno bila u fazonu: 'Da, ovo je dom'. Bilo je tako čudno što mi je sve delovalo toliko blisko.“
Knjiga je ilustrovani i opširni priručnik o tome šta devojke treba da znaju o svom duhu i telu, naizmenično skatološki i dirljiv. Bavi se maljama na telu i slomljenim srcem, pegama i seksualnošću. Kratka poglavlja su prošarana citatima heroina kao što su Eleonora Ruzvelt, čija je mantra „Niko te ne može omalovažiti bez tvog dopuštenja“ u skladu sa duhom knjige.
Jedna od ključnih stvari su savršeno odabrane ilustracije – tipična literatura na ove teme, kada je uopšte dostupna, često je ili nekorisna ili sa previše anatomije (ili nekako uspeva da bude oboje), ali „Vodič za devojčice“ je ilustrovala Sinem Erkas, diplomac umetničke škole Central St Martins, čije svetle, stilizovane fotografije daju knjizi estetiku sličnu onoj kod magazina. „Sinem nije mogla bolje da uradi posao“, oduševljena je Marava. „Bilo mi je važno da knjiga ne bude bezlična. Savršeno se uklopila sa onim što sam ja želela da kažem.“
Odrastanje je retko kad jednostavno, i Marava kaže da je napisala knjigu delom i zbog toga što je ona „želela ovakvu knjigu“ kao mlada. Međutim knjiga je savremena: anksioznost dobija razmere epidemije među pripadnicima Generacije Z – naročito devojčicama.
Jedna skorašnja studija je ustanovila da je u Velikoj Britaniji jedna od 6 petnaestogodišnjakinja nesrećna. Jedan od vodećih psihologa Stive Bidalf, koji je i sam napisao knjigu na tu temu, procenjuje da trećina tinejdžerki u Engleskoj pati od depresije i anksioznosti. „Radim sa devojkama u Londonu“, kaže Maravi. „I te devojke su veoma nezadovoljne sobom. Probude se, pogledaju sebe u ogledalu a zatim odu na Instagram. Tako ste mlade – u životu ima toliko toga drugog za vas!“
Ona se nada da će time što je pokazala da su fizičke i mentalne promene normalna stvar, i takođe rastumačila sveprisutnu vizuelnu kulturu objavljujući neretuširane slike (tu su i tri stranice „ljudske noge u pravoj veličini sa celulitom“), pomoći u prevazilaženju anksioznosti kod tinejdžerki.
Marava kaže da pored Instagrama i Gugl predstavlja problem. Te devojčice „imaju internet, ali na njemu je mnogo pogrešnih podataka. Zastrašujuće je kad u dobu od osam, devet ili 10 godina možete da dođete do potpuno netačnih odgovora koje ćete smatrati tačnim.“ Ona je radila sa doktorom Radžom Modgilom da bi bila sigurna da su njeni podaci tačni. „Veoma mi je drago što ne odrastam u ovo doba.“
Mrzi pomodne dijete („izrazito sam protiv njih – one su glupost“) i misli da postoje obeshrabrujuće oprečni stavovi o ishrani, tako da nema razumnog konsenzusa o tome kako da živimo zdravo. „Svi se trude da se hrane niskokalorično, izbegavaju mlečne proizvode, izbegavaju gluten“, kaže ona ogorčeno. „Svako pokušava da prevari sistem. Ne možete ga prevariti.“ U skladu sa tim, jedno poglavlje ima naslov „Jednostavno jedi“.
Vodič za devojčice je možda namenjen anksioznoj digitalnoj generaciji, ali je takođe inspirisao autorkine razgovore sa odraslim prijateljicama. „Dečaci imaju svoje sopstvene probleme, ali mislim da postoji razlika“, kaže Maravi.
„Puno devojaka radi na ovome – tu su te stvari o kojima bismo pričale i one bi rekle 'Imala sam to!' Potrebno je da to iznesemo otvoreno – potrebno je da obrazujemo sebe.“
Ustani nova generacijo – naoružana pravim oruđem za uspeh.
Izvor: standard.co.uk
Prevod: Vladimir Martinović
U knjizi Marave Ibrahim, „Vodič za devojčice“, ima jedna slika koja je izazvala sjajnu reakciju.
„To je fotografija mog lica čija je polovina digitalno obrađena“, kaže ona. „To je zato što jednostavno ne viđate takve slike. I ako niste proveli godine učeći i radeći u toj industriji, onda nemate adekvatnu predstavu… Mislim da ljudi nisu svesni koliko se fotošop koristi. Niko se jednostavno ne fotografiše i zatim tu sliku stavi onlajn.“
Integritet je tema njene knjige, priručnika za devojčice koje rastu u staklenoj bašti lajkova na Instagramu i sterilne, depilirane perfekcije. Neki Londonci možda već znaju ovu tridesetjednogodišnjakinju: njen dnevni posao je da bude „Čudesna Marava“, akrobatkinja u hula hopu koja drži devet Ginisovih rekorda, ima hula hop grupu po imenu „The Majjorettes“ i nastupala je na otvaranju Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine.
