Da li se sećate filma u kojem vitez galopira prema zamku baš u trenutku kada se pokretni most podiže, a njegov beli konj preskoči jarak u jednom veličanstvenom skoku kroz vazduh? I ja mogu da zamislim tu scenu, ali kada sam pokušala da na internetu pronađem tu fotografiju, sve što sam našla bilo je nekoliko automobila koji su prelazili mostove koji su istovremeno i liftovi i detektiv iz „Pink Pantera“ koji se batrga u mutnoj vodi, jer je omašio mesto na kom je trebalo da se nađe.

U svakom slučaju, mi smo taj jahač. Progoni nas strašni koronavirus. Nalazimo se ni na nebu ni na zemlji, nadajući se da ćemo uspeti da dobacimo do druge strane, na kojoj će se život vratiti u, ono za šta mi smatramo da je normalno stanje. Dakle, šta bi trebalo da radimo dok smo tamo gore, između sada i nakon toga?

Mislite na sve one stvari za koje se nadate da će biti u tom zamku budućnosti kada u njega stignemo. A onda uradite ono što možete, sada, kako biste osigurali postojanje tih stvari u budućnosti.

Zdravstveni radnici to svakako čine: svi bi trebalo da ih podržimo, jer pretpostavljam da bismo svi želeli da imamo zdravstveni sistem u tom Zamku Budućnosti. Ali šta je ono što vaš život čini ispunjenim, pored porodice i prijatelja, kada imate zdravlje? Svako od nas ima svoj spisak. Ovo su neke stavke sa mog.

Omiljeni restorani i kafei. Zanimljivo je kako svi pretpostavljamo da će ta srećna mesta uvek biti tu kako bismo mi mogli da dođemo i odemo kad god nam se prohte. Da biste im pomogli da i oni preskoče most, poručite hranu i kupite poklon vaučere. Na internetu obično možete saznati šta je i gde u ponudi.

Vaše lokalne knjižare. Neke od njih nude mogućnost da knjige pokupite ispred knjižare, neke dostavu, a neke poručivanje putem mejla. Održite ih u životu! Kada smo kod knjižara, i izdavačima i piscima treba pomoć – pogotovu onima koji su svoje izdavačke planove za proleće morale da otkažu. Različita inovativna rešenja se pojavljuju: objavljivanje knjiga na Tviteru, podkasti, virtuelni događaji sa različitim temama. Ljudi često znaju da kažu „čitalačka zajednica“ ili „zajednica pisaca“, što baš i nije tačno – ima mnogo grupa i entiteta, a nisu svi od njih prijateljski raspoloženi jedni prema drugima – ali vi to možete da poboljšate. Kada sam imala dvadeset pet godina, događaji su u kanadskom izdavaštvu bili toliko retki da je postojao prećutni dogovor da pisci treba da pomažu i drugim piscima, ali i svojim izdavačima. I mi smo to radili, većina nas, iako su se neki među nama međusobno mrzeli. (To je, takođe, sastavni deo „zajednice“. Pitajte bilo koga iz malog mesta. U slučaju nužde pomažete svojim lokalnim neprijateljima, jer, iako su oni možda kreteni, oni su vaši kreteni, zar ne?)

Časopisi i dnevne novine kojima verujete. Demokratija je pod konstantnim pritiskom, a za autoritarni režim ne postoji ništa pogodnije od krize, to je onda prilika da se pogaze sva građanska prava, demokratske slobode i ljudska prava čim im se za to pruži prilika. Kada je ovo u pitanju, uvek se ide prema totalitarnom gašenju infomacija i diskusija. Veoma je važno da ovim načinima komunikacije omogućimo da budu otvorene i nezavisne. Pretplatite se. Podržite sajtove koji se bore protiv lažnih vesti, i slične koji se bore za odgovornu slobodu govora. Donirajte novac radio stanicama koje se finansira zajednica. Na svojim društvenim mrežama podelite njihove oglase, proširite vest. Ne dozvolite da nam virus oduzme i jezike.

Umetničke organizacije, svih vrsta. Umetnost je način na koji izražavamo svoju ljudskost, u svim svojim dimenzijama. Kroz umetnost, mi uranjamo u dubine ljudske prirode, dižemo se do neslućenih visina i u mogućnosti smo da spoznamo sve ono između. Pozorište, muzika, ples, festivali, umetničke galerije – svi su morali da otkažu svoje predstave, svi prolaze kroz težak period. Donacije, poklon vaučeri, kupite karte za onlajn događaje. Bez publike, na kraju krajeva, umetnosti neće ni biti. Vi možete biti ta publika.

Vaša planeta. Jedina na kojoj možete da živite. Da pojednostavim: ako ubijete okean, ostaćemo bez zaliha kiseonika. Mnogi su komentarisali činjenicu da su se tokom pandemije globalne emisije gasova i globalno zagađenje zapravo smanjili. Da li ćemo živeti drugačije kako bismo uopšte stigli do Zamka Budućnosti? Da li ćemo energiju i hranu koristiti na bolje načine? Ili ćemo jednostavno nastaviti po starom? Izaberite jednu ili dve, ili više organizacija za zaštitu životne sredine i donirajte im novac. Sada je prilika da to uradite.

I na kraju, sačuvajte svoju veru. Vi možete preskočiti taj jarak! Da, sadašnjost je strašna i nije prijatna. Ljudi umiru. Ljudi ostaju bez posla i obuzima ih osećaj da gube kontrolu nad svojim životima, koliko god da su je malo i pre toga imali. Međutim, ukoliko niste bolesni, a čak iako imate malu decu i osećate se kao da je neko zaposeo vaš um, kada se sve uporedi, vi ste u stvari na dobrom mestu.
Možete uživati u ovom trenutku, iako je to ubrzaniji tempo od onog „normalnog“ na koji ste navikli. Mnogi sada preispituju taj tempo – gde smo toliko žurili – i odlučuju da žive drugačije.

Ovo je i najgore, ali i najbolje vreme. Način na koji ga doživljavate, zavisi samo od vas. Ukoliko ovo čitate, živi ste, ili ću barem ja tako pretpostaviti. Ukoliko niste živi, onda ću biti veoma iznenađena.

Autor: Arden Vrej, napisala Margaret Atvud
Izvor: time.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković
Foto: Ministerio de Cultura de la Nación Argentina