Otac joj je Somalijac a majka Australijanka. Marava je odrasla u Australiji, Papui Novoj Gvineji i na Srednjem istoku, a u Dalstonu živi od 2007. godine.
„Išla sam sa aerodroma Hitrou ka Dalstonu i bukvalno bila u fazonu: 'Da, ovo je dom'. Bilo je tako čudno što mi je sve delovalo toliko blisko.“
Knjiga je ilustrovani i opširni priručnik o tome šta devojke treba da znaju o svom duhu i telu, naizmenično skatološki i dirljiv. Bavi se maljama na telu i slomljenim srcem, pegama i seksualnošću. Kratka poglavlja su prošarana citatima heroina kao što su Eleonora Ruzvelt, čija je mantra „Niko te ne može omalovažiti bez tvog dopuštenja“ u skladu sa duhom knjige.
Jedna od ključnih stvari su savršeno odabrane ilustracije – tipična literatura na ove teme, kada je uopšte dostupna, često je ili nekorisna ili sa previše anatomije (ili nekako uspeva da bude oboje), ali „Vodič za devojčice“ je ilustrovala Sinem Erkas, diplomac umetničke škole Central St Martins, čije svetle, stilizovane fotografije daju knjizi estetiku sličnu onoj kod magazina. „Sinem nije mogla bolje da uradi posao“, oduševljena je Marava. „Bilo mi je važno da knjiga ne bude bezlična. Savršeno se uklopila sa onim što sam ja želela da kažem.“
Odrastanje je retko kad jednostavno, i Marava kaže da je napisala knjigu delom i zbog toga što je ona „želela ovakvu knjigu“ kao mlada. Međutim knjiga je savremena: anksioznost dobija razmere epidemije među pripadnicima Generacije Z – naročito devojčicama.
Jedna skorašnja studija je ustanovila da je u Velikoj Britaniji jedna od 6 petnaestogodišnjakinja nesrećna. Jedan od vodećih psihologa Stive Bidalf, koji je i sam napisao knjigu na tu temu, procenjuje da trećina tinejdžerki u Engleskoj pati od depresije i anksioznosti. „Radim sa devojkama u Londonu“, kaže Maravi. „I te devojke su veoma nezadovoljne sobom. Probude se, pogledaju sebe u ogledalu a zatim odu na Instagram. Tako ste mlade – u životu ima toliko toga drugog za vas!“
Ona se nada da će time što je pokazala da su fizičke i mentalne promene normalna stvar, i takođe rastumačila sveprisutnu vizuelnu kulturu objavljujući neretuširane slike (tu su i tri stranice „ljudske noge u pravoj veličini sa celulitom“), pomoći u prevazilaženju anksioznosti kod tinejdžerki.
Marava kaže da pored Instagrama i Gugl predstavlja problem. Te devojčice „imaju internet, ali na njemu je mnogo pogrešnih podataka. Zastrašujuće je kad u dobu od osam, devet ili 10 godina možete da dođete do potpuno netačnih odgovora koje ćete smatrati tačnim.“ Ona je radila sa doktorom Radžom Modgilom da bi bila sigurna da su njeni podaci tačni. „Veoma mi je drago što ne odrastam u ovo doba.“
Mrzi pomodne dijete („izrazito sam protiv njih – one su glupost“) i misli da postoje obeshrabrujuće oprečni stavovi o ishrani, tako da nema razumnog konsenzusa o tome kako da živimo zdravo. „Svi se trude da se hrane niskokalorično, izbegavaju mlečne proizvode, izbegavaju gluten“, kaže ona ogorčeno. „Svako pokušava da prevari sistem. Ne možete ga prevariti.“ U skladu sa tim, jedno poglavlje ima naslov „Jednostavno jedi“.
Vodič za devojčice je možda namenjen anksioznoj digitalnoj generaciji, ali je takođe inspirisao autorkine razgovore sa odraslim prijateljicama. „Dečaci imaju svoje sopstvene probleme, ali mislim da postoji razlika“, kaže Maravi.
„Puno devojaka radi na ovome – tu su te stvari o kojima bismo pričale i one bi rekle 'Imala sam to!' Potrebno je da to iznesemo otvoreno – potrebno je da obrazujemo sebe.“
Ustani nova generacijo – naoružana pravim oruđem za uspeh.
Izvor: standard.co.uk
Prevod: Vladimir Martinović